Novac koji se čuva u banci često ima sasvim određenu namenu: učešće za stan, školovanje dece, nepredviđene troškove ili mirniju penziju. Dok račun normalno funkcioniše, vlasnik uglavnom prati stanje i eventualnu kamatu. Pitanje koliko je taj novac zaista dostupan obično se ne postavlja.
Stanje na izvodu pokazuje koliko novca deponent ima kod banke, ali ne i da li bi mogao odmah da raspolaže njime ako banka prestane da pruža usluge. Zato sigurnost štednje ne treba procenjivati samo po kamatnoj stopi. Jednako je važno razumeti uslove raspolaganja novcem i osnovna pravila osiguranja depozita.
Dostupnost novca važna je koliko i kamata
Prilikom izbora banke pažnja se najčešće usmerava na kamatu, naknade i uslove oročavanja. Takvo poređenje ima smisla, ali nije dovoljno ako se sav novac namenjen različitim potrebama drži na isti način.
Sredstva predviđena za troškove narednog meseca ne služe istoj svrsi kao ušteđevina koju vlasnik neće koristiti nekoliko godina. Isto važi za novac potreban za neplaniranu popravku ili zdravstveni trošak. Ako je pristup tim sredstvima ograničen, čak i privremeno, porodica može biti prinuđena da odloži važno plaćanje ili potraži drugi izvor novca.
Otuda ima smisla odvojeno posmatrati tekuću potrošnju, rezervu za nepredviđene okolnosti i dugoročnu štednju. Nije reč o obavezi da se otvara više računa, već o proceni koliko brzo bi određeni iznos mogao da zatreba.
Šta pokriva osiguranje depozita
U Srbiji su osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika i određenih pravnih lica, u skladu sa zakonskim uslovima. Najviši osigurani iznos je 50.000 evra po deponentu u jednoj banci. Ako ista osoba u toj banci ima nekoliko računa, osiguranje se ne obračunava zasebno za svaki od njih, već na odgovarajući zbir depozita.
Za štediše sa većim iznosima ovo je podatak koji vredi znati unapred. Nije isto imati novac u granicama osiguranog iznosa i sredstva koja taj iznos premašuju. Različit je i način na koji se ostvaruju prava kada se nad bankom otvori stečaj.
Nedavni slučaj ALTA banke pokazuje zašto je ta razlika važna. Deponentima čiji novac nije u celosti pokriven osiguranjem, prijava potraživanja prema ALTA banci postaje zasebno pitanje, različito od isplate osiguranog dela. Njegovo rešavanje zavisi od pravila stečajnog postupka, a ne od uobičajenog naloga za prenos novca.
Ovaj primer nije razlog da se bankarska štednja posmatra sa nepoverenjem. On jeste podsetnik da iznos osiguranja, vrsta depozita i dostupnost sredstava zaslužuju pažnju pre nego što nastupi problem.
Jedan račun jeste praktičan, ali ne mora biti dovoljan za sve potrebe
Jedna aplikacija za plaćanja, jedna kartica i jedinstven pregled troškova olakšavaju svakodnevicu. Međutim, porodica koja sve uplate i svu štednju vezuje za jedan račun može imati poteškoća i kada nastupi kratkotrajan tehnički zastoj. Takav zastoj nije isto što i stečaj banke, ali oba slučaja podsećaju na važnost dostupnosti novca.
Razumno je zato proveriti da li se hitni troškovi mogu pokriti i ako uobičajeni način plaćanja privremeno nije dostupan. Za nekoga će odgovarajuća rezerva biti relativno mala. Drugoj porodici, sa kreditom, decom ili promenljivim prihodima, može biti potrebno više raspoloživih sredstava.
Pri izboru načina čuvanja novca treba uzeti u obzir i praktična pitanja: koliko traje prenos, kakvi su uslovi podizanja novca i postoje li ograničenja za prevremeni raskid oročenja. Viša kamata ne mora biti presudan kriterijum za sredstva koja mogu zatrebati u kratkom roku.
Finansijska rezerva treba da prati stvarne troškove
Iznos rezerve ne može se odrediti jednom formulom za sve porodice. Zavisi od visine redovnih izdataka, sigurnosti prihoda i obaveza koje ne mogu da čekaju. Korisnije je izračunati koliko domaćinstvo mesečno troši na neophodne stvari nego polaziti od proizvoljne sume.
Dobra polazna tačka je planiranje troškova i uštede. Kada je jasno koliko novca odlazi na stanovanje, hranu, prevoz i redovne račune, lakše je proceniti koliko sredstava treba ostaviti dostupnim za vanredne okolnosti.
Taj novac ima drugačiju svrhu od štednje za dugoročne ciljeve. Njegova glavna prednost nije visoka zarada, nego mogućnost da pomogne kada se pojavi nepredviđen izdatak. Pritom treba voditi računa da i rezerva bude čuvana na način koji odgovara potrebama domaćinstva.
Pre većeg depozita vredi pročitati i sitna slova
Ugovor o oročenju, uslovi prevremenog podizanja sredstava i informacije o osiguranju depozita nisu dokumenti koje treba pogledati tek kada nastane teškoća. Banka može ponuditi povoljniju kamatu za duže oročenje, ali vlasnik novca mora da zna i šta takva odluka znači ako mu sredstva zatrebaju ranije.
Dobro je sačuvati osnovnu dokumentaciju o depozitima i povremeno proveriti podatke o računima. To ne zahteva komplikovanu evidenciju, a pomaže da se izbegnu nedoumice oko iznosa i ugovorenih uslova.
Štednja treba da pruži finansijski oslonac, a ne dodatnu neizvesnost. Zato dobra odluka nije nužno ona koja donosi najveću kamatu. Jednako je važna odluka koja odgovara planiranoj nameni novca, mogućnosti da se njime raspolaže i stepenu zakonske zaštite.