Milioni ljudi u Srbiji žive u kućama i stanovima koji nisu upisani u katastar. Pravno, oni zapravo i ne postoje kao vlasnici, čak i ako tu žive decenijama.
Bez upisa, prodaja nekretnine, uzimanje kredita ili zvanično nasledstvo – sve to postaje nemoguće.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznat kao program „Svoj na svome“, doneo je jednostavniji postupak legalizacije, sve to ide preko digitalne platforme i sa manje papira. Prijave su krenule 8. decembra 2025. i trajale do 5. februara 2026, ali proces ozakonjenja i dalje traje.
Ako ste propustili rok, još uvek postoji mogućnost, ali pod strožijim pravilima.
Legalizacija objekata u Srbiji ne mora da bude drama – bitno je da znate šta radite. Ovaj vodič vas vodi kroz sve faze: od provere statusa objekta, skupljanja papira, podnošenja prijave, do troškova i nekih posebnih situacija kod stanova i zgrada.
Sta Vlasnik Kuce Prvo Treba Da Proveri
Pre nego što uradite bilo šta, proverite da li vaš objekat uopšte može da se legalizuje. Nije svaki objekat bez upisa automatski podoban za ozakonjenje.
Katastar i digitalna platforma „GeoSrbija“ su solidan početak za proveru broja katastarske parcele i statusa objekta.
Da li objekat može da se legalizuje zavisi od toga na kojoj površini je izgrađen. Ako se nalazi na zemljištu predviđenom za parkove, puteve ili infrastrukturu, nemate sreće – tu legalizacija ne prolazi.
Isto važi za objekte u zaštićenim prirodnim zonama.
Razlika između upisa, ozakonjenja i klasične legalizacije nije baš mala. Upis u katastar znači da objekat postaje vidljiv u sistemu i da vlasnik dobija pravo svojine.
Ozakonjenje je širi pojam – tu se traži i usklađivanje sa prostornim planom. Klasična legalizacija, po starim zakonima, tražila je više papira i trajala je duže.
Ako ste kuću sagradili na tuđem privatnom zemljištu bez dozvole, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam tražiće da rešite odnose sa vlasnikom zemljišta.
Objekti na javnom zemljištu koji su namenjeni javnoj upotrebi prelaze u vlasništvo države ili ih uklanjaju.
Dokaz o vlasništvu ili osnov sticanja, kao što je ugovor o kupovini ili pravo na nasleđivanje, pripremite pre nego što krenete sa prijavom.
Dokumentacija Koju Treba Pripremiti
Za prijavu, spisak dokumenata nije predugačak. Trebaće vam važeća lična karta ili pasoš i JMBG.
Bez ovih podataka, sistem vas neće prepoznati.
Dokaz o vlasništvu i osnov sticanja su ključni. To može biti kupoprodajni ugovor, ostavinsko rešenje ili sudska presuda.
Bitno je da papir jasno pokazuje kako ste stekli pravo na nekretninu. Bez toga, prijava pada u vodu.
Broj katastarske parcele lako nađete na sajtu „GeoSrbija“. Navodite i osnovne podatke o objektu: vrstu, površinu, spratnost.
Na kraju, dajete izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi podaci tačni.
Geodetski elaborat i geometar nisu bili obavezni u programu „Svojnasvome“ za obične slučajeve. Ako ima neslaganja između stvarnog stanja i katastra, elaborat je ipak potreban.
Geometra angažujete kad treba precizno da se izmeri i ucrta objekat koji ranije nije bio evidentiran, ili ako postoji spor oko granica.
Podnosenje Prijave Korak Po Korak
Prijavu možete podneti na nekoliko načina. Elektronska prijava ide preko digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Za pristup vam treba JMBG, lična karta ili nalog na portalu eUprava. Ovo je najbrža varijanta za one koji se snalaze sa računarom.
Ako ne koristite internet, prijavu možete podneti u nekoj od 547 pošta širom Srbije. Ovlašćeni službenici pomažu građanima da popune i pošalju elektronsku prijavu.
Prijava je moguća i u uslužnim centrima lokalne samouprave, gde zaposleni pomažu oko tehničkih detalja.
Kad predate zahtev, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje vaše podatke sa javnim evidencijama. Digitalna platforma „Svojnasvome“ automatski proverava podatke o objektima i vlasnicima.
Ako sve štima, Agencija izdaje potvrdu i šalje je Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), koji odmah upisuje pravo svojine. Ako nešto nije u redu, podnosilac i građevinski inspektor dobijaju obaveštenje elektronski.
Upis u katastar i pravo svojine idu na osnovu potvrde Agencije – nema posebnog katastarskog postupka.
Rokovi, Obrada I Prigovori
Rok za prijavljivanje po programu „Svojnasvome“ počinje 45 dana od stupanja zakona na snagu. Prijave su se primale od 8. decembra 2025. do 5. februara 2026.
Nove runde prijavljivanja će biti definisane posebnim propisima, sa rokovima koji opet startuju 45 dana od novog zakona.
Agencija ima 60 dana da obradi prijavu od trenutka kada je podnesete. U tom periodu proverava sve podatke i upoređuje ih sa evidencijama.
Ako je sve u redu, potvrda se izdaje i prosleđuje RGZ-u u okviru tog roka.
Rok za primedbe i prigovore iznosi 30 dana. Kada objave spisak evidentiranih objekata, vlasnici i svi zainteresovani mogu da ulože prigovor ako misle da su oštećeni ili da podaci nisu tačni.
Ovo je posebno važno kada postoje sporovi oko vlasništva ili granica parcele.
Ako zakasnite sa prijavom, još uvek možete da pokušate, ali samo ako dokažete da zaista niste mogli da podnesete prijavu na vreme. Svaki takav slučaj razmatra se pojedinačno.
Troskovi I Oslobodjenja Od Placanja
Troškovi legalizacije variraju u zavisnosti od tipa objekta, njegove površine i namene. Za porodične kuće i stanove, naknada za upis prava svojine obično ide od 100 do 1.000 evra.
Iznos zavisi od površine objekta i zone gde se nalazi. Kad su u pitanju komercijalni i poslovni objekti, naknada odgovara doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta, pa to ume biti značajno skuplje.
Takse za legalizaciju nisu iste za sve. Agencija ih objavljuje u tabelama na svojoj platformi, pa korisnici mogu lako da provere cene.
Naknada se ne plaća unapred. Agencija prvo proveri zahtev pa tek onda obavesti podnosioca o iznosu – to rade preko mejla, telefona ili šalju obaveštenje na adresu iz prijave.
Ko je oslobođen plaćanja? Pravo na oslobađanje imaju:
- Primaoci socijalne pomoći
- Osobe sa invaliditetom
- Borci
- Samohrani roditelji
- Porodice sa troje i više dece
Ova pogodnost važi samo za vlasnike objekata do 100 kvadrata, i to u kategorijama koje zakon predviđa.
Ideja je da najugroženije porodice reše stambeno pitanje bez dodatnog finansijskog pritiska.
Posebne Situacije Kod Stanova I Zgrada
Legalizacija stana u zgradi koja nije uređena može da bude prilično zamršena. Ako zgrada još uvek nije evidentirana u katastru, vlasnici stanova ne mogu upisati pravo svojine dok se to ne reši.
Ovo često muči ljude koji žive u starijim zgradama izgrađenim pre nego što je evidencija postala obavezna.
Ako je investitor još uvek tu, on preuzima prijavu za evidentiranje zgrade i plaća naknadu. Investitor zapravo mora da pokrene postupak, pa tek onda vlasnici stanova podnose svoje pojedinačne prijave.
Ali, ako investitor više ne postoji, recimo da je firma ugašena ili u stečaju, stvari se menjaju. Stanari, upravnici ili bilo ko sa pravnim interesom može podneti prijavu za zgradu.
Posle toga, vlasnik stana sam podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu koja može biti od 100 do 1.000 evra. Nije baš jeftino, ali šta se može.
Etažiranje i upis posebnih delova zgrade dolaze sledeći. Etažiranje znači precizno razgraničenje svakog posebnog dela zgrade u katastru.
Bez toga, ne možeš da upišeš pravo svojine na stan. Upis u katastar se radi tek po završetku etažiranja i kad su svi podaci usklađeni.
Privremeni objekti, recimo mobilne kuće, kontejneri ili balon-hale, samo se evidentiraju. Ne možeš upisati pravo svojine na njih.
Njihov status nikad nije isti kao kod stalnih objekata, bez obzira koliko dugo stoje na istom mestu.