Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije u 2023. godini

Srbija će u 2022. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 odsto, dok bi naredne godine rast BDP-a trebalo da bude dva procenta, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

„Rast ;BDP-a ; Srbije u ovoj godini je sporiji od zemalja iz CIE, koje su ostvarile rast ;od oko 4,5 odsto, i cele EU koja je imala rast od više od tri odsto“, rekao je Arsić na na predstavljanju novog Kvartalnog monitora.

Plitka recesija je moguća

Sporiji rast BDP-a Srbije je, prema njegovim rečima, posledica loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.

Arsiće ne isključije ni da će Srbija uću u narednu godinu u tzv. „plitku recesiju“ sa niskom, a možda i negativnom stopom rasta.

„Plitka recesija je moguća, jer je Srbija već u trećem kvartalu ove godine imala negativnu stopu rasta u odnosu na prethodni kvartal i to kad se uključi uticaj sezone. Ukoliko se to dogodi i u četvrtom kvartalu Srbija bi formalno bila u recesiji“, naveo je Arsić i dodao da je takva relativno kratka i ne duboka recesija moguća u mnogim zemljama EU, dok je za neke prognozirana za čitavu godinu, poput Nemačke.

  Kako će osiguravači osigurati sopstvenu budućnost?

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2023. rezultati bi mogli biti relativno slabi, ali bi mogli da se poboljšaju u drugoj polovini godine, tako da bi procenjeni rast BDP-a Srbije bio dva odsto.

„Na rast privrede naredne godine će uticati više faktora, počev od restriktivne monetarne politike, visoke inflacije, nižeg rasta u EU, iako postoji šansa da se stanje popravi u drugom delu godine, a od pomoći bi bila i dobra poljoprivredna sezona“, rekao je Arsić.

On je naveo i da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine dostići oko 12 odsto, a inflacija na kraju godine će biti između 15 odsto i 16 odsto.

Arsić je kazao da će inflacija u Srbiji naredne godine imati opadajući trend, iako će biti i dalje visoka u prvoj polovini godine.

Kretanja na tržištu rada su, kako je rekao, bila inertnija i kasnila su za drugim makroekonomskim kretanjima.

Pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada

Na nivou cele 2022. ostvariće se, prema njegovim rečima, pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada, ali uz primetna pogoršavanja unutar godine.

Govoreći o tržištu rada, naveo je kako se procenjuje da će na nivou cele ove godine registrovana zaposlenost porasti za oko jedan odsto, dok će ukupna zaposlenost porasti za oko tri odsto, pri čemu je rast zaposlenosti skoro u celini ostvaren u prvoj polovini godine, dok u drugoj polovini godine stagnira.

  Nacionalizacija energetskih kompanija u Evropi: Bajkama je došao kraj

Međugodišnji rast zarada u celoj godini će, prema rečima Arsića, iznositi oko dva odsto, ali realna vrednost zarada unutar godine opada iz kvartala u kvartal.

„Ekonomski odnosi sa inostranstvom su u proteklom delu godine značajno pogoršani. Procenjuje se da ća deficit tekućeg bilansa u ovoj godini dostići oko 7,5 odsto BDP-a, što je najveći deficit u prethodnih 10 godina“, rekao je Arsić.

Dodao je da je pogoršanje u tekućem platnom bilansu najvećim delom posledica rasta robnog deficita koji je u prvih 10 meseci povećan za čak 65 odsto.

Posmatrano po proizvodima pogoršanje trgovinskog bilansa je, kako je rekao, najvećim delom posledica rasta uvoza energenata, koji je rezultat rasta njihovih cena, ali i uvezenih količina.

„Ekonomske politike koje su vođene tokom 2022. jesu načelno išle u ispravnom smeru povećanja restriktivnosti, ali mogu se u najboljem slučaju oceniti kao polovično uspešne. Monetarna politika je kasnila s povećanjem restriktivnosti, nakon toga usledilo je nekoliko povećanja referentne kamatne stope i godina se završava s referentnom kamatnom stopom od pet odsto“, kazao je Arsić.

Narodna banka Srbije (NBS) je, kako je podsetio, „takođe nastavila sa svojom dugoročnom politikom održavanja stabilnog kursa dinara, što sada, u uslovima visoke inflacije, ocenjujemo kao odgovarajuću politiku“.

Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije

Fiskalna politika je, prema njegovim rečima, tokom 2022. napravila određene korake ka smanjenju ekspanzivnosti, međutim, „ti koraci ipak nisu bili toliko veliki, budući da je budžetski deficit i u 2022. ostao relativno visok, odnosno  smanjen je relativno skromno, sa 4,1 odsto iz 2021. na oko 3,5 odsto BDP-a u 2022. godini“.

  Štediše u bankama će biti dobitnici – Valuta.rs

Arsić je rekao da je veće prilagođavanje fiskalne politike u 2022. bilo je onemogućeno ogromnim troškovima za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, te da je više od polovine fiskalnog deficita iz 2022. godine otišlo je upravo na te namene.

„Privreda Srbije će ući u 2023. godinu sa preovlađujućim negativnim trendovima – opadajućim ;trendom privredne aktivnosti, stagnacijom na tržištu rada, visokom inflacijom i visokim spoljnim ;deficitom“, rekao je Arsić.

Rezultati u narednoj godini će, kako je rekao, značajano zavisiti od kretanja u evropskim privredama, ali i od politka koje će se primeniti u Srbiji.

Ocenio je da su, zbog velike neizvesnosti u pogledu razvoja geopolitičke situacije, makroekonomske prognoze za narednu godinu orijentacione i uslovne i verovatno će biti revidirane.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Koliko ko zarađuje u trci Tour de France? Reklama na dva točka

Mada je biciklistička trka Tour de France jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, zarada koju ostvaruje organizator trke je u dubokoj senci. Ipak,...