Zašto prekršajni sudovi ne kažnjavaju roditelje dece koja vrše nasilje u školi

Iako krovni zakon iz oblasti obrazovanja predviđa novčano kažnjavanje roditelja u slučaju da njihovo dete bude vinovnik nasilja u školi, prekršajni sudovi ove kazne ne izriču.

Razlog nije nesavesno postupanje suda, već odsustvo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ali i činjenica da je zakonsko rešenje neprecizno i nedorečeno pa je pitanje i kako bi sud odlučio.

„Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz člana 111. i 112. ovog zakona“, jedna je od odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja novčanu kaznu predviđa u slučaju kršenja članova koji se odnose na zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabranu ponašanja koje vređa čast, ugled i dostojanstvo.

Čitajući ovaj zakon roditelji učenika Tehničke škole u Trsteniku koji su maltretirali profesorku mogli bi da budu novčano kažnjeni zbog prekršaja svoje dece, ukoliko direktor škole podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv njih, a sud ga usvoji.

Direktori često oklevaju da pokrenu vaspitno-disciplinske postupke

Praksa, međutim, svedoči drugačije.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže za Danas da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka. Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole.

  Život na točkovima: Možda je kombi skučen, ali je sloboda bezgranična

„Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Pitanje je kako bi se u dokaznom postupku to završilo, jer je Zakonom o prekršajima propisana odgovornost roditelja kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole“, kaže Ristanović za Danas.

Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.

„Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor“, kaže Ristanović.

  Ko su prvi srpski intrapreduzetnici?

Školska praksa, međutim, pokazuje da direktori često oklevaju da pokrenu vaspitno-disciplinske postupke upravo jer u toj proceduri ima dosta problema, a retko ko se odvaži da u celu priču uključi i sud.

Koliko je bilo napada na nastavnike od početka ove školske godine

Od početka školske godine do sada Ministarstvo je obavešteno o dve situacije u kojima su učenici izvršili nasilje ili se neprimereno ophodili prema nastavnicima, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete. Iz tog ministarstva nisu konkretno odgovorili na pitanje koliko su, prema saznanjima kojima raspolažu, učestali incidenti u obrazovnim ustanovama u kojima su nastavnici žrtve nasilnih učenika, nevezano o kom nivou nasilja je reč.

Statistika svedoči da slučajevi napada na profesore nisu tako česti kao slučajevi vršnjačkog nasilja u školama. Mediji su pisali da je za dva meseca od početka ove školske godine Ministarstvo zabeležilo 75 prijavljenih slučajeva nasilja, najvišeg, trećeg stepena. U toku cele prošle godine zabeleženo ih je 710.

Obrazovne ustanove su dužne da Ministarstvu prijave takozvani treći oblik nasilja koje u najvećem broju slučajeva podrazumeva fizičko nasilje, kao i kombinovano: verbalno, psihološko i fizičko.

Prema ranijim izjavama nadležnih, u 90 odsto prijavljenih slučajeva reč o vršnjačkom nasilju.

Znatno je manji broj prijava nasilja koje zaposleni izvrše nad detetom, odnosno učenikom i prijava koje dete, odnosno učenik izvrši nad zaposlenima u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

  Ako euribor poraste za jedan odsto, rata kredita koja je bila 250 evra skače na 280 – Valuta.rs

Iz Ministarstva nisu odgovorili i na pitanje koliko se često škole odlučuju da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja učenika koji su izvršili nasilje, s obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčano kažnjavanje roditelja od 30.000 do 100.000 dinara u slučaju da su njihova deca izvršila nasilje.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...