„Basna“ iz Čačka, jedinstvena u Srbiji po proizvodnji biološkog uglja

Zapušteno zemljište nekadašnje zadruge u zapadnoj Srbiji, postalo je imanje za proizvodnju biološkog uglja bez toksina, koji je svrstan među perspektivne obnovljive izvore energije u borbi protiv klimatskih promena. Preduzeće „Basna“ iz Čačka je u razvoj ove proizvodnje uložilo mnogo znanja i sopstveni kapital, a njihov biočar se primenjuje u vrlo različitim industrijama, posebno u poljoprivredi. Uprkos postojećoj krizi, planiraju proširenje kapaciteta, jer skoro sve što proizvedu izvezu na zapadno tržište.

Kompanija „Basna“, koja posluje u Čačku od 2010. godine i ima proizvodni pogon u selu Viča kod Lučana, osnovana je posle tri godine istraživanja. Ona su bila neophodna jer je ovo preduzeće pokrenulo potpuno novu industriju i to u ruralnom području. „Basna“, naime, pretvara biomasu u energiju tako što proizvodi drveni ugalj koji ispunjava stroge zahteve Evropske sertifikacije za biougalj (EBC) i ima višestruku upotrebu, jer u samom procesu proizvodnje mogu da se oblikuju željene karakteristike proizvoda, u zavisnosti od njegove namene.

„Basna“ je trenutno jedino preduzeće u Srbiji koje poseduje EBC sertifikat, što znači da je ovako dobijeni drveni ugalj veoma čist, bez nedozvoljenih toksina, kaže za B&F Vesna Baur, koja je osnovala ovo preduzeće zajedno sa svojim suprugom Balzom Baurom.

Balz Baur potiče iz Švajcarske, gde je na ETH Institutu iz Ciriha stekao zvanje naučnika iz oblasti ekologije. U Srbiju je doneo svoje znanje, a sa dvoje supružnika iz Švajcarske je stigao i kapital koji su uložili u realizaciju pilot projekta u zapadnoj Srbiji. „Mi smo krenuli u ovu avanturu u vreme kada projekti iz oblasti zaštite životne sredine nisu bili prepoznati kod nas kao prioritetni. Uložili smo sve svoje resurse u pokretanje ovog posla, bez ikakve spoljne podrške“, priseća se naša sagovornica trenutka kada su krenuli sa proizvodnjom u ne baš zavidnim uslovima.

Počeli su na zemljištu koje je pripadalo nekadašnjoj zemljoradničkoj zadruzi „Viča“, bez vode, kanalizacije, stabilne isporuke struje i, naravno, bez internet mreže. Sve što je bilo na raspolaganju svelo se na zapuštene objekte. Bilo je potrebno mnogo entuzijazma, dovitljivosti i finansijskog ulaganja da bi se pokrenula proizvodnja, priča Vesna Baur, a pre toga sprovela istraživanja i edukovao tim koji će imati dovoljno znanja za predstojeći posao.

  U Srbiji omogućeno plaćanje Mastercard karticama preko usluge Google Pay

Lokalna proizvodnja, globalni doprinos

Sve to je potrebno kada se odlučite za poslovanje koje je usko povezano sa zaštitom životne sredine, jer ovu oblast karakteriše složena isprepletanost fizičkih, hemijskih i bioloških procesa, napominje naša sagovornica i dodaje. „Imali smo sistemski pristup analizi problema, što u ovakvoj oblasti zahteva istraživanja koja se ponavljaju tokom dužih vremenskih perioda. Iz tog razloga, prvih nekoliko godina smo ulagali u istraživanje, eksperimente i razvoj same ideje, bez izlaska na tržište. U istraživanja smo uključili naučnu zajednicu, kao i korisnike budućeg proizvoda. Takav pristup imamo i danas – nove proizvode takođe razvijamo u saradnji sa domaćim i stranim istraživačkim institutima“.

Šta je, stoga, u ovoj proizvodnji posebno? „Basna“ koristi postupak pirolize, koji obezbeđuje da štetni gasovi ne odlaze direktno u neposredno okruženje. Oni se sagorevaju sa dovoljno kiseonika, tako da u atmosferu odlaze samo čist ugljen-dioksid i voda. Istovremeno, energiju koja nastane u tom procesu koriste za sušenje i grejanje.

Ugljen-dioksid koji nastaje tokom proizvodnje drvenog uglja fotosintezom apsorbuju biljke, koje se naknadno ponovo upotrebljavaju kao biomasa za naredni proizvodni ciklus, obezbeđujući i do 20 odsto više energije ukoliko se koriste u proizvodnji biogasa. Ovo je proces koji traje. Na taj način se zatvara krug i omogućava održivo upravljanje resursima, uz istovremeno smanjenje troškova u proizvodnji, navodi naša sagovornica.

Drveni ćumur, odnosno biočar koji proizvode razlikuje se od drugih izvora obnovljive energije po tome što ima sposobnost da izoluje ugljen-dioksid iz atmosfere i da ga drži zarobljenog u svojoj karbonskoj mreži više decenija. Upravo je to razlog zašto se biočar našao na listi IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change), kao tehnologija koju treba podsticati u borbi protiv globalnog zagrevanja, ističe Vesna Bauer i pojašnjava:

  Poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora i 25.000 kombajna

„Procenjuje se da jedna tona proizvedenog biočara uklanja iz atmosfere između 1,5 do tri tone ugljen-dioksida. Konkretno, našom proizvodnjom po toni biočara uklanjamo 2,8 do tri tone ugljen-dioksida iz atmosfere. Na osnovu toga može da se zaključi da jedna mala proizvodnja u seoskom području u Srbiji, značajno doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena“. U prilog tome govori i činjenica da je preduzeće jedan od verifikovanih dobavljača sertifikata za otklanjanje ugljen-dioksida, na berzi PURO EARTH.

Zahvaljujući velikom znanju iz ove oblasti, zaposleni u „Basni“ mogu da prilagođavaju biočar specifičnim potrebama u vrlo različitim industrijama. Važno je napomenuti da pored drveta, skoro svi organski materijali mogu da se pretvore u ugalj, pri čemu su vidne i razlike u finalnom proizvodu. Tako i biočar koji nosi isti sertifikat od proizvođača do proizvođača može da se razlikuje. Iz tog razloga, „Basni“ je važno da u razgovoru sa kupcem zajedno dizajniraju krajnji proizvod, koji će najbolje odgovoriti potrebama klijenta.

Ruralna proizvodnja za izvoz

Šta to konkretno znači za one koji kupuju biočar? Prema rečima Vesne Baur, kada se agrougalj koristi kao prirodni dodatak zemljištu, zahvaljujući tome što se razgrađuje više decenija, on pomaže da zemlja bude zdravija. Ona sadrži više humusa, istovremeno ima nižu kiselost i bolje zadržava vlagu, što je od vitalnog značaja kada su temperature ekstremne. Usled bogatijeg mikrobiološkog života i manje zagađenosti, zemlja je plodnija, biljke su jače a samim tim su i veći prinosi. Sve to se obezbeđuje uz pozitivan uticaj na životnu sredinu, jer agrougalj apsorbuje toksične materijale iz zemljišta, kao što su teški metali i organski zagađivači koji ne odlaze u podzemne vode. S druge strane, smanjuje emisije metana i azotnog oksida zbog boljeg dovođenja vazduha u zemljište.

Biočar koji se koristi u stočnoj ishrani poboljšava zdravlje i osobine životinja. Noviji ogledi na imanjima krava muzara u Srbiji pokazuju da se uz korišćenje vrlo male doze biočara dobija najmanje četiri litara mleka više dnevno po grlu, navodi naša sagovornica.

  Gde se sve nalaze kamere i koliko će koštati kazne?

Biočar, zahvaljujući tome što sadrži preko 90 odsto ugljenika, ima veliku ulogu i unapređenju konverzije hrane, jer iz nje apsorbuje toksine, ostatke pesticida i glifosata. Istovremeno, stabilizuje crevnu floru kod životinja, uz manju upotrebu antibiotika.

Biočar se u građevinarstvu upotrebljava kao jedna od komponenti u izradi industrijskih podova, i kao zamena materijala u fasadama. Imajući u vidu da je „Basna“ u svom poslovanju usredsređena na ponovnu upotrebu materijala, sarađuje samo sa onim preduzećima koja imaju usvojen plan za reciklažu.

Potresi na tržištu izazvani prvo zdravstvenom, a sada i geopolitičkom krizom, odrazili su se i na poslovanje „Basne“. Troškovi proizvodnje su u proseku povećani za 25 odsto, a opšta neizvesnost jako otežava bilo kakvo dugoročnije planiranje. Vesna Baur naglašava da im je u ovakvoj situaciji najvažnije to što su uspeli da očuvaju sva radna mesta i smatra da je jedna od njihovih najvećih prednosti plasman na inostranim tržištima gde su svojstva biočara već priznata. Naime, „Basna“ čak 99% svoje proizvodnje izvozi u Holandiju, Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a u Finskoj sprovode višemesečni ogled koji po preliminarnim rezultatima najavljuje otvaranje novog tržišta. Ipak, namera im je da budu prisutni i na domaćem tržištu.

Zato ovo preduzeće iz Čačka, i pored ovako nestabilnih okolnosti po svetsku i domaću privredu, planira proširenje kapaciteta, najavljuje Vesna Baur. Kako kaže, iza sebe imaju više od decenije iskustva i tokom tog vremena nijednog trenutka nije bilo lako, ali se pokazalo da ono što ste zamislili možete uspešno da sprovedete ako uložite mnogo znanja i truda.

Danijela Nišavić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Srpske škole se pripremaju za digitalno doba uprkos pandemiji COVID-19

Srpske škole se pripremaju za digitalno doba, za Srbiju digitalno obrazovanje transformiše svoje škole kako bi zemlja učinila ekonomski otpornijom – i suočila se...

Kako kupiti akcije stranih kompanija

Kako kupiti akcije stranih kompanija u Srbiji i da li se uopće isplati ulagati u akcije saznajte u ovom počnom tekstu gde pišemo a...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x