Narodna banka Srbije danas je objavila tekst o razlozima slabljenja domaće valute u prethodnom periodu i o merama koje centralna banka planira da preduzme radi održavanja finansijske stabilnosti.
Narodna banka Srbije
U nastavku možete pročitati tekst NBS-a:
“Slabljenje domaće valute s kraja maja nije samo karakteristika, niti osobenost Srbije. Slabljenje valuta prisutno je u gotovo svim zemljama u regionu koje sprovode režim rukovođeno fluktuirajućeg kursa, pri čemu se očekuje da se ovaj trend ispolji u gotovo svim zemljama tzv. rastućeg tržišta. U poslednjih mesec dana, tačnije 20. juna u odnosu na 20. maj, dinar je oslabio za 2,9%, mađarska forinta za 2,4%, poljski zlot za 2,8%, rumunski lej za 4,1%, turska lira za 6,3%.
U istom periodu, od zemalja u regionu sa istim režimom deviznog kursa ojačala je samo češka kruna, i to za 1,2%. U istom periodu, slično reakciji Narodne banke Srbije, i druge centralne banke su intervenisale na deviznom tržištu kako bi ublažile deprecijacijske pritiske, te ni po tom osnovu Narodna banka Srbije nije izolovan slučaj, niti se ponašala različito od prakse drugih centralnih banaka (na primer centralne banke Turske ili Poljske).
Slabljenje valuta zemalja regiona i/ili rastućih tržišta inicirano je očekivanjima da će FED od septembra započeti s postepenim smanjenjem obima kupovine hartija od vrednosti i po tom osnovu smanjiti iznose dodatnog ubrizgavanja likvidnosti, na šta su međunarodni investitori reagovali smanjenjem ulaganja u imovinu u lokalnim valutama, povlačenjem iz domaćih valuta i povećanom tražnjom za devizama, što je generisalo deprecijacijske pritiske na lokalne valute.
Prisutni globalni faktori dodatno su intenzivirani specifičnostima svake zemlje. Kod nekih zemalja, kao što su Srbija ili Turska, inicijalni pritisci na slabljenje domaće valute dodatno su intenzivirani ekonomskim i političkim specifičnostima pojedinih zemalja.
U slučaju Srbije, dodatni pritisci na dinar potiču po osnovu zabrinutosti domaće i međunarodne javnosti povodom stanja javnih finansija i njihove dugoročne održivosti. Slabljenje turske valute intenzivirano je aktuelnim previranjima i dešavanjima u toj zemlji. Takođe, pored očekivanih mera FED-a, očekuje se da će usporeni oporavak svetske privrede dodatno delovati u pravcu slabljenja valuta zemalja tzv. rastućih tržišta, koji su značajni izvoznici primarnih proizvoda (pre svih zemlje Latinske Amerike), usled smanjene tražnje i nižih cena njihovih glavnih izvoznih proizvoda.
Dodatni deprecijacijski pritisci prisutni su i nakon saopštenja FED-a sredinom nedelje i gotovo nedvosmislene najave da će umanjiti obime kupovine hartija od vrednosti i potpuno okončati tzv. kvantitativno labavljenje u toku sledeće godine. Narednog dana, od obraćanja javnosti zvaničnika FED-a gotovo sve valute u regionu su izgubile još po 0,3% svoje vrednosti.
Uticaj mera FED-a, pored prisutnih deprecijacijskih pritisaka, očekuje se i u pogledu rasta dugoročnih kamatnih stopa i viših prinosa na obveznice kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju, srazmerno percepciji preuzetog rizika od strane investitora.
Usled integrisanosti naše privrede u svetske finansijske tokove i njene relativno visoke osetljivosti zbog još uvek dovoljno nerazvijenog i plitkog domaćeg tržišta, relativno mali iznosi povećane tražnje (ponude) za devizama izazivaju snažne deprecijacijske (aprecijacijske) pritiske. U takvim okolnostima, a u uslovima krhkog ekonomskog oporavka i neizvesnosti koja se odnosi na mere ekonomske politike koje je nužno preduzeti kako bi se nivo deficita i javnog duga učinio dugoročno održivim, povećana nervoza i smanjeni apetit investitora za preuzimanje rizika ulaganjem u dinarske instrumente izazvali su povlačenje iz dinara i deprecijacijske pritiske.
Da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije i obezbedila nesmetano funkconisanje deviznog tržišta, Narodna banka Srbije je u prethodnom delu godine intervenisala i na strani kupovine i na strani prodaje deviza, ali bez namere da utiče na trend kursa ili da brani neki zacrtani nivo kursa.
U narednom kratkoročnom periodu, stabilizacija na deviznom tržištu obezbediće se otklanjanjem neizvesnosti u vezi s budućom ekonomskom politikom, koja podrazumeva kredibilan program fiskalne konsolidacije i dosledno sprovođenje neophodnih reformi u javnom sektoru, a koji bi u krajnjoj instanci rezultirali znatno unapređenim privrednim ambijentom i atraktivnim za priliv stranog kapitala, bilo u formi stranih direktnih investicija bilo u formi portfolio investicija.
U dugom roku, stabilizacija na deviznom tržištu trebalo bi da se obezbedi promovisanjem rasta privrede baziranom na neto izvozu, koji bi trebalo da doprinese prilagođavanju deficita tekućeg računa dugoročno održivom nivou.”