Zašto mali akcionari nisu bolje zaštićeni na domaćoj berzi

Bez dobro zaštićenih malih akcionara nema ni efikasne berze

Beogradska berza odavno kaska za sličnim instutucijama, čak i u našem najbližem okruženju. Mesta za napredak ima kada je reč o mnogim stvarima u ovoj oblasti, a jedna od njih, možda i najvažnija, jeste zaštita malih akcionara, piše Kamatica.com

Kakav je položaj malih akcionara u Srbiji? Kako bi mogao da se popravi? Da li akcionari mogu da urade sami nešto po ovom pitanju ili je neophodna akcija „odozgo“? Na ova pitanja odgovara Nenad Gujaničić, jedan od najvećih stručnjaka na domaćem tržištu kapitala i glavni broker investicionog društva Momentum.

Koliko su mali akcionari u Srbiji zaista zaštićeni?

– Prava manjinskih akcionara su najosetljivija tačka svakog akcionarstva i ukoliko nisu na zavidnom nivou nije ni moguće uspostaviti efikasno funkcionisanje berze. Nije ništa novo rečeno ako se konstatuje da je na domaćem finansijskom tržištu na delu izuzetno slaba zaštita manjinskih akcionara koja pre svega proizilazi iz brojnih strukturnih slabosti tržišta. Kao i u brojnim drugim segmentima društva, institucije koje bi trebalo da sprovode zakone koji su mahom na solidnom nivou prilično su slabe kako one koje direktno kreiraju sudbinu tržišta, poput regulatora, tako i one od kojih ono posredno zavisi kao što je pravosuđe. Doprinos slaboj zaštiti akcionara svakako je dala činjenica da domaće tržište nikada nije evoluiralo od tranzicije u kojoj se i dalje nalazi odnosno ostalo je nezavršeno. Osim slabih regulatornih institucija, izostalo je formiranje snažnije investicione infrastrukture u pogledu razvoja investicionih i penzionih fondova kao jačih igrača na tržištu. Takođe, doprinos slaboj zaštiti malih akcionara dala je i njihova nedukovanost koja je omogućavala većinskim vlasnicima i dominantnim akcionarima mnogo više prostora za negativno delovanje – započinje Nenad Gujaničić.

  Statistika kaže 1.660.460 penzionera na 2.758.893 osiguranika

Zbog čega nisu bolje zaštićeni?

– Tržišta kapitala u zemljama Istočne Evrope iznikla su u procesu tranzicije odnosno prelaska sa planskog na tržišni način privređivanja. I sama berza, dakle, nije imala evolutivni put razvoja već je doneta dekretom s obzirom na činjenicu da su procesom privatizacije nastajala brojna akcionarska društva. Samim tim najveća odgovornost za uspeh ili neuspeh potonjih finansijskih tržišta pala je na kreatore ekonomskih politika, a može se reći da je mali broj njih ostvario zavidne rezultate na tom polju. S obzirom na okasneli put u tranziciji, domaći kreatori ekonomske politike imali su prednost da uče na nedostacima ostalih zemalja koje su prošle kroz slične procese, ali nažalost sam koncept ovdašnje privatizacije nije pomogao razvoj berze niti je ona zauzela značajniju ulogu u domaćem finansijskom sistemu, ako se izuzme par godina berzanske pomame (2006-2007. godine) koja je bila neodrživa na duže staze. Uporedo sa propuštenim prilikama da se izgrade akcionarstvo i berza srozavala su se i prava manjinskih akcionara.

Kako bi ova situacija mogla da se poboljša?

– Osnovna pretpostavka za zaštitu manjinskih akcionara jesu efikasne i nezavisne institucije koje bi omogućile funkcionisanje berzanskog mehanizma nalik uporedivim razvijenijim zemljama. Prvi uslov za ostvarenje funkcionalne berze jeste politička volja odnosno zainteresovanost zakonodavne i izvršne vlasti za koristi koje bi razvoj berze mogao doneti samoj privredi. Ovaj prvi je svakako i najteži uslov i tačka spoticanja na kojoj je stao razvoj berzanskog tržišta u mnogim zemljama. Potom sledi podizanje institucija i uspostavljanje poverenja i sigurnosti tržišnih učesnika. Kada se ove stvari učine mogućim, onda su kreiranje tržišnog materijala i dolazak investitora logične posledice ovog prethodnog toka.

  Država spremna da poveća iznos neoporezivog dela zarade

Kakva je pozicija malih akcionara na razvijenim tržištima finansija?

– Razvijenost svake berze meri se nivoom zaštite manjinskih akcionara, premda je na većini zapadnih tržišta to konstanta koja se podrazumeva. Jasno je, s vremena na vreme, i na ovim tržištima se dese gruba kršenja prava manjinskih akcionara, pronevere kakve je teško bilo i zamisliti da mogu da se dese na ovakvim mestima. Međutim, to su veoma retki izuzeci koji se brzo i oštro sankcionišu, te predstavljaju pokaznu vežbu svih učesnicima na tržištu da se pridržavaju propisa.

Da li mali akcionari imaju neke instrumente kojima bi mogli sami sebe bolje da zaštite ili da makar poprave svoju poziciju?

– Kada govorimo o domaćim malim investitorima ono što mogu da učine sa svoje strane jeste pre svega ulaganje u sopstvenu edukaciju, ali i povećani angažman koji podrazumeva prikupljanje i analizu što većeg broja informacija u vezi sa kompanijom u kojoj poseduju vlasništvo, ali i ostvarivanje direktnih kontakata poput odlaska na skupštinu akcionara, Dan investitora itd. Aktivistički pristup svakako ne može da nadomesti sve anomalije prethodno pobrojane, ali može malom akcionaru da omogući jasniji uvid u sopstvenu poziciju. Takođe, na nerazvijenim tržištima poput našeg, od pomoći manjinskim akcionarima može biti formiranje udruženja koje bi, ukoliko bi bilo profesionalno vođeno, moglo efikasnije da zaštiti prava malih akcionara nego što to može sam pojedinac – zaključuje Nenad Gujaničić.

  Ušteđevinu naš stanovnik bi potrošio pre na nekretninu nego investirao u inovativno preduzeće

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...