Srbija će biti rekorder u regionu po najnižoj stopi rasta u 2022. – Valuta.rs

Srbija će u 2022. godini najverovatnije imati privredni rast od 2,3 odsto i biće rekorder po najnižoj stopi u regionu, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

U intervjuu agenciji Beta, Popović je rekla da je stopa od 2,5 odsto prosečna stopa ispod koje zemlja, u normalnim vremenima, ne bi trebalo da raste.

„Od visokog rasta od sedam odsto u 2021. godini, koja je rezultat oporavka od najgore godine pandemije, ništa nije ostalo, u toku prošle godine rast se topio, od 4,2 odsto u prvom kvartalu i 3,8 odsto u drugom kvartalu, brzina se do kraja godine usporila toliko da se ukupan godišnji rast procenjuje na 2,3 odsto. Time je Srbija i u 2022. godini rekorder po niskoj stopi rasta u regonu“, rekla je Popović.

Dodala je da se prognoza o privrednom rastu Srbije za narednu godinu najviše zasniva na nekoliko faktora koji će usporavati rast. Prvi je, kako je rekla, restriktivna monetarna politike Narodne banke Srbije (NBS), koja sama po sebi usporava rast. Inflacija je, prema njenim rečima viša nego u susednim zemljama i viša nego u EU, a vlasti stalno govore o uvezenoj inflaciji.

Pošto je, kako je istakla, „nemoguće da se od uvozne inflacije od 10 odsto dobije domaća od 16 odsto, očito je da se radi o domaćem štamanju novca“.

„Da bi se taj problem rešio, neopnodno je da kamatne stope porastu, što usporava privredni rast. Šta može da popravi ovaj ishod i dovede do bržeg rasta? To je pre svega poljoprivreda, jer dobra sezona uvek poveća bruto domaći proizvod (BDP) za jedan ili dva procentna poena“, rekla je Popović.

  Mastsercard i hi lansiraju prvu NFT prilagodljivu karticu – Valuta.rs

Dodala je da bi se u slučaju da Srbija naredne godine ima „plitku recesiju“, što ne isključuju ekonomisti, to pre svega odrazilo na slabije zapošljavanje i verovatno na novi rast emigracije.

Mladi, kako je rekla, ne idu u inostranstvo zbog slabog privrednog rasta, niti zbog „plitkih recesija“, već zbog slabih dugoročnih šansi da se u Srbiji ostvari pristojan život.

„Ako je u Srbiji najproduktivnije zanimanje biti član Srpske napredne stranke (SNS) onda ćemo dobiti, recimo, ministarku ekologije koja ne ume ni spisak gradova javno da pročita bez zamuckivanja, dok će oni koji zaista znaju i umeju da rade, verovatno potražiti neki drugi kutak na ovoj planeti, gde se ceni rad. A kad vam odu najbolji, sa kim ćete ostvarivati ubrzani privredni rast“, rekla je Popović.

Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da podnese spoljni dug i sve garancije koje su predvidjene u budžetu za razne projekte, Popović je rekla da je svaki spoljni dug održiv ako postoji „zadovoljavajući“ privredni rast.

„A njega čine investicije, kako strane, tako i domaće, a budžetske garancije su u stvari potencijalni oprost duga, koji će pasti upravo na naša ramena“, rekla je Popović i upitala zašto bi projekti trebalo da imaju garancije.

„Zar investitori nisu sigurni u izvodljivost projekta, pa im treba sigurnosna mreža, da se ne ugruvaju dok investiraju? Zašto su onda investitori? Čini mi se da je takva politika garant da niti te investicije imaju opravdanje, niti da u takvoj razvojnoj politici ne može ni da bude nekog značajnijeg privrednog rasta“, ocenila je Popović.

Na pitanje zašto je visok tekući platni deficit, za deset meseci 2022. godine 7,5 odsto, što je najviše u poslednjih 10 godina, najviše zbog robnog deficita koji iznosi 65 odsto, Popović je rekla da je deficit u najvećoj meri porastao usled rasta cena energenata koji su uvoženi više nego ranije.

  APR u brojevima

To pokazuje „koliko su plitki naši rashodi i koliko brzo se stvari mogu pogoršati, a da, ustvari, nismo bili ni rasipni ni bahati“, rekla je. U takvoj situaciji, bila bi neophodna mnogo odgovornija fiskalna i spoljnotrgovinska politika, a umesto toga, „dobićemo rebalanst budžeta“, dodala je.

Tako će se, prema njenim rečima, svima činiti da vlada nešto radi, a problem će se, nakon rebalansa manje videti.

Na pitanje šta nedostaje u uslovima privredjivanja jer se za subvencije i za „motanje“ kablova izdvaja sve više i više, Popović je rekla da nedostaje, pre svega, nezavisno pravosudje.

„Iskustva evropskih privreda u tranziciji pokazuju da visoke tehnologije slabo dolaze u zemlje koje su ovako neuredjene. Strane direktne investicije su vlastima neophodne pre svega zbog održanja fiksnog kursa evra, bez deviznog priliva od stranih investitora, ne bi bilo novca za odbranu kursa. Ko god hoće da ukine suvencije, a ne promeni sistem i ne oslobodi pravosudje, vrlo će se brzo suočiti sa sve slabijim dinarom. A to nikome nije u interesu“, rekla je Popović.

Odgovarajući na pitanje da li u vreme visoke inflacije treba održavati relativnu stabilnost dinara, Popović je rekla da kada zemlja ima slobodno plivajući kurs, u doba inflacije dolazi do devalvacije jer domaće valute ima sve više, pa je njena vrednost sve manja.

„Ovako, kada je u Srbiji kontrolisano plivajući kurs, onda se odnos evra prema dinaru ne menja. Koja je to vrsta plivanja, ostaje nejasno. Ovaj kurs je odličan za državu, jer od prikupljenih poreza vraća sve veće devizne dugove. Verovatno je to i razlog što se ovakav devizni kurs toliko zadržao“, rekla je Popović.

  NBS povećala referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto – Valuta.rs

Na pitanje kada će inflacija početi da pada i vratiti se na projektovani novo od tri, plus-minus 1,5 odsto, Popović je rekla da će se „verovatno postepeno smirivati, jer je NBS nekoliko puta opravdano podigla eskontnu stopu i inflacija bi se do sredine godine mogla prepoloviti“.

Da bi se moglo proceniti kada će se inflacija vratiti na planirani nivo, Popović je rekla da to zavisi od „poklona“ Vučića biračkom telu, odnosno koliko će novca otići na neproduktivna davanja, isplate novca mladima, radnicima u državnom administraciji i javnim preduzećima.

Ulaganje novca u nove kapacitete, kako je rekla, danas jeste trošak, ali sutra donosi prinos.

„Ulaganje u poklone donosi politički profit, ali sutra smanjuje rast“, rekla je Popović.

Ona je, na pitanje da li se ove godine treba pripremiti za realan pad plata, rekla da su u Srbiji plate u privatnom sektoru manje nego u javnom, „što je nonsens, ali i svakodnevna pojava“.

Dodala je da „poslušni radnici u javnom sektoru, svakako neće biti oštećeni, njima će standard verovatno biti očuvan“. To će, prema njenim rečima, ugroziti privredni rast, ali će se to primetiti tek za koju godinu.

Izvor: Beta/SEEbiz


bankar.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Kako zaraditi novac preko interneta – 18 saveta – Najplaćeniji online poslovi

Kako zaraditi novac preko interneta postaje sve učestalije pitanje iz dana u dan. Nije ni čudo, s obzirom da smo duboko zagazili u 21. vek...

Kako kupiti akcije stranih kompanija

Kako kupiti akcije stranih kompanija u Srbiji i da li se uopće isplati ulagati u akcije saznajte u ovom počnom tekstu gde pišemo a...

Nega starijih osoba sve traženiji posao !

Starenje je proces kome niko ne može da odoli i svako u nekom trenutku dođe do zaključka da mu je potrebna dodatna pomoć. Nega...