Efekti razvojne pomoći EU: Veća korist od bilateralnih donacija

Razvojna pomoć EU namenjena zemljama Zapadnog Balkana do 2026. godine većinom će se realizovati preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Dosadašnji efekti ovog programa u Srbiji pokazuju da su za našu zemlju bile značajnije bilateralne donacije evropskih zemalja, nego bespovratna pomoć EU. Naime, od 2009. godine kada je započet ovaj program, bilateralne donacije za projekte u Srbiji su ukupno iznosile 111,6 miliona evra, a bespovratna pomoć 76,5 miliona evra.

Zemlje kandidati u procesu pridruživanja EU imaju pristup fondovima za razvoj, koji su formirani s ciljem da ublaže razlike između starih i novopridošlih članica. Ovim sredstvima iz zajedničkog budžeta Evropske unije finansiraju se razvojni projekti iz prioritetnih oblasti, koje se periodično redefinišu u skladu sa realizovanim ciljevima ili izmenjenim okolnostima.

Razvojna pomoć EU kandidatima za članstvo, po pravilu se realizuje iz IPA fondova, čija sredstva se distribuiraju preko programa za povećanje ekonomske konkurentnosti zemlje kandidata. Trenutno, u Srbiji se sprovodi osam EU programa, koji se uz manja odstupanja realizuju i u drugim državama Zapadnog Balkana.

Veličina IPA fondova, koji su na raspolaganju ovim programima, nije proporcionalna veličini privreda, niti broju stanovnika, a kriterijumi po kojima se sredstva raspodeljuju među zemljama Zapadnog Balkana nisu unapred utvrđeni. U prethodnim ciklusima Srbija je dobijala oko 12% ukupnih fondova za Zapadni Balkan, a od oko 11,5 milijardi evra, koliko je iznosio budžet IPA 1 za period 2007–2013. godine, Srbiji je stavljeno na raspolaganje 1,4 milijarda evra. Za period 2014–2020. godine (IPA 2), opredeljeno je ukupno 11,7 milijardi evra, od čega okvirno 1,5 milijardi evra za Srbiju.

Ukupno, za period 2007–2020. godine, bespovratna sredstva EU Srbiji iznose 2,9 milijarde evra, odnosno prosečno 200 miliona evra godišnje. Pritom, treba imati u vidu da skoro svi projekti uključuju kofinansiranje ili članarinu koju uplaćuje korisnik, navodi Nataša Stanojević, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u analizi o efektima razvojne pomoći EU u Srbiji.

  Od 1. januara cigarete u Srbiji u “novom ruhu”

Stanojević napominje da gotovo nema naučnih analiza o tome koliko su ovi projekti efikasni. Jedno od retkih istraživanja o rezultatima finansijske podrške EU za razvoj infrastrukture na Zapadnom Balkanu uradio je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije uz podršku Evropske investicione banke (EIB). Autori istraživanja, Mario Holcner i Monika Švarchapel, ističu kao jedan od važnijih zaključaka nepovoljnu strukturu finansiranja koju većinom čine zajmovi, dok je bespovratna pomoć minimalna.

Prema njihovoj oceni, finansijska podrška EU ne razlikuje se od kineskog finansiranja, koje se kritikuje zbog opasnosti prekomernog zaduživanja osetljivih zemalja.

Slabosti bespovratne pomoći

Stanojević podseća da su sa novim ciklusom IPA 3 projekata promenjeni i razvojni prioriteti. Infrastrukturna povezanost, zeleni razvoj i energetska efikasnost preuzimaju primat nad inovacijama, visokim i informacionim tehnologijama. Projekti EU za razvoj zemalja Zapadnog Balkana u periodu 2021–2026. godine usmereni su na razvoj transportne, digitalne i energetske infrastrukture i na pitanja životne sredine. Većina ovih ciljeva će se realizovati preko programa Investicioni okvir za Zapadni Balkan (IZOB), koji se sprovodi još od 2009. godine, ali sada postaje ključan jer je izvorno namenjen upravo razvoju pomenutih oblasti.

Preko ovog programa je realizovana većina ulaganja u infrastrukturu na Zapadnom Balkanu, a zaključno sa 2018. godinom sprovedeno je 146 ovakvih projekata u vrednosti od 10,9 milijardi evra. Pri tome su najvažniji izvor finansiranja bili zajmovi (7,9 milijardi evra), dok su grantovi iznosili 796 miliona evra. U Srbiji je preko ovog instrumenta do 2022. godine pokrenuto 36 projekata, od čega je 20 usmereno na unutrašnje, a 16 na regionalne ciljeve, koji su uključili i druge zemlje Zapadnog Balkana. Neki su realizovani, dok su drugi u fazi implementacije.

  Zlato je pouzdan "čuvar vrednosti“, ali nije i dobro sredstvo za zaradu

Podaci o projektima koji se odnose samo na našu zemlju, pokazuju da je u strukturi finansiranja daleko najveći udeo kredita koji je Srbija uzela od evropskih banaka za realizaciju ovih projekata. Zajmovi iznose preko dve milijarde evra, odnosno učestvuju sa 70% u finansiranju IOZB projekata. Na drugom mestu su sopstvena sredstva korisnika projekta, najčešće određene državne institucije ili javne kompanije u Srbiji. Sopstvena sredstva iznose oko 743 miliona evra, i čine oko 24% svih sredstava utrošenih za projekte. Bilateralne donacije zbirno iznose 111,6 miliona (4%), a grantovi, odnosno bespovratna pomoć imaju najmanji udeo od 76 miliona evra, odnosno 2% ukupnih sredstava uloženih u projekte tokom proteklih 12 godina.

Zajednički regionalni projekti se razlikuju od samostalnih projekata za Srbiju po tome što su izvori finansiranja samo krediti i grantovi. Regionalni projekti su finansirani kreditima u iznosu od 372 miliona evra i grantovima u vrednosti od 66 miliona evra.

Način na koji se odobravaju grantovi je ključna prepreka za njihovu efikasnost, konstatuje Stanojević. Bespovratna pomoć je, naime, usmerena na periferne aspekte projekata, kao što su studije izvodljivosti, izrada projekta i pravilnika, izrada tenderske dokumentacije, obezbeđivanje projektne dokumentacije i slično.

Svu ovu dokumentaciju pripremaju EBRD i ERB, za koja dobijaju sredstva iz IPA fondova. „Ova tehnička pomoć je uglavnom tipskog oblika, odnosno ne zahteva posebno poznavanje konkretnog problema na koji se projekat odnosi, a u projektima dostiže milionske vrednosti. Vrednost ovih projekata u slučaju da ih izrađuju lokalne agencije, bila bi višestruko manja“, ističe autorka.

Bilateralne donacije evropskih zemalja

Ukupne bilateralne donacije u okviru projekata IOZB prevazilaze iznose institucionalne EU bespovratne pomoći u ovim projektima. Zbirni pregled svih projekata IOZB pokazuje da je iznos bilateralnih donacija za projekte u Srbiji 111,6 miliona evra, dok grantovi ukupno iznose 76,5 miliona evra. Zemlje sa najvećim donacijama u okviru IOZB, od osnivanja ovog programa 2009. do 2020. godine su Norveška i Švedska sa 24 i 23 miliona evra, a slede Austrija, Nemačka i Italija.

  Plata za elementarne potrebe tri puta veća od minimalne zarade

Donacije u okviru IOZB projekata su samo mali deo, oko 10% ukupnih bilateralnih donacija Srbiji. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, do 2016. godine bilateralne donacije Srbiji su dostigle vrednost od oko 523 miliona evra. Najveći bilateralni donatori Srbije su Švedska sa 270 miliona evra, koja je u okviru IOZB programa donirala dodatnih 23 miliona, zatim Kraljevina Norveška, čije ukupne donacije iznose oko 216 miliona evra, i dodatnih 25 miliona evra preko IOZB, a slede Holandija i Austrija.

Bilateralne donacije, u okviru određenog programa ili izvan njega, najčešće su novčane. Donacije kraljevine Norveške, na primer, odnose se na nabavku opreme za novoosnovana preduzeća, obavljanje infrastrukturnih radova, postavljanje cevovoda, nabavku sajber platforme i softvera za potrebe Vlade Srbije i drugih državnih institucija, uključujući obuku kadrova za njihovo korišćenje, nabavku vrhunske medicinske opreme za klinike u zemljama Zapadnog Balkana i slično.

Evropska unija je Evropskim investicionim planom odobrila samo devet milijardi evra bespovratne pomoći za pet zemalja Zapadnog Balkana. Imajući u vidu raspodelu po zemljama iz prethodnog perioda, Srbija može očekivati iznos bespovratne pomoći od oko jedne milijarde evra za period 2021–2026. godine, i to u obliku studija izvodljivosti, procena, uputstava i preporuka. Da bi ostvarila i ovu simboličnu pomoć, naša država će morati da uzme kredite koji su znatno veći nego u prethodnom periodu, imajući u vidu da su novi razvojni ciljevi, posebno infrastrukturni, daleko zahtevniji nego oni u ranijim ciklusima, zaključuje Stanojević.

Branko Bogavac

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Greg Rosenke, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako proveriti penzijski staž i šta preduzeti ako se ne uplaćuje?

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO), koji po službenoj dužnosti vodi evidenciju...

U Srbiji rast uvoza i izvoza, pad industrijske proizvodnje u julu

Zvanična statistika beleži realan rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,9 odsto, kao i veliki skok spoljne trgovine ali i pad u industrijskoj proizvodnjiBruto...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x