Za zadraviji vazduh treba nam 2,6 milijardi evra do 2030. godine

Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha do 2030. godine kojim je predviđeno 2,6 milijardi evra novih investicija. On uključuje subvencije za zamenu ložišta i kupovinu automobila, nove takse i nove regulative.

Kako piše Klima 101, glavno pitanje nisu same mere, jer su uzroci zagađenja već koliko-toliko poznati, već njihova cena. Prema procenama iznetim u Programu, cena ispunjenja najoštrijeg, a neophodnog scenarija je oko 2,6 milijardi evra do 2030. godine.

Nju će, kako se naglašava, najpre platiti privatni sektor i stanovništvo, jer bi visina javnih investicija, pre svega kroz subvencije, bila oko 417 miliona evra.

Šta bi država subvencionisala?

Sadržaj

U pitanju je, naravno, trenutno samo predlog mera i njihovih cena, koji tek treba da bude usvojen.

Ukoliko se to dogodi, pored niza regulatornih i edukacionih mera, evo nekoliko najvažnijih instrumenata koje će država ponuditi kako bi stanovnicima omogućila tranziciju:

Subvencije do 2.100 evra korisnicima dizel automobila za nabavku polovnih vozila koja ispunjavaju kriterijume Euro 6;

Subvencije za zamenu individualnih ložišta od 50 odsto na teritoriji čitave zemlje, sa višim stopama za lokalitete koji su posebno ugroženi zagađenim vazduhom.

Procene iznosa subvencija kreću se od 240 evra (donja granica za savremene uređaje na drvo) do 3.000 evra kao maksimalni iznos za ugradnju toplotne pumpe.

  Statistika kaže 1.660.460 penzionera na 2.758.893 osiguranika

Čak i ukoliko budu sprovedene po slovu Programa, ove mere ne treba očekivati sutra.

Cena tranzicije

Kako navodi Ministarstvo, u budžetu trenutno nema odgovarajućih sredstava za sprovođenje planiranih javnih investicija. U trenutno pristupačna sredstva spadaju samo ona iz Zelenog fonda i iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, koja ukupno iznose oko 41 milion evra. Ali kako se ocenjuje, ciljevi su ostvarivi, ako za to postoji odgovarajuća politička volja.

Prvi i osnovni problem je u subvencijama za energetsku tranziciju u individualnom grejanju. Naime, kako pokazuju aktuelna istraživanja, subvencija od 50 odsto za nabavku novog uređaja za grejanje jednostavno nije dovoljna za veliki deo stanovništva u Srbiji. Drugim rečima, izrazito je upitno da li bi takva subvencija uopšte imala šansu da dovede do neophodne stope tranzicije od 55 odsto do 2030. godine.

Štaviše, visina subvencije je u programu isključivo u vezi sa nivoom zagađenja, pa se veće subvencije, od 80 do 100 odsto, predviđaju samo za katastrofalno zagađene gradove Beograd, Niš, Kragujevac, Užice i Valjevo.

Ovo znači da bi velikom procentu materijalno ugrožene populacije, koja ne živi u ovim urbanim sredinama, cena tranzicije mogla biti viša nego domaćinstvima u npr. Beogradu.

Jedan od predloga finansiranja tranzicije je i naknada (taksa) za putnička vozila u odnosu na njihovu kategoriju, od 15 evra godišnje za vozila Euro 5 do 60 evra godišnje za starije Euro 3. Kako se ocenjuje, takve mere svejedno dovode do toga da cenu tranzicije disproporcionalno plaćaju oni koji zapravo nemaju dovoljno sredstava da ispune postavljene ciljeve.

  Aktuelne krize i uticaj poskupljenja energenata na logistiku

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Andres Siimon, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...