Predrag Blagojević, docent Građevinskog fakulteta u Nišu: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće

„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Velodrom u Kazahstanu, Muzej kosmonautike u Moskvi, televizijski i filmski studio u tom gradu, Naučno-tehnološki park u Nišu, hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu samo su neki od objekata čije je konstrukcije projektovao docent Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu dr Predrag Blagojević. Za četiri decenije rada Blagojević je projektovao više od 400 većih objekata i stotinak manjih. Njegov potpis je na projektima po kojima su izgrađene zgrade i hoteli, mostovi, tuneli, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i pripremu vode za piće, stadioni i tržni centri na prostoru bivše SFRJ, širom Rusije i u nekadašnjim ruskim republikama, u brojnim evropskim i afričkim zemljama.

Kao profesor koji na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu predaje ček šest predmeta, pomogao je brojnim generacijama studenata da iz studentskih klupa odu na gradilišta sa znanjem neophodnim da projektuju konstrukcije koje treba da nose sve ono što su arhitekte osmislile.

Njegova glavna poruka studentima je da „sve može da se sračuna, samo je potrebno znanje“, a za pojedine nadogradnje i novogradnje u našoj zemlji kaže da su „zastrašujuće“ jer nisu stabilne i bezbedne.

Blagojević je dobitnik Povelje za najbolje konstruktorsko ostvarenje koje Društvo građevinskih konstruktera dodeljuje svake druge godine. Prvi je stručnjak južno od Beograda kome je dodeljeno to prestižno priznanje, a pripalo mu je za projekat koji je omogućio da zgrada nekadašnjeg Centralnog komiteta u Novom Beogradu bude sačuvana.

B&F: Zgrada nekadašnjeg Centralnog komiteta bila je pogođena tokom NATO bombardovanja sa 12 krstarećih raketa i svi su bili ubeđeni da joj nema pomoći. Kako ste spasili rušenja zgradu koja ima 25 spratova i koja je, kada je izgrađena, bila najviši objekat na Balkanu?

  Banke dužne da primenjuju zvanični srednji kurs pri kupovini deviza s posebnih namenskih računa

Predrag Blagojević: Sanacija, rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja PC Ušće su trajali pet godina. Bio sam zadužen za modeliranje i proračun konstrukcijskog sistema. Zbog analize i proračuna sistema uradio sam blizu stotinu proračunskih modela i svakodnevno, kako su se radovi odvijali, a sve više ljudi bilo prisutno na gradilištu, pratio sam preraspodelu uticaja u konstrukcijskom sistemu. Modeliranje i proračun su bili vrlo zahtevni i trajali su sve vreme izvođenja radova.

I danas posle sedamnaest godina pratim šta se dešava sa objektom i kontrolišem uticaje u sistemu zbog specifičnog i jedinstvenog načina fundiranja u svetu.

Nekadašnju zgradu CK projektovao je akademik Milan Krstić, koji je projektovao i toranj na Avali. On je kod projektovanja te zgrade primenio nešto što su kasnije svi primenjivali. Zbog bojazni da će se zgrada nakriviti vremenom jer će biti izgrađena u pesku i u delu grada u kojem košava stalno duva u istom pravcu, on je ispod zgrade napravio četiri peščana lonca. Na svakom loncu je napravio slavinu i šipku kojom se džara pesak. Iznad je stavio uljane jastuke i u njih postavio manometre. Zaposlili su čoveka čiji je jedini posao bio da obilazi manometre i da zapisuje pritisak. Kada bi video da se pritisak povećao otvorio bi slavinu na peščanom loncu, prodžarao šipkom kako bi pesak iscurio, a manometar vratio u stanje u kojem treba da bude. Ovo je bilo jedinstveno rešenje u svetu za to vreme, a i danas je svojevrsna atrakcija i za ljude iz struke.

B&F: Poslednjih godina stalno se čuju primedbe na račun investitora kada su u pitanju novogradnja i nadogradnja. Kako smo došli do toga da niču zgrade koje ne zadovoljavaju važeće propise i standarde?

Predrag Blagojević: Naši propisi za projektovanje konstrukcija su uvek bili savremeni i pratili sva naučna dostignuća. Tako je i sada. Propisi za proračun konstrukcija su isti kao u svim evropskim zemljama. Projektanti koji se pridržavaju važećih propisa sigurno neće pogrešiti. Postoje međutim projektanti koji nemaju iskustva, ne poznaju dovoljno dobro propise ili podlegnu nerealnim zahtevima investitora. Takođe, u pojedinim slučajevima izostaje kontrola u svim fazama projektovanja i građenja kao posledica neodgovornosti i nemara.

  Kubik drveta u Srbiji dvostruko skuplji nego u Austriji

B&F: Na račun nadogradnji postoji još veći broj primedbi, kako ih Vi ocenjujete?

Predrag Blagojević: Nadogradnje su zastrašujuće. Na to sam upozoravao mnogo puta do sada, isticao na stručnim skupovima i tokom nastave, a za ilustraciju sam koristio šlepere. Kada na kuću od 100 kvadrata dogradite jedan sprat, to je kao da ste tu dovezli dva-tri puna šlepera, jer je težina jednog punog šlepera 40 tona, a težina jednog kvadrata nadogradnje je od tone do tone i po. Na zgradama u Nišu nadograđen je ne samo jedan sprat, nego dva, a negde i tri.

B&F: Svojevremeno su naši inženjeri i građevinski radnici bili poznati van granica nekadašnje Jugoslavije. Šta su značili za svetsko građevinarstvo?

Predrag Blagojević: Naše građevinarstvo je, 1982. godine, kada sam počeo da radim kao građevinski inženjer, bilo na višem nivou u pogledu izvođenja nego sada. Naši građevinci su pravili objekte koji su u to vreme bili najveći na svetu. Od deset najvećih lučnih mostova u svetu osamdesetih godina, prvi, treći i peti bili su u Jugoslaviji. Most kod Beške preko Dunava bio je među najvećim grednim rasponima na svetu, a most do Krka je bio najveći lučni most. Kupola hale 1 na Beogradskom sajmu je bila najveća kupola na svetu od prethodno napregnutog betona i još uvek je najveća u Evropi.

B&F: Za protekle četiri decenije projektovali ste konstrukcije mnogih velikih i zanimljivih objekata širom sveta. Koji bi objekat izdvojili kao posebno zanimljiv?

Predrag Blagojević: Svakako je to velodrom za biciklističke trke u glavnom gradu Kazahstana, Astani. Prostor koji je natkriven kupolom je veličine dva fudbalska igrališta, a ispod se nalazi osim biciklističkih staza i hale za male sportove, kompleksi bazena i hoteli. Moj tim i ja isporučili smo 1.500 crteža. U taj objekat je ugrađeno preko 50.000 kubika betona, a mi smo isprojektovali konstrukciju gde nijedan element nije imao više od 100 kilograma armature po kubiku betona, čime smo investitoru uštedeli oko tri miliona evra.

Muzej kosmonautike u Moskvi je takođe zanimljiv objekat, sa heliodromom na vrhu, krovom koji se otvara i kranom koji služi za postavljanje novih eksponata. Zanimljiv je i Naučno-tehnološki park u Nišu. Tamo trećina objekta lebdi, zahvaljujući tome što smo međuspratne konstrukcije „okačili“ na gornje spratove.

  Ekspanzija potražnje kupina, ne pita se za cenu

B&F: Šta se promenilo u Vašem radu za protekle četiri decenije koliko se bavite projektovanjem?

Predrag Blagojević: Kada sam počeo da se bavim projektovanjem 1982. godine sve smo radili ručno, narodski rečeno „pešice“. Prvi PC računar nabavio sam 1990. godine koji je tada vredeo kao polovina novog automobila. Od tada do danas izmenjao sam sigurno tridesetak računara. U jednom trenutku imali smo u kući 13 umreženih računara. Zahvaljujući savremenim softverima, to što sam nekad računao „pešice“ mesec dana, sada uradim za jednu noć. Brže se dolazi do ekonomičnih i sigurnih rešenja.

Tunel u Azerbejdžanu zbog hitnosti, neplanirano, morao sam da projektujem dok smo bili na odmoru, a imao sam samo kod sebe mali laptop. Srećom, jedan od trojice naših sinova bio je kod kuće, uključio mi je računar, povezao sam se na njega i uspeo sam za sedam dana i noći da sve sračunam i nacrtam. Kako se radilo o velikom objektu, dosta sam se namučio gledajući u taj mali ekran.

B&F: Vaša supruga, kao i Vi, predaje na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Da li će sinovi nastaviti istim putem?

Predrag Blagojević: Sva trojica naših sinova su u ovoj oblasti. Najstariji sin je završio Građevinski fakultet u Beogradu, gde je radio kao asistent, a sada privodi kraju doktorat na visokorangiranom švajcarskom Tehničkom univerzitetu u Cirihu (ETH). Srednji sin je takođe završio građevinu u Beogradu, master studije na ETH i nastavio tamo doktorske studije. Najmlađi privodi kraju osnovne studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. On je inače, uspešan sportista, višestruki je državni prvak u alpskom skijanju.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...

Kompanija EY jedanaesti put bira EY Preduzetnika godine u Srbiji

Revizorsko – konsultantska kompanija EY ponovo je pokrenula konkurs za najboljeg preduzetnika u Srbiji, na koji se mogu prijaviti svi koji uspešno i održivo...