Hipoteka je pravo na nepokretnosti. To pravo omogućava poveriocu (banci) da, usled neispunjavanja obaveza dužnika, zapleni nepokretnost i izvrši naplatu svojih potraživanja putem prodaje nepokretnosti na kojoj stoji hipoteka. Klijent zadržava vlasništvo nad imovinom kada na tu imovinu formira hipoteku.
Hipoteka nije dug, hipoteka predstavlja osiguranje duga. Poverilac hipotekom ne dobija pravo da zadrži imovinu koja je stavljena pod hipoteku već pravo da je proda da bi namirio svoj dug.
Ukoliko dođe do situacije da dužnik ne može da izmiruje obaveze po kreditu (a prilikom zaključivanja ugovora položio je hipoteku) banka stiše pravo da proda dužnikovu imovinu pod hipotekom.
Prodajom nepokretnosti poverilac je dužan da ukoliko postoji višak sredstava tj. razliku između prodajne cene i duga vrati dužniku.
Pod hipoteku se može staviti sledeća imovina:
- zemljište;
- stambene i poslovne zgrade;
- stanovi;
- porodične kuće;
- vikendice;
- poslovne objekti;
- druge zgrade i objekte za koje klijent ima jasno definisano vlasništvo.
Hipoteku karakteriše to što se pre odobravanja kredita vrši procena nekretnine, a kredit se odobrava u iznosu od 30-50% od vrednosti imovine. Za korisnika kredita, hipoteka može predstavljati pogodnost jer može koristiti nekretninu koja je pod hipotekom sve dok redovno izmiruje svoje obaveze prema banci.
Hipoteke se mogu bazirati na celokupnoj imovini ili delu imovine (npr. polovina ili trećina kuće, zgrade ili stana). Upis hipoteke se vrši u nadležni registar nepokretnosti a to je obično ili zemljišna knjiga ili katastar nepokretnosti.
U Srbiji je zadužena Centralna evidencija hipoteka koju vodi Rebublički geodetski zavod. Centralna evidencija hipoteka (CEH) je centralna jedinstvena javna baza podataka i dostupna je za pretraživanje svim licima. Sadrži podatke o datumu upisa, datumu prestanka, trajanju hipoteke i ostale bitne podatke.
Centralna evidencija hipoteka se nalazi na adresi www.rgz.gov.rs/ceh