Revidiranje prognoza o rastu građevinarstva: Zakazala privatna ulaganja

Kako se približava kraj godine, tako se smanjuju domaće prognoze o rastu građevinske industrije u ovoj godini, dok strane analize predviđaju da će građevinsko tržište u Srbiji zabeležiti pad ove i naredne godine. Ocene o tome šta je presudno za negativna kretanja su, međutim, iste – glavni „krivci“ su vrtoglav rast cena repromaterijala i nepredvidljivost troškova u gradnji, pa shodno tome i primetna oseka u privatnim ulaganjima.

Srbija se u izveštajima udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association) samo pre četiri godine kotirala kao jedno od najperspektivnijih građevinskih tržišta u istočnoj Evropi, da bi ove godine dospela na začelje te liste. Naime, tadašnje prognoze EECFA su najavljivale da će naša zemlja dostići rekordan rast građevinskog tržišta od 7,3% u 2019. godini, a kao najveći rizik za srpsku, ali i građevinsku industriju u celoj istočnoj Evropi navedena je sve veća nestašica kvalifikovane radne snage.

Ovogodišnja predviđanja EECFA su daleko lošija za srpske građevinare, jer su se u međuvremenu okolnosti u svetu bitno promenile. U izveštaju se navodi da uprkos tome što Srbija nije direktno uključena u ekonomski rat između EU i Rusije, rast cena građevinskog materijala i energenata, kao i političke tenzije u odnosima Srbije i EU u aktuelnoj situaciji će neizbežno uzdrmati lokalno građevinsko tržište i njegove izglede, pre svega kada je reč o novim privatnim investicijama.

Od visokih cena su još gore nestabilne cene, a stalno povećanje troškova repromaterijala već stvara probleme pri ugovaranju novih poslova u Srbiji. Građevinska preduzeća ažuriraju svoje ugovore kako bi prilagodila troškove događanjima na tržištu, posebno u projektima s dugim rokovima. U 2021. troškovi izgradnje porasli su 8,8% u odnosu na 2020. godinu, pri čemu su cene građevinskih materijala imale dvocifren rast tokom druge polovine godine.

Ovaj izrazito negativan trend se dodatno ubrzao u 2022. godini, pa su cene repromaterijala porasle za 20 do 50 procenata i nastavljaju da rastu, ističu stručnjaci u ovom udruženju i dodaju da na srpskom tržištu još nema otkazivanja ugovorenih projekata, ali da će pune posledice aktuelnih potresa moći da se sagledaju tek krajem godine.

  Koliko vrede noge Kristijana Ronalda?

Najveći oslonac će biti javne investicije

U izveštaju se ocenjuje da je u Srbiji stambena gradnja bila „neumoljiva“ proteklih godina, jer je u 2022. ušla u osmu godinu uzastopnog rasta. Ovaj deo domaće građevinske industrije predstavlja njen vodeći segment, budući da su cene rasle brže od troškova, kamate su bile na istorijski najnižem nivou i činilo se da potražnji nema kraja.

„Ovakvo okruženje će se sigurno promeniti, pa će i stanogradnja morati da se prilagodi. Činjenica da Srbija ima uzavrelu i rastuću privredu isključuje oštar pad u kratkom roku, ali srednjoročni i dugoročni izgledi su postali mnogo slabiji. Nakon poteza američkih Federalnih rezervi, Narodna banka Srbije je takođe počela da zaoštrava svoju labavu monetarnu politiku povećanjem kamatnih stopa, što će uveliko promeniti finansijske uslove u narednom periodu“, predviđa se u izveštaju.

Autori ocenjuju da je u Srbiji uočljivo i izrazito povećanje u nestambenoj gradnji poslednjih godina, mada su neki delovi tržišta usporili nakon perioda vrtoglavog rasta. Tokom pandemije je dolazilo do kašnjenja, ali su započeti projekti nastavljeni nesmanjenom brzinom u 2021. Povećao se obim radova u svim glavnim segmentima nestambene gradnje, podržan privatnim i javnim ulaganjima. U izveštaju se, međutim, napominje da je poslednji ciklus već bio na vrhuncu, pa se očekivala konsolidacija u ovom delu građevinskog tržišta i pre nego što je došlo do novih spoljnih šokova zbog rata u Ukrajini.

Niskogradnja je, takođe, zabeležila rekordne nivoe u 2021. godini, a analitičari EECFA procenjuju da će se po svoj prilici slično završiti i ova godina. Veliki energetski, drumski i železnički projekti u Srbiji su već ugovoreni i uglavnom teku po planu. Primetno je da se javne investicije u građevinarstvo ne smanjuju, uprkos ogromnim ekonomskim neizvesnostima, pa će ovaj segment tržišta sigurno biti najveći oslonac građevinskoj industriji ove i naredne godine. S druge strane, rast cena bi mogao negativno da utiče na buduće ugovore i obim infrastrukturnih projekata, ako inflacija nastavi da raste uz dalji pad privredne aktivnosti.

  Dodatno pogoršanje u energetskom sektoru: Deficit raste, odlivaju se investicije

Ipak, najveća opasnost za srpske građevinare prema ovom izveštaju preti zbog osipanja privatnih investicija. Primetno je da strane direktne investicije u građevinarstvo značajno opadaju tokom ove godine, pre svega zbog opreza investitora da se u ovako nestabilnim okolnostima upuštaju u bilo kakve dugoročnije projekte, a posebno u situaciji kada je pozicija Srbije u ekonomskom sukobu između EU i Rusije nedefinisana i prilično neizvesna sa daljim razbuktavanjem konflikta.

Privatne investicije domaćih investitora su takođe u padu, zbog ekonomske neizvesnosti, povećanja kamatnih stopa i nepredvidljivih troškova. Usled ovakvih kretanja, u izveštaju se predviđa da za razliku od Slovenije i Hrvatske, koje će uprkos krajnje nestabilnim globalnim okolnostima uspeti da u ovoj i narednoj godini ostvare rast građevinskih aktivnosti od oko 4%, Srbija će u 2022. i 2023. zabeležiti pad u građevinskom sektoru za 6,7%.

Troškovi rasterali investitore

Negativna kretanja u domaćoj građevinskoj industriji potvrđuje i zvanična statistika, kada se uporede podaci za prethodnu i ovu godinu. Vrednost građevinskih radova u Srbiji je prošle godine dostigla oko pet milijardi evra, što je godišnji rast za 17%, a udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) je sa 5,4% u 2020. godini povećan na 6% u 2021. Prethodne godine u ovoj industriji je bilo aktivno preko 17.000 preduzeća, od kojih je više od trećine poslovalo u izgradnji zgrada.

Firme u građevinskoj industriji su prema podacima Agencije za privredne registre (APR) raspolagale visokim iznosom imovine u odnosu na većinu drugih sektora i to od približno 21,5 miliona evra, ali su ukupne obaveze porasle za 13,7% na oko 15 miliona evra, a gubitaši u ovoj industriji, oko 560 preduzeća, uvećali su gubitak za 3,2%, na oko 3,4 miliona evra.

Preduzeća i preduzetnici u građevinarstvu zapošljavali su više od 165.000 radnika ili 7,5% ukupne radne snage, a zaposlenost je porasla za preko 5% u poređenju sa 2020. godinom. Najviše je bilo zaposlenih u izgradnji zgrada i specijalizovanim građevinskim radovima.

  Hipoteka - Evidencija, karakteristike i korisne informacije !

U 2021. godini broj izdatih građevinskih dozvola je premašio 30.000, što je bilo za trećinu više u odnosu na 2020. i za preko 63% više u odnosu na 2017. godinu. Neto priliv stranih direktnih investicija u građevinarstvu je iznosio preko 832 miliona evra i činio je više od petine ukupnih stranih investicija u 2021. godini. U periodu od 2017. do 2021. godine, ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u građevinskim delatnostima bio je nešto iznad tri milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2019. godini, u iznosu od 879,7 miliona evra.

Premda je prošle godine povećan izvoz građevinskog materijala za 5,6%, na 68 miliona evra, uvoz je bio veći za preko 20 miliona evra, i stoga je zabeležen deficit od 13,1 milion evra. Porastao je i izvoz građevinskih usluga za 5,4%, na 225,5 miliona evra, ali je uvoz dostigao 299,8 miliona evra, pa je deficit iznosio 74,3 miliona evra.

Ove godine, građevinske aktivnosti su u drugom kvartalu pale za 7,6%, a BDV za 6,7% na međugodišnjem nivou. Dva ključna razloga za loše rezultate su, kako se navodi u izveštaju Ministarstva finansija, ogroman rast cena građevinskih materijala i znatno manji obim privatnih investicija. Pao je i izvoz građevinskih usluga za više od trećine, kao i broj zaposlenih u svim segmentima, izuzev u projektantskim biroima. Stoga je sada već izvesno da će rezultati građevinske industrije biti daleko ispod prvobitno projektovanog rasta od 7,4%, što će prema prognozama, zajedno sa lošijim rezultatima poljoprivrede, najviše uticati na slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.

Zorica Žarković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Umit Yildirim, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...