Žene svoj potpis, stavljaju tek na svaku desetu poresku prijavu

Iz godine u godinu u objavama Poreske uprave Srbije ponavlja se isti podatak: među građanima koji prijave da su za 12 meseci prihodovali više od tri prosečne godišnje plate najveći je broj muškaraca. Žene svoj potpis, otprilike, stavljaju tek na svaku desetu poresku prijavu, piše N1.

Ove godine, čak i na manje od toga – od 34.753 građana koji su prijavili ovaj godišnji porez na dohodak svega je 3.128 žena, a čak 31.625 muškaraca. Sagovornice portala N1 navode da se u ovim podacima najbolje odslikava takozvani „efekat staklenog plafona“ – što znači da muškarci brže dolaze do viših nivoa u hijerarhiji firme nego žene, i čak zauzimaju više pozicije. Žene se na nekom hijerarhijskom nivou zaustave i ne mogu dalje da napreduju.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je primila 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu. Udeo muškaraca u ovoj statistici se ne smanjuje – štaviše i za 2020. i za 2021. godinu je veći u odnosu na pretpandemijsku 2019.

Ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima je – muškog pola. U 2020. godini, udeo žena je bio 12 procenata, dok je sada devet odsto.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je ovde reč o efektu staklenog plafona („glass ceiling“) – fenomenu od ranije poznatom u literaturi.

„To znači da je manja razlika u zaradama između žena i muškaraca na nižim nivoima zarada – te razlike su veće za one koji su imućniji. Odnosno, razlike u platama su manje među zaposlenima koji su niže kvalifikovani. To je taj efekat staklenog plafona i skrivene diskriminacije“, objašnjava Žarković za portal N1.

  Radivoj Korać i zvanično u košarkaškoj Kući slavnih

Žene veoma sporo napreduju  u kompanijama

Mali broj žena sa većim prihodima u Srbiji jednim delom može da bude posledica diskriminacije, ali ima, dodaje – i drugih razloga.

„Neke žene se još teško probijaju u delatnostima koje su bolje plaćene – kao što je IT na primer. Ali, opet, tu postoje još neke prepreke. Naime, od zaposlenih koji žele puno da zarađuju očekuje se nešto što možda ni same žene nisu spremne da prihvate – službena putovanja, prekovremeni rad, neformalni sastanci posle radnog vremena. Žena će možda pre da ode kući nego na piće posle posla. Postoji još jedna teorija da muškarci, kada vide da žene sve više ulaze u neku oblast – ne žele tu da ostanu“, objašnjava profesorka Žarković.

Za psihološkinju i istraživačicu Fondacije Centar za demokratiju Saritu Bradaš nema dileme – podaci Poreske uprave su „školski primer“ efekta staklenog plafona.

„Žene veoma sporo napreduju i stižu do određenih nivoa u kompanijama. U korenu toga vidim upravo predrasude poslodavaca – oko toga da su žene više okrenute privatnom životu, da nisu fleksibilne po pitanju radnog vremena, da će imati problema zbog toga što će ići na terenski rad“, navodi za portal N1 Sarita Bradaš.

Ovde je, navodi, reč o poslovima gde se isplaćuju veliki bonusi. To, kaže, nisu „klasične“ zarade, već bonusi koji se isplaćuju zbog dobro obavljenog posla.

  Koji tehnološki giganti nas najviše prisluškuju i prate

„Poslodavci su, jednostavno, skloniji da na takve pozicije biraju muškarce, nego žene. Dobar pokazatelj staklenog plafona vam je i podatak koliko ima žena na rukovodećim položajima u Srbiji“, navodi Bradaš.

A, podaci su vrlo precizni. Kao što je portal N1 već pisao, prema evidenciji Agencije za privredne registre iz marta ove godine, od 116.673 zakonskih zastupnika firmi (praktično generalnih direktora) preduzeća u Srbiji, svega je 28.149 žena, što je 24 odsto.

Na nižim menadžerskim pozicijama nešto veći udeo žena

Sarita Bradaš navodi da je na nižim menadžerskim pozicijama nešto veći udeo žena, što se reflektuje na situaciju sa zaradama. Jer, što ste viši u hijerarhiji firme, to su vam i prihodi veći.

„Istraživanja pokazuju da, kada u isto vreme u firmu uđu muškarac i žena, ženi treba mnogo više vremena da bi se popela u hijerarhiji, nego što je potrebno muškarcu. Oni brže dolaze na te pozicije, i dolaze na više pozicije nego što to mogu žene. Žene se na nekom hijerarhijskom nivou zaustave i – dalje za njih nema napredovanja. Naravno, poslodavci će reći da niko ženama ne brani da napreduju, što je tačno. Ali se, de fakto, dešava nešto drugo, što upravo objašnjava zašto se tek svaka deseta žena nalazi u kategoriji najplaćenijih građana“, objašnjava Bradaš.

Plata žene 91,2 odsto od plate muškarca

Platni jaz između žena i muškaraca, izračunat na osnovu podataka Istraživanja o strukturi zarada za 2018. godinu, iznosio je 8,8 odsto i ukazuje na to da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, odnosno da je prosečna zarada po času žena iznosila 91,2 odsto od prosečne zarade po času muškaraca, navodi se u poslednjem dostupnom Istraživanju o strukturi zarada Republičkog zavoda za statistiku.

  Rešenje srpskih inovatora pospešuje logistiku i saobraćaj i štedi energiju

Razlike u zaradama po polu, ističe se, mogu se javiti kao posledica različite strukture zaposlenih muškaraca i žena po sektorima delatnosti, obliku svojine, zanimanju, obrazovanju, godinama starosti i drugim karakteristikama.

„Prema podacima Evrostata , platni jaz između žena i muškaraca u Evropskoj uniji (28 zemalja) iznosio je 15 odsto. Najveći platni jaz između žena i muškaraca bio je u Estoniji, gde su žene u proseku za 21,8 odsto bile manje plaćene od muškaraca. U Luksemburgu je zabeležen najmanji platni jaz između žena i muškaraca (1,4 odsto)“, navodi RZS.

Na prvi pogled, čini se da platni jaz u Srbiji nije na toliko visokom nivou. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, situacija je – drugačija.

„Platni jaz među neobrazovanim ženama i muškarcima je preko 20 odsto. Kod srednjeobrazovanih je 14 odsto, a kod visokoobrazovanih 17,9 procenata. U zanimanjima koja su najbolje plaćena platni jaz je takođe gotovo 18 odsto. Najmanja stopa zaposlenosti žena je u zanimanjima koja zahtevaju niže obrazovanje – tu je mnogo više muškaraca zaposleno i zbog toga se, u konačnom rezultatu, ‘sabija’ taj platni jaz“, pojašnjava za portal N1 Sarita Bradaš.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako kupiti akcije stranih kompanija

Kako kupiti akcije stranih kompanija u Srbiji i da li se uopće isplati ulagati u akcije saznajte u ovom počnom tekstu gde pišemo a...

Građani sve manje koriste dozvoljeni minus

Čini se da je većina građana shvatila da je najneisplativija vrsta kredita – dozvoljeni minus, pa ovaj bankarski proizvod sve racionalnije koriste.Prema poslednjem podatku...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x