Zbog kontrolisanih cena, imamo potisnutu inflaciju

U Srbiji međugodišnja inflacija je 12,8 odsto, a očekuje se da u septembru dostigne najviši nivo od 14 procenata, ocena je Narodne banke Srbije. Ocena stručnjaka je da zbog kontrolisanih cena, te brojke ne pokazuju pravo stanje stvari i da imamo potisnutu inflaciju. Ekonomista Vladimir Gligorov komentarisao je rast cena, bunt poljoprivrednika i moguće efekte povećanja kamatnih stopa.

„Kad imate dosta raširenu kontrolu cena raznih proizvoda od hrane preko struje, komunalnih i drugih usluga, dovodi do nezadovoljstva, sada poljoprivrednika, sutra će to biti neko drugi, jer vi imate potisnutu inflaciju, teret stvarnog rasta cena, pada na one čije ste cene ili zamrzli ili ih kontrolišete, kako biste umanjili bunt potrošača. Ili će da se bune potrošači ili proizvođači. Ako država kontroliše cene, čas jednima da ugodi, čas drugima, to vodi bržoj inflaciji i većim socijalnim problemima. Ako hoćete da subvencionišete, onda se to ne radi preko zamrzavanja cena, nego direktno novcem, davanjem onima koji su najugroženiji“, kaže Gligorov.

Ističe da „ako nekom treba da kupite hleb, kupite mu hleb, a ne da zamrznete cenu hleba, kada proizvođač gubi“, ističe ekonomista i dodaje da je najgore teret prebaciti na proizvođače, pri čemu će nezadovoljni biti i oni i potrošači.

Rizici viših kamatnih stopa

Govoreći o povećanim kamatnim stopama i sve skupljim kreditima, Gligorov kaže da se time menja kompletna fiskalna i razvojna politika.

  EPS nema pravo da isključi struju zbog neplaćanja TV pretplate

„Mora se videti koja su ograničenja, granice javne potrošnje, i to je onda problem, jer, u međuvremenu je praktično onemogućen razvoj privatnog sektora, to je prvi problem. Drugi problem je što rastu rizici politički i ekonomski, bune se svi kojima se ograničavaju cene, vidimo sad da Centralna banka pokušava da utiče na finansijsko tržište. Tu će i banke da se bune. I konačno treći problem je što je deo dugova, na ovaj ili onaj način u stranom novcu, javni dug svakako ili je u stranom novcu ili je indeksiran na strani novac i onda je problematično kako će se kretati kurs dinara“, ocenio je Gligorov.

Ekonomista kaže da ukoliko iz nekog razloga kurs dinara mora da se koriguje, odnosno depresira, onda javni dugovi izgledaju mnogo veći.

„I to je najveći problem za održivost javnih finansija. Ako vi iz budžeta trošite mnogo sredstava na odbranu kursa, tada se smanjuje javna potrošnja da se budžet dovede u ravnotežu i to je onda put u privrednu recesiju“, zaključuje Vladimir Gligorov.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Kako kupiti akcije stranih kompanija

Kako kupiti akcije stranih kompanija u Srbiji i da li se uopće isplati ulagati u akcije saznajte u ovom počnom tekstu gde pišemo a...

Građani sve manje koriste dozvoljeni minus

Čini se da je većina građana shvatila da je najneisplativija vrsta kredita – dozvoljeni minus, pa ovaj bankarski proizvod sve racionalnije koriste.Prema poslednjem podatku...

Banke dužne da primenjuju zvanični srednji kurs pri kupovini deviza s posebnih namenskih računa

Srednji kurs Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na sednici doneo Odluku o dopuni Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta. Tako je utvrđeno da...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x