Vraćanje kolektivne tužbe u pravni sistem Srbije obaveza prema EU

Kolektivnu sudsku zaštitu građana ne samo što je neophodno vratiti u pravni sistem Srbije iz kojeg je ona 2013. godine odstranjena, već je to i obaveza prema Evropskoj uniji s obzirom da je EU donela direktivu prema kojoj svaka zemlja članica, ali i zemlja kandidat, mora omogućiti građanima tu vrstu zaštite, rečeno je u Beogradu, na konferenciji posvećenoj problemu masovnih parnica.

Najveća potreba za takozvanom kolektivnom tužbom postoji u oblastima zaštite potrošača, zaštite prava na zdravu životnu sredinu i kod slučajeva masovne diskriminacije građana, i najbolje bi bilo da se ona vrati u Zakon o parničnom postupku, čije su izmene u toku, a iz kojeg je izbačena odlukom Ustavnog suda, rekli su predstavnici potrošačkih organizacija, sudijskih udruženja i organizacije Centar za evropske politike kao organizatora skupa.

Na konferenciji održanoj u hotelu Excelsior u Beogradu predstavljen je izveštaj o potrebi rešavanja problema masovnih parnica i mogućnostima uvođenja, to jest vraćanje kolektivne potrošačke tužbe u pravni sistem Srbije za koju je na konferenciji rečeno da je svakako jeftiniji i brži način za rešavanje ogromnog broja predmeta sa istim osnovom i istim tuženim subjektom od zatrpavanja sudova stotinama hiljada tužbi, što je bio sada slučaj.

Programski menadžer u Centru za evropke politike Dušan Protić istakao je ogroman broj tužbi protiv banaka kao primer koji ilustruje ovaj problem, a koji se odražava na funkcionisanje celokupnog sudstva.

  Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatu na 3,5 odsto – Valuta.rs

Uvođenje obaveze kolektivne zaštite

Prema njegovim rečima, problem masovnih parnica, koje u sadašnjim okolnostima povlače krupne troškove građana kao tužilaca, u vidu troškova advokata i obaveze plaćanja sudskih taksi, ali i krupne troškove angažovanja sudstva, a zbog svoje količine opterećuju sudstvo i čine ga neefikasnim, mogao bi se rešiti „modeliranjem odnosno ubacivanjem kolektivne tužbe u Zakon o parničnom postupku“.

Protić je takođe ukazao da nakon donošenja evropske direktive o uvođenju obaveze kolektivne zaštite, 2020. godine, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju mora tu direktivu da implementira u svom zakonodavstvu.

– To je sastavni deo naše obaveze harmonizacije sa propisima i praksom EU, a najbolje je da se ta harmonizacija obavi sada, dok traju izmene Zakona o parničnom postupku – rekao je Protić.

Pored njega na skupu su govorili predstavnici Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Udruženja bankarskih korisnika i potrošača Efektiva i udruženja Forum sudija Srbije.

Oni su rekli da problem sa masovnim parnicama ne postoji od juče, tj da on kreće od devedesetih godina sa problemom oštećenih u piramidalnim šemama Dafiment banke i sa tužbama učesnika ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, a da su se posle pojavile masovne tužbe protiv vrtića, Nacionalne službe za zapošljavanje i banaka.

  Niški aerodrom će moći da primi i do 70 metara duge avione nakon rekonstrukcije

Prema njihovim rečima, kolektivne tužbe, koje bi pokretale organizacije, a ne pojedinačni građani, donele bi veliku korist i građanima i privredi i sudovima, a to bi bio i jeftin i brz način da se utvrdi da li su građani u pravu ili nisu, s obzirom na sadašnje stanje neujednačene sudske prakse i kršenja prava na suđenje u razumnom roku.

Sadašnji sistem kolektivne zaštite potrošača nedelotvoran i neefikasan

Predstavnici potrošačkih organizacija su ukazali da je sadašnji sistem kolektivne zaštite potrošača kroz poseban upravni postupak pred Ministarstvom trgovine spor, nedelotvoran i neefikasan i da potrošačima ne omogućava pravo na naknadu štete.

Kako su ukazali, potrošači najviše kolektivnih problema imaju sa bankama, trgovcima obućom i pružaocima usluga od opšteg ekonomskog interesa, a to su komunalnije, električna energija i telekomunikacione usluge, čiji je pružalac usluge uglavnom u dominantnom položaju na tržištu i potrošačima nameće nepravične ugovorne odredbe odnosno primenjuje nepoštenu poslovnu praksu ili na druge načine krši zakone i druge propise na štetu potrošača.

Centar za evropske politike je u Nacionalnom konventu za pridruživanje Evropskoj uniji nadležan za poglavlje 28 pristupnih pregovora koje se odnosi na zaštitu potrošača.

Zaštita potrošača garantovana je Ustavom Srbije, koji takođe potrošačima garantuje zaštitu od nepoštene poslovne prakse to jest od „svih nečasnih radnji na tržištu“.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

  Zaradio 280.000 dolara iznajmljujući sebe da ne radi ništa

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...