Rastuća inflacija sve više pogađa naše najstarije sugrađane. U Srbiji ima 1,6 miliona penzionera, a prosečna penzija u julu, prema podacima PIO fonda, iznosila je 30.965 dinara. Skoro milion penzionera prima manje od 30.000 dinara mesečno, a čak 380.000 najstarijih ima penziju manju od 16.000 dinara, dok 150.000 starijih od 65 godina nema nikakva primanja – ni penziju, ni socijalnu pomoć, ukazuje predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija.
Penzioneri nisu zadovoljni najavljenim kumulativnim povećanjem penzija od 19 odsto u novembru i januaru naredne godine. Grabundžija kaže da je reč o “formuli” koja se uporno primenjuje kako bi se oštetili najstariji.
On smatra da je prvo trebalo vratiti dug penzionerima, koji su oštećeni fiskalnom konsolidacijom od 2014. do 2018. godine. Takođe, ocenjuje da je trebalo uskladiti najniže penzije, koje nisu povećavane četiri godine prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.
“Sve to je prvo moralo da se uradi kako bi penzioneri mogli da budu u nekoj socijalnoj prihvatljivoj kategoriji za preživljavanje. Ovako su u jako lošem položaju, ne računajući one koji imaju preko 100.000 dinara, a takvih je znatno manje. U Srbiji je, prema podacima iz juna, ukupno 1.648.000 penzionera. Čak 989.000 penzionera ima penziju manju od prosečne, dok 380.000 njih prima penziju koja je manja od garantovane – 16.000 dinara. Najugroženije su kategorije koje čine poljoprivredni i porodični penzioneri”, ističe Grabundžija.
Komentarišući “ceh” fiskalne konsolidacije, koji su najviše platili penzioneri, on kaže da je najstarija populacija na taj način ostala bez svih prava i da do sada nijedna država to nije radila na takav način.
“Nijedna država do sada, koliko je meni poznato, nije četiri godine na takav način, uz primenu zakona, praktično otimala penzije, a da to pritom nije vratila. Svi podaci koje su tada izneti – da je država bila pred bankrotom, nisu tačni. Nikada nije podnet izveštaj gde je taj novac otišao”, podvlači on.
Prema njegovim rečima, veliki broj penzionera preminuo je u vreme pandemije, za ove dve godine, jer nisu imali novac za lekove i hranu. Samo u poslednjih godinu dana preminulo je 58.000 penzionera, dodaje on.
“Sve su ovo problemi koje država neće da prizna. Naš sastanak sa predsednicom vlade i resornim ministrima imao je za cilj da pokrene taj problem sa mrtve tačke. Delimično smo uspeli. Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku formiralo je radnu grupu i komisiju koja će pratiti usklađenost aktivnosti sa primenom propisa i zakona. Predlagaće šta treba menjati kada je reč o državnoj politici i primeni mera fiskalne konsolidacije praćenjem socijalne politike u najstarijoj populaciji”, zaključuje Grabundžija.
