EU pred energetskim usijanjem: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi

Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu, piše magazin Biznis i finansije.

Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

Ministri energetike država članica Evropske unije postigli su krajem septembra dogovor o usvajanju hitnih mera za ublažavanje posledica energetske krize pred zimu koja dolazi. Prva od tih mera neće oduševiti potrošače, jer predviđa da se tokom zime ukupna potrošnja energije smanji za 10%, a obavezno za 5% u vreme najveće potrošnje.

Nemaju mnogo čemu da se raduju ni proizvođači energije iz obnovljivih izvora i nuklearki, jer će njihovi prihodi biti ograničeni na 180 evra po megavat satu (MW h). U obrazloženju za ovakvu odluku se navodi da vetroelektrane, solarne i nuklearne elektrane i dalje prodaju svoju električnu energiju po visokim cenama, daleko iznad realnih troškova proizvodnje.

Mere predviđaju i da se viška novca „oslobode“ kompanije koje su ostvarile enormne zarade prodajom fosilnih goriva po rekordnim cenama. Takozvani „namet solidarnosti“ primeniće se na kompanije koje posluju u sektoru sirove nafte, prirodnog gasa, uglja, kao i na rafinerije. Namet bi bio utvrđen prema odgovarajućem važećem nacionalnom porezu na profit, a naplaćivao bi se ako je stopa profita 20% veća od oporezivih zarada ostvarenih posle 2018. godine. Pojedine države kao što su Italija i Grčka već su uvele porez na vanrednu dobit u energetskim kompanijama i zato mogu da zadrže svoje mere, umesto da uvode porez koji je sada izglasan na nivou EU.

Svađa oko cene gasa

Proizvođači i trgovci električnom energijom, biće obavezni da se od decembra ove do juna naredne godine odreknu viška svojih prihoda, koje će vlade u zemljama članicama iskoristiti za podršku građanima i privredi, kako bi se ublažile posledice zbog ogromnog rasta računa za energiju. Evropska komisija procenjuje da bi se ovim merama obezbedilo dodatnih 140 milijardi evra pomoći krajnjim potrošačima.

  Nacionalizacija energetskih kompanija u Evropi: Bajkama je došao kraj

Dogovoreno je i da članice EU mogu privremeno da odrede cenu snabdevanja strujom malih i srednjih preduzeća koja su u opasnosti da zbog visokih cena energije stave ključ u bravu, a koja u izuzetnim situacijama može biti ispod realne.

Mere koje se odnose na smanjenje potrošnje električne energije primenjivaće se do kraja marta sledeće godine, kako bi se osiguralo da članice EU imaju dovoljno struje da izdrže hladne mesece. Zalihe gasa su, kako je saopšteno na ministarskom sastanku, trenutno popunjene sa 88%, što je premašilo prvobitna očekivanja, ali je loša vest da je izbila svađa u evropskoj porodici oko toga da li bi trebalo odrediti gornju cenu gasa koja bi važila na nivou cele EU. Za ovakav predlog zalaže se više od polovine članica, na čelu sa Francuskom, Italijom i Poljskom, dok su najveći protivnici Nemačka i Holandija, koje upozoravaju da bi to proizvođače gasa okrenulo drugim tržištima, piše magazin Biznis i finansije.

Strujni udar za domaćinstva

Mada zima još nije ni počela, već stižu procene koliko je energetska kriza do sada koštala Evropsku uniju. Prema analizi istraživačkog centra Brugel, EU je do sada za ublažavanje posledica izazvanih potresima na energetskom tržištu izdvojila oko 314 milijardi evra, a Velika Britanija 178 milijardi, što je zajedno skoro 500 milijardi evra. Među članicama EU prednjači Nemačka sa 100,2 milijarde evra, a slede Francuska i Italija, sa 53,6, odnosno 59,2 milijarde evra. Ovaj novac je do sada uglavnom upotrebljen za podršku domaćinstvima i privredi da prežive energetski šok.

Ako je verovati analitičarima američke investicione banke Goldman Saks, računi za struju i gas za domaćinstva u EU će proizvesti strujni udar, jer će porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine i time dostići oko 15% ukupnog bruto domaćeg proizvoda na nivou Unije. Prosečno domaćinstvo bi sledeće godine moglo da troši čak 500 evra mesečno na račune za energiju, što je preko tri puta više u poređenju sa 2021. godinom, kada su prosečni računi za ove namene iznosili 160 evra.

Ovaj scenario je još i optimističan, jer se zasniva na predviđanju da će se dotok ruskog gasa u Evropu smanjiti, ali da neće biti zaustavljen. Ali ako se on potpuno obustavi, domaćinstva bi na mesečne račune za energiju mogla da troše i 600 evra, prognoziraju u Goldman Saksu.

  Od 1. januara cigarete u Srbiji u “novom ruhu”

Evropski dobavljači energije na ivici kolapsa

S druge strane, analitičari upozoravaju da bi problemi koje ima EU u nabavci nafte i gasa ove zime mogli da se pogoršaju, usled nove krize na ionako usijanom energetskom tržištu – krize likvidnosti. Zvaničnici EU su zakasnili sa odlukama da ponude finansijsku podršku dobavljačima energenata na ivici kolapsa, što je dovelo do novih potresa na energetskim berzama.

Evropske vlade su se uključile u pomoć energetskim kompanijama tek od kraja avgusta. Tako je nemačka vlada krenula u akciju spašavanja Unipera sa 15 milijardi evra pomoći, nakon što je ključni dobavljač gasa u ovoj državi i jedno od najvećih komunalnih preduzeća u Evropi postalo žrtva rusko-ukrajinskog rata. U okviru paketa pomoći, najvećeg u nemačkoj korporativnoj istoriji, nemačka vlada je prihvatila da preuzme oko 30% vlasništva u Uniperu.

Druga ključna članica Evropske unije, Francuska, najavila j nacionalizaciju energetske kompanije EDF SA u sporazumu vrednom 9,8 milijardi dolara. EDF, najveći svetski vlasnik nuklearnih elektrana, od vitalnog je značaja za Evropu u snabdevanju energijom, ali se već nekoliko godina nalazi u problemima.

Norveška državna firma Ekvinor, najveći evropski trgovac gasom, nedavno je saopštila da je evropskim dobavljačima energije, ako se izuzme Britanija, potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je uporedivo sa iznosom hipotekarnih kredita koji su izazvali finansijski slom u svetu 2008. godine. Međutim, s obzirom da zimski skokovi cena tek predstoje, nema naznaka da li i koliko brzo vlade i EU mogu da podrže dobavljače energije, ali i banke koje se takođe pribojavaju posledica usled pada likvidnosti na energetskom tržištu.

S druge strane, Evropska centralna banka je u više navrata ponovila da ne vidi sistemski rizik koji bi mogao da destabilizuje banke. Ipak, predsednica ECB Kristin Lagard je nedavno najavila da je centralna banka spremna da pruži bankarima pomoć ako dođe do problema sa likvidnošću. U međuvremenu, britansko ministarstvo finansija i Banka Engleske su najavili finansijski paket pomoći vredan 46 milijardi funti za podršku veletrgovcima energijom u premošćavanju problema sa likvidnošću.

Nemačka diverzija grejalicama

I pored toga što države u Evropi izdvajaju milijarde evra za ublažavanje energetske krize, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko hitno ne preduzme zajedničke mere za sprečavanje „daljeg rasta cena energenata, ali i društvenog gneva”. IEA je početkom oktobra istakla da se EU suočava s rizicima bez presedana u pogledu snabdevanja gasom predstojeće zime, posebno u situaciji kada raste potražnja za gasom u Kini, ali i u celoj Aziji.

  Cene imovine padaju, gde ulagati

Stvari idu dotle da je najnoviju lavinu optužbi pojedinih članica EU na račun Nemačke izazvao podatak da su Nemci pokupovali 650.000 novih grejalica, 71% više nego lane, pa se postavlja pitanje šta će biti sa evropskom energetskom mrežom i solidarnošću kada se sve te grejalice prikače na zajednički energetski sistem?
Dok sve veći broj analitičara iznosi sumorne prognoze za evropsku ekonomiju i upozorava da će EU ući u ozbiljnu recesiju naredne godine, berzanski časopis „Siti žurnal“ iz Njujorka je u svom komentaru već proglasio da je Evropa izgubila energetski rat sa Rusijom. List zaključuje da su ekonomske posledice po energetski intenzivne industrije u zemljama EU i Velikoj Britaniji tolike, da će pitanje njihove revitalizacije biti aktuelno cele naredne decenije.

Lažne poruke o popustu za struju

Energetski horor su rešili da uveličaju i hakeri. Britanski energetski regulator Ofgem je upozorio građane na maliciozne mejlove u kojima se u njihovo ime korisnicima nude pospusti na račune za struju. Ovakve prevare su započele nakon što je britanski energetski regulator objavio popust od 400 funti na račune za struju za sva domaćinstva. Međutim, legitimni popust će se sprovoditi automatski i potrošači ne moraju da daju lične podatke da bi se prijavili za ovu olakšicu. Nasuprot tome, u lažnim porukama koje stižu Britancima preko interneta se poručuje da su identifikovani kao potrošači koji su se kvalifikovali za ovaj popust, ta da je potrebno da se prijave putem linka koji je naznačen u tekstu. Link vodi na lažnu stranicu Ofgema, na kojoj se od građana traži da dostave lične i podatke o bankovnom računu, kako bi se prijavili za popust.

Izvor: Magazin Biznis i finansije broj 202, oktobar

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Popusti za štednju struje u Srbiji

Da li bi popusti za štednju struje mogli da podstaknu krađu struje? Elektroprivreda Srbije trebalo bi da radi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi...