Kreditni biro je centralizovana baza finansijskih podataka koja prikuplja i čuva informacije o kreditnim obavezama fizičkih lica, preduzetnika i pravnih lica u Srbiji.
Kreditni biro Udruženja banaka Srbije (UBS) nastao je da bankama i finansijskim institucijama omogući pouzdane informacije o tome koliko je neki klijent uredan u izmirenju obaveza.
Kada banka ili finansijska institucija primi zahtev za kredit, u roku od nekoliko sekundi dobija kompletan izveštaj o kreditnoj istoriji podnosioca.
Izveštaj pokazuje sve aktivne kredite, kreditne kartice, lizing ugovore, kao i eventualne probleme u otplati.
Kreditni biro ne odlučuje da li će kredit biti odobren ili odbijen.
On samo prikuplja i prosleđuje podatke.
Konačnu odluku donosi banka ili drugi pružalac usluge na osnovu svojih pravila i procene rizika.
Pre pojave kreditnog biroa, banke su vodile interne liste neurednih dužnika i retko ih delile međusobno.
To je često značilo više kamate za sve klijente, jer je rizik bio teško procenjiv.
Razvoj Kreditnog biroa UBS doneo je korist svima: pouzdani dužnici lakše dobijaju bolje uslove, a banke preciznije upravljaju rizikom.
Šta Banke Vide Kada Proveravaju Vaše Podatke
Svaka banka i drugi članovi Kreditnog biroa UBS mogu da provere finansijsku istoriju klijenta pre nego što odobre kredit, kreditnu karticu, lizing ili dozvoljeno prekoračenje.
Pristup izveštaju moguć je samo uz prethodnu pisanu saglasnost klijenta, koja se obično potpisuje pri zahtevu za finansijski proizvod.
Banka želi da proceni koliko je klijent rizičan kao dužnik.
Izveštaj Kreditnog biroa UBS prikazuje sve aktivne obaveze, istoriju otplate, ukupnu zaduženost i eventualna kašnjenja.
Na osnovu tih podataka banka odlučuje o iznosu i uslovima kredita.
Niko ne može da traži uvid u tuđe podatke bez izričite saglasnosti te osobe.
Svaka provera se beleži, pa klijent može da vidi ko je i kada pregledao njegov izveštaj.
Ovo štiti građane od neovlašćenog pristupa njihovim finansijama.
Koji Podaci Ulaze U Lični Izveštaj
Lični izveštaj Kreditnog biroa sadrži sve finansijske obaveze koje neko ima ili je imao prema bankama i pružaocima usluga u Srbiji.
Svaki aktivni kredit, bilo stambeni ili potrošački, evidentiran je sa iznosom preostalog duga, visinom mesečne rate i statusom urednosti otplate.
Kreditne kartice se vode odvojeno, s podacima o odobrenom limitu i iskorišćenom iznosu.
Pored kartica, izveštaj prikazuje i podatke o tekućem računu, uključujući odobreno prekoračenje i eventualno nedozvoljeno prekoračenje.
Oba tipa prekoračenja tretiraju se kao posebne stavke.
Lizing ugovori su takođe deo izveštaja.
Bez obzira na to da li je u pitanju lizing automobila ili opreme, izveštaj sadrži iznos preostalog duga i mesečnu obavezu.
Izveštaj uključuje i žirantstvo, što mnoge iznenadi.
Ako ste potpisali jemstvo za tuđi kredit, ta obaveza se vodi i u vašem izveštaju kao potencijalna finansijska izloženost.
Žiranti su direktno vezani za kreditnu istoriju osobe čiji kredit garantuju.
Ako taj dužnik kasni s otplatom, docnja se može pojaviti i kod žiranta.
Kako Kreditna Istorija Utiče Na Novi Zahtev
Kreditna istorija pokazuje kako se neko ponašao prema finansijskim obavezama tokom vremena.
Banke gledaju ne samo trenutno stanje, već i da li je klijent redovno plaćao, imao kašnjenja i koliko su ona trajala.
Kreditni rejting je ocena koja se formira na osnovu istorije otplate i ukupne zaduženosti.
Što je istorija urednija i duža, to je rejting bolji.
Banke u Srbiji koriste ovaj rejting kao važan pokazatelj pri proceni zahteva.
Klijent sa visokim rejtingom može da dobije povoljnije kamate i veće iznose.
Prezaduženost nastaje kada ukupne mesečne obaveze prema svim kreditima i lizing ugovorima premaše prihvatljiv deo prihoda.
Banke ovo pažljivo prate, jer prezaduženost znači veći rizik da klijent neće moći da otplaćuje novi kredit.
Čak i klijent koji je sve plaćao na vreme može biti odbijen ako mu su mu mesečne obaveze prevelike u odnosu na primanja.
Docnja, Kašnjenje I Neizmirene Obaveze
Kašnjenje u plaćanju rate kredita ne postaje odmah evidentirano kao docnja.
Kod fizičkih lica, docnja se beleži tek kada kašnjenje pređe 60 dana.
Kod pravnih lica i preduzetnika, prag je niži i iznosi samo 15 dana.
Kada kašnjenje pređe taj rok, banka automatski prijavljuje docnju Kreditnom birou i podaci se ažuriraju.
Jednom evidentirana docnja može ozbiljno otežati buduće zaduživanje.
Banka vidi tačan broj dana kašnjenja, iznos i period kada se docnja desila.
Čak i ako ste kasnije izmirili obavezu, sama činjenica da je docnje bilo ostaje u izveštaju.
Banke to tumače kao povećan rizik i često nude lošije uslove ili odbijaju zahtev.
Podaci o neizmirenim ili zatvorenim obavezama ne nestaju odmah nakon zatvaranja.
Informacije o otplaćenim ili ugašenim kreditima ostaju u sistemu pet godina od datuma zatvaranja.
To znači da i kredit koji ste isplatili pre tri godine i dalje postoji u izveštaju i banke ga mogu videti.
Tačnost tih podataka je ključna, jer pogrešno evidentirana docnja može neosnovano da naškodi vašem kreditnom profilu.
Kako Da Preuzmete Svoj Izveštaj
Građani Srbije mogu da zatraže lični izveštaj Kreditnog biroa i vide sve podatke koji se o njima vode. To možete uraditi lično na šalterima bilo koje banke ili u prostorijama Kreditnog biroa UBS u Beogradu, na Bulevaru Kralja Aleksandra. Ako vam je lakše, postoji i online opcija.
Online preuzimanje izveštaja funkcioniše preko zvaničnog portala Udruženja banaka Srbije (ubs-asb.com), u delu koji je posvećen Kreditnom birou. Biće vam potrebna lična karta sa čipom i kvalifikovani elektronski potpis. Posle registracije i verifikacije, izveštaj možete odmah preuzeti, što je prilično zgodno.
Kada dobijete izveštaj, trebalo bi da obratite pažnju na nekoliko stvari. Proverite da li su prikazane sve vaše aktivne obaveze, da li je iznos preostalog duga tačan i da li ima nekih docnji ili grešaka. Žirantstvo ume da bude problematično, pa vredi i to detaljno pogledati.
Lični izveštaj može da posluži i kao argument kad pregovarate s bankom. Ako donesete uredan izveštaj, pokazujete transparentnost i verovatno ćete imati bolju pregovaračku poziciju.
Šta Ako Su Podaci Netačni Ili Zastareli
Banke i ostali pružaoci usluga unose i ažuriraju podatke u Kreditni biro. Kreditni biro UBS zapravo samo prikuplja i čuva informacije koje mu dostave finansijske institucije.
Ako banka pogreši, ona mora da ispravi podatak.
Kad klijent primeti grešku u svom izveštaju, najbolje je odmah da kontaktira banku ili instituciju koja je prijavila taj podatak.
Zahtev za ispravku šalje se u pisanom obliku, uz opis šta nije tačno i, ako može, uz dokumentaciju—na primer, potvrdu o izmirenoj obavezi ili izvod sa računa.
Kreditni biro ne menja podatke na osnovu zahteva građana.
Može da reaguje samo ako banka ili druga institucija potvrdi grešku i dostavi ispravku.
Zato je važno da se klijent obrati baš toj banci ili instituciji, a ne direktno birou.
Vredi proveriti da li je zahtev za ispravku rešen u roku od 15 do 30 dana.
Ako banka ne odgovori, klijent može da kontaktira Narodnu banku Srbije kao regulatora.