Ključna je razlika u tome što kredit možete dobiti za razne svrhe, pa i nenamenski kao fizičko lice. Leasing je ipak ograničen na osnovna sredstva koja ćete iskoristiti u radu.
Za razliku od kredita koji važe za konzervativne nefleksibilne oblike finansiranja, lizing kao alternativa, iako fleksibilniji, ujedno predstavllja i skuplji način finansiranja.
Lizing ili kredit
Prema tome, glavno pitanje oko idealnog načina finansiranja se svodi prevashodno na svrhu upotrebe predmeta čija se nabavka finansira. Oba načina finansiranja imaju svojih prednosti i mana te jasnog odgovora nema ali argumente “za” i “protiv” pokušaćemo da predstavimo u narednim redovima.
| Finansijski lizing | Kredit |
| Potpuno vlasništvo korisnik stiče isplatom poslednje rate | Po odobrenom kreditu korisnik nesto kupuje i odmah postaje vlasnik |
| Procedura odobrenja jednostavnija i brža
(dodatna sredstva obezbeđenja se najčešće ne zahtevaju) | Procedura i administrativni proces komplikovani |
| Ne traži angažovanje sopstvenih sredstava | Često se zahteva učešće |
| Predmet obezbeđenja sam predmet lizing transakcije | Daleko veća obezbeđenja (hipoteke, garancije, žiranti, menice) |
| Ukupni troškovi nabavke veći (velika prva rata zbog plaćanja PDV) | Jeftiniji u odnosu na lizing |
Prema nekim procenama iznos lizing naknade se kreće u rasponu od 130% do 160% u odnosu na cenu po kojoj je oprema kupljena, tj. koja je bila kada je ona data u lizing.
Davalac lizinga ima punu zaštitu, u slučaju propasti ili oštećenja predmeta, neplaćanja lizing nadoknade, stečaja, likvidacije korisnika lizinga može uzeti predmet lizinga prodati ga ili dati u dalji zakup. To znači da je rizik nenaplate manji nego kod kredita.
| Operativni lizing | Kredit |
| Korisnik može i ne mora postati vlasnik po isteku ugovora | Po odobrenom kreditu korisnik nesto kupuje i odmah postaje vlasnik |
| Predmet lizinga se vodi u knjigama lizing kuće | U knjigama korisnika |
| Korisnik lizinga nije evidentiran u Kreditnom birou | Korisnik kredita je evidentiran u Kreditnom birou |
U slučaju da je neka stvar korisniku potrebna samo određeno ograničeno vreme, npr. sezonski, lizing je mnogo bolje rešenje od kupovine te stvari, jer bi dugoročna kupovina bila nerentabilna.
Operativnim lizingom korisniku ostaje mogućnost korišćenja kredita u druge svrhe, jer banke će teško odobriti kredit klijentima koji već koriste neki drugi kredit ili im je kreditna sposobnost umanjena na bilo koji drugi način sto je evidetirano u registru Kreditnog biroa.
Lizing ili kredit šta je bolje
Anuitet i grejs period
Anuitet predstavlja zbir dela glavnice duga i dela pripadajuće kamate.
Anuitet je uvek isti, ali se odnos između kamate i dela glavnice stalno menja. Anuitet je novčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu ili investitoru plaća godišnje ili u kraćim vremenskim rokovima, na ime otplate zajma.
Sadrži deo koji se odnosi na dospele kamate (kamatna kvota) i deo za koji se smanjuje dug (otplatna kvota).
U načelu postoje dva oblika anuiteta:
- konstantni, tj. u jednakim iznosima (učešće glavnice je u porastu, a kamate u opadanju), jer je kamatna komponenta iz godine u godinu sve manja;
- varijabilni (promenljiv), opadajući anuitet (primenjuje se ako je otplatna kvota nepromenljiva; u tom slučaju, smanjuje se i kamatna kvota i anuitet).
Grejs period – poček (eng. grace) je period mirovanja, tokom koga se ne otplaćuje ni glavnica, ni kamata. Grejs period može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, i ovaj period ulazi u okvir roka za vraćanje kredita. Tako ako je rok za vraćanje kredita 5 godina, a grejs period 2 godine, preostalo vreme za vraćanje kredita je 3 godine.
Grejs period je vreme „milosrđa“ banaka prema dužniku, odobren po pravilu da bi dužnik ostvario pretpostavke urednog vraćanja kredita (izgradio fabriku, započeo posao, ostvario stabilne prihode i sl).
Ugovara se kad su posredi veći iznosi, obično dugoročni krediti, ali sve češće i kod većine zajmova.
Odlaganje početka otplate ugovara se na nekoliko godina, a ova se pogodnost donekle kompenzuje višom kamatnom stopom na kredit i provizijama.
Kada banka ponudi klijentu pogodnost dužeg (trajanja) grejs perioda ona sebe štiti visokom kamatnom stopom koju obračunava nakon grejs perioda.
Za vreme grejs perioda će biti zaračunata takozvana interkalarna kamata (kamata koja se računa dok se kredit ne otplaćuje) koja se nakon isteka grace perioda pripisuje glavnici i tako poveća iznos osnovice za otplatu kredita. Nadamo se da sada znate da li vam treba Lizing ili kredit.