Zaštita uvećanja poreza od 10 odsto prestaje da važi 1. januara za paušalce

Uredba o zaštitnom povećanju poreza za paušalce, koja predviđa maksimalno uvećanje poreza od 10 odsto, prestaje da važi 1. januara sledeće godine. To bi, posledično, moglo da dovede do značajnog rasta poreza za pojedine preduzetnike. Sagovornici Infobiza objašnjavaju šta to znači u praksi i koji su konkretni predlozi koji bi mogli da spreče prevelik rast nameta za paušalce.

Programer koji je pre tri godine bio registrovan u Ivanjici, plaćao je poreze i doprinose 10.000 dinara a programer u Beogradu 50.000 dinara, kaže Sonja Žabić sa portala Pausal.rs.„Od 2020. godine, gde god da se registruje programer, on će plaćati isti iznos, oko 35.000 dinara mesečno. Da onaj programer iz manjeg mesta ne bi odjednom plaćao 35.000 dinara, uvedena je norma od 10 odsto povećanja godišnje, da bi se u jednom momentu, kako je predviđeno 2023. godine, to izjednačilo. Kako u realnosti nije došlo do izjednačenja, Digitalna zajednica i Naled su pokrenuli inicijativu koju i mi iz Paušala podržavamo, a to je da se norma produži na naredne godine, dok ne dođe do realnog izjednačenja poreza i doprinosa. Ako inicijativa ne bude prihvaćena, od januara važe ista pravila za sve, bez obzira da li su ranije registrovani ili se tek registruju, tako da bi to za one koji su se ranije registrovali, to moglo da znači značajno uvećanje poreza i doprinosa“, kaže Žabić.

  NBS povećao referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto

Dušan Vasiljević iz NALED-a ističe da je suština da se izbegne da neko ko je imao obavezu 30.000 ili 40.000 dinara, posle prestanka važenja uredbe o zaštićenom povećanju poreza sledeće godine, odjednom dobije obavezu koja će biti 60.000 ili 70.000 dinara.

Ako bi se ograničenje zadržalo, ono što bi bio efekat, čak i ako bi povećanje bilo preko stope inflacije, sigurno ne bi bilo veće od 20 odsto, što znači da neko kome je u decembru bila obaveza na ime poreza i doprinosa 30.000 dinara, od januaru bi trebalo da plaća ne više od 36.000 dinara.

„Drugi predlog do koga su došli Digitalna zajednica i NALED jeste da na osnovu procene da kod nas 39.000 ljudi obavlja onlajn poslove koji ne podležu nikakvom oporezivanju, a reč je, najviše o onlajn nastavnicima stranog jezika, dok se procenjuje da ima oko 12.000 virtuelnih asistenata“, kaže Vasiljević.

Kada bi se oni oporezovali kao paušalci po određenim delatnostima, naročito ako su im sedišta u velikim gradovima, njihove mesečne obaveze bile bi, kaže on, oko 50.000 dinara na zaradu od oko 80.000 dinara.

„Mi predlažemo da se uvede isti nivo poreza za tu delatnost, da on iznosi oko 25.000 dinara mesečno, time bi dve trećine imalo interes da pređe u status paušalaca, čime bi se u budžet slilo pet miliona evra godišnje, a ti ljudi bi prvi put bili socijalno i zdravstveno osigurani“, navodi Vasiljević.

  Od 1. januara cigarete u Srbiji u “novom ruhu”

Izvor: N1

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Popusti za štednju struje u Srbiji

Da li bi popusti za štednju struje mogli da podstaknu krađu struje? Elektroprivreda Srbije trebalo bi da radi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...