Nije baš uvek lako shvatiti kako se tačno računa godišnji odmor. Zakon o radu daje osnovna pravila, ali u praksi se često javljaju razna pitanja: kada zaposleni uopšte dobija pravo na odmor, koliko dana mu pripada, koji dani se računaju, a koji ne.
Pravo na godišnji odmor ima svaki zaposleni, bez obzira na vrstu ugovora ili dužinu radnog staža. Poslodavac to pravo ne može da uskrati niti da ga zameni novčanom naknadom dok radni odnos traje.
Minimalni godišnji odmor prema Zakonu o radu je najmanje 20 radnih dana za petodnevnu radnu nedelju. Tačan broj dana zavisi od rasporeda radnog vremena, kolektivnog ugovora i ugovora o radu.
Evo šta treba znati: od sticanja prava na odmor, preko obračuna srazmernog dela, do načina korišćenja.
Kada zaposleni stiče pravo na odmor
Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor nakon mesec dana neprekidnog rada od dana kada je počeo da radi kod poslodavca. Dakle, ne mora da čeka celu godinu, već samo mesec dana od prvog radnog dana.
Puni godišnji odmor dobijaju oni koji su radili neprekidno tokom cele kalendarske godine. Ako je zaposleni počeo da radi tokom godine ili mu je radni odnos prestao, ima pravo na srazmerni deo odmora.
Srazmerni godišnji odmor se računa kao jedna dvanaestina ukupnog odmora za svaki mesec rada.
U period neprekidnog rada ulaze i odsustva sa rada uz naknadu, kao što su plaćeno odsustvo i bolovanje. Ti periodi ne prekidaju radni odnos za potrebe sticanja prava na odmor.
Vrsta zaposlenja ne menja osnovno pravo. Zaposleni sa ugovorom na određeno vreme ima isto pravo na odmor kao i onaj sa ugovorom na neodređeno. Razlika je samo u tome da li ostvaruje puni ili srazmerni godišnji odmor, što zavisi od dužine radnog odnosa u toj godini.
Plaćeni godišnji odmor nije nikakva povlastica. Poslodavac ne sme da ga uskrati ili zameni naknadom dok radni odnos traje.
Koliko dana pripada i kako se obračunava
Za zaposlene sa petodnevnom radnom nedeljom, minimalni godišnji odmor je 20 radnih dana. Ako radite šest dana nedeljno, imate pravo na najmanje 24 radna dana odmora.
Kolektivni ugovor ili ugovor o radu može predvideti i više dana odmora.
Puno trajanje godišnjeg odmora zavisi od tjednog rasporeda radnog vremena, ali i od posebnih okolnosti, kao što su staž, stručna sprema ili neki drugi kriterijum iz kolektivnog ugovora ili pravilnika.
Za obračun srazmernog dela koristi se ova formula:
(Ukupan broj dana godišnjeg odmora / 12) × broj meseci rada
Na primer, zaposleni ima pravo na 24 dana odmora, a radio je 4 meseca. Srazmerni deo iznosi (24 / 12) × 4 = 8 dana.
Ako zaposleni radi 4 meseca i 16 dana, taj period se zaokružuje na 5 meseci. Najmanje polovina meseca rada računa se kao ceo mesec. Isti princip važi i za dane godišnjeg odmora – polovina ili više dana zaokružuje se naviše.
Praktično, ako zaposleni ima pravo na 20 dana odmora, a radio je 7 meseci, dobija (20 / 12) × 7 = 11,67, što se zaokružuje na 12 dana srazmernog godišnjeg odmora.
Koji dani ulaze, a koji se ne računaju
Godišnji odmor se računa u radnim danima, ne u kalendarskim. Subote, nedelje i državni praznici uglavnom ne ulaze u odmor. Ako zaposleni koristi odmor dve nedelje, vikendi se ne računaju kao dani odmora.
Dani kada zaposleni nije mogao da radi zbog bolovanja ne ulaze u godišnji odmor. Lekar to potvrđuje. Isto važi i za plaćeno odsustvo, kao što je venčanje, rođenje deteta ili sahrana.
Jedan dan godišnjeg odmora u praksi znači jedan radni dan u vašem rasporedu. Ako radite pet dana nedeljno, dan odmora je dan od ponedeljka do petka. Kod šestodnevne nedelje, subota se računa kao radni dan.
Zanimljivo, postoji izuzetak kod praznika. Ako zaposleni prema rasporedu treba da radi na dan državnog praznika, ali je tada na godišnjem odmoru na sopstveni zahtev, taj dan se računa u odmor. Ako poslodavac određuje odmor, to pravilo ne važi.
Planiranje godišnjeg odmora ima smisla tek kada znate svoj raspored rada, jer od toga zavisi koliko dana stvarno trošite.
Način korišćenja tokom godine
Godišnji odmor možete koristiti odjednom ili u delovima, u dogovoru sa poslodavcem. Zakon traži da prvi deo, ako delite odmor, traje najmanje dve uzastopne radne nedelje. Taj deo treba iskoristiti do kraja tekuće godine.
Ostatak odmora zaposleni koristi tokom godine, opet prema dogovoru. Neiskorišćeni deo iz prethodne godine može se preneti, ali najkasnije do 30. juna sledeće godine. Posle toga, pravo na te dane prestaje.
Neiskorišćeni godišnji odmor iz prošle godine ne može se dalje prenositi. Ako zaposleni nije iskoristio stari odmor do 30. juna, ti dani propadaju. Izuzetak je ako radni odnos prestaje – tada poslodavac mora da isplati naknadu za neiskorišćene dane.
Odmor za tekuću godinu i preneti odmor iz prethodne godine su dve odvojene stvari. Pravo na odmor za tekuću godinu ne zavisi od toga da li ste iskoristili stari odmor.
Ko određuje termin i kako izgleda procedura
Poslodavac određuje raspored korišćenja godišnjeg odmora. Ipak, mora da se konsultuje sa zaposlenim i da uzme u obzir njegove potrebe, ali na kraju, poslodavac donosi odluku. Zaposleni koji imaju maloletnu decu ili decu sa posebnim potrebama dobijaju prednost pri izboru termina.
Do 1. aprila tekuće godine, poslodavac mora da napravi raspored godišnjih odmora. Ponekad se raspored menja zbog hitnih poslovnih razloga, ali zaposleni mora da sazna za promenu na vreme.
Ako zbog promene rasporeda zaposleni ima dodatne troškove, poslodavac mora da ih nadoknadi. Nema tu mnogo prostora za izuzetke, makar poslodavci ponekad pokušali da izbegnu ovu obavezu.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora daje se svakom zaposlenom. U tom rešenju pišu tačni datumi početka i završetka odmora, broj dana i svi važni podaci.
Zaposleni dobija rešenje pre nego što ode na odmor, uvek u pisanoj formi. Nekad se čini da je sve to previše formalno, ali sistem tako funkcioniše.
Ugovor o radu može detaljnije urediti planiranje i odobravanje odmora. Ipak, ne sme biti nepovoljniji od zakona.
Ako se pojavi neka odredba koja šteti zaposlenom, ona jednostavno ne važi.
Naknada zarade i isplata neiskorišćenih dana
Dok koristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
U obračun ulaze sva primanja koja predstavljaju naknadu za rad, pa i dodaci za smene, prekovremeni rad i slične stvari. Ova cifra ne sme biti manja od prosečne zarade zaposlenog.
Dok traje radni odnos, novčana isplata umesto korišćenja godišnjeg odmora nije dozvoljena. Ne postoji način da se odmor zameni novcem, čak ni ako se poslodavac i zaposleni dogovore.
Poslodavac ne sme da tera zaposlenog da se odrekne odmora u zamenu za isplatu. Zakon je tu prilično jasan.
Jedini izuzetak je kad radni odnos prestane. Tada poslodavac mora u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.
Naknadu obračunava prema broju neiskorišćenih dana i prosečnoj zaradi iz prethodnih 12 meseci.
Ako je poslodavac zaposlenom odobrio više dana odmora nego što mu je pripadalo, ne može tražiti povrat isplaćene naknade za te dane. Taj rizik ostaje na poslodavcu, i to je to.
Posebne situacije i česte nedoumice
Kad zaposleni promeni poslodavca tokom iste godine, ostvaruje pravo na godišnji odmor srazmerno kod oba poslodavca. Svaki poslodavac računa odmor samo za vreme koje je zaposleni proveo kod njega.
Ne možeš preneti neiskorišćeni godišnji odmor sa jednog poslodavca na drugog, što često zbuni ljude. To jednostavno ne funkcioniše.
Ako imaš ugovor na određeno vreme, tvoje pravo na godišnji odmor je isto kao i kod stalnog zaposlenja. U slučaju da ti ugovor istekne pre nego što iskoristiš odmor, poslodavac ti mora isplatiti naknadu za neiskorišćene dane.
Kraći ugovor ne smanjuje tvoje pravo na odmor. To je često pitanje, ali zakon je jasan po tom pitanju.
CRO kartica, poznata i kao Hrvatska turistička kartica, nije deo zakonskog prava na godišnji odmor. To je samo dodatna pogodnost iz kolektivnih ugovora, ne nešto što garantuje Zakon o radu.
Ne možeš preneti svoje pravo na godišnji odmor na drugu osobu, niti ga odlagati koliko ti padne na pamet. Poslodavac određuje raspored korišćenja odmora.
Ako misliš da ti je uskraćeno pravo na odmor, možeš se žaliti inspekciji rada. Nije baš prijatno, ali ponekad je jedini način.