Vrhunac inflacije očekuje se u septembru

Inflacija u Srbiji u julu iznosila je 12,8 odsto, a prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, svoj vrhunac od 14 odsto dostići će u septembru, posle čega će imati opadajuću putanju, uz očekivani snažniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine.

“Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka pretežno iz međunarodnog okruženja i inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u julu je iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata”, rekla na predstavljanju avgustovskog izveštaja o inflaciji guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

S druge stane, bazna inflacija, na koju mere monetarne politike najviše utiču, kretala se u skladu sa očekivanjima NBS iz maja.

“Na rast bazne inflacije (na 7,5 odsto međugodišnje u julu) u najvećoj meri se odražavao dalji rast inflacije u zoni evra, ali je ona i dalje bila znatno niža od ukupne inflacije, kao i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike”, istakla je Tabaković.

Kada je reč o trenutnim makroekonomskim kretanjima, u NBS ocenjuju da ključni rizici potiču iz faktora međunarodnog okruženja i to se za sada nije negativno odrazilo na dinamiku rasta bruto domaćeg proizvoda, ali jeste na inflaciju i na deficit tekućeg računa platnog bilansa.

“Prvi od tih rizika odnosi se na konflikt u Ukrajini, koji se nije smirio, već je, naprotiv, došlo do dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija i po tom osnovu nastavljen je rast svetskih cena energenata, koje su već bile na izuzetno visokom nivou. Vidimo i naznake smanjenog snabdevanja Evrope prirodnim gasom. To za posledicu ima dodatno ubrzanje inflacije na globalnom nivou i brže zaoštravanje finansijskih uslova od očekivanog. Uz to, rastu i rizici od ulaska dve od tri najveće ekonomije sveta u recesiju – Sjedinjenih Američkih Država i zone evra – što se odražava i na povećanu volatilnost na međunarodnom finansijskom tržištu i posledično manju spremnost za investiranje”, rekla je Tabaković.

  Poštanska štedionica preuzela klijente Privredne banke Beograd
vrhunac inflacije očekuje se u septembru
Foto: Beta

Kao drugi rizik ona je navela poljoprivrednu sezonu i to što se Srbija drugu godinu zaredom suočava sa sušom, koja će negativno uticati pre svega na rod kukuruza, soje, suncokreta i povrća.

Prema rečima zamenika generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milana Trajkovića, inflacija bi trebalo da ostane na povišenom nivou sve negde do polovine sledeće godine.

“Prema našoj aktuelnoj projekciji, očekujemo da inflacija dostigne vrhunac u septembru i to na nekih 14 procenata. Na nivou godine očekujemo prosečnu inflaciju između 11 i 11,5 odsto. Nakon toga očekujemo da inflacija počne da se smanjuje od oktobra meseca i da uđe u granice cilja negde na polovini 2024. godine”, rekao je Trajković.

Kako je ocenio, u ovakvim uslovima, sa ovakvom geopolitikom i poljoprivrednom sezonom i u Srbiji i u zemljama regiona, nije realno da bude manje od toga i nije realno da se očekuje značajniji pad pre toga.

Korigovane prognoze privrednog rasta za sledeću godinu

Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju koji je međugodišnje iznosio 4,4 odsto, sličan tempo rasta od četiri odsto nastavljen je i u drugom kvartalu, što je više od predviđanja Narodne banke Srbje iz maja.

“Imajući navedeno u vidu, projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u rasponu od 3,5 odsto do 4,5 odsto za ovu godinu nismo menjali u odnosu na naša očekivanja iz maja, ali smo korigovali naniže očekivani privredni rast za 2023. godinu i to za 0,5 procentnih poena, na raspon 3,5–4,5 odsto. Nakon toga, očekujemo povratak na prethodno očekivanu putanju rasta od oko 4–5 odsto godišnje”, rekla je Tabaković.

  Bitcoin 3 - Jednostavno kupite Bitcoine !

Povećan uvoz energenata, u većoj meri zbog rasta njihovih cena, opredelio je celokupno povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kazala je Tabaković i dodala da je to istovremeno i ključan razlog revizije naviše učešća deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu u ovoj godini na nešto preko devet odsto.

“U srednjem roku, rast izvoznih kapaciteta, uz očekivano smanjenje negativnih efekata eksterne tražnje i nepovoljnih odnosa razmene, treba da doprinese postepenom smanjenju deficita tekućeg računa i očuvanju eksterne održivosti. Eksternoj održivosti doprineće i nastavak relativno visokog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, koji se u ovoj godini projektuje na oko 3,4 milijarde evra (3,3 milijarde evra u neto izrazu), što je blisko očekivanjima i za naredne godine”, istakla je Tabaković.

Direktne strane investicije premašile dve milijarde evra

Priliv direktnih stranih investicija od sredine aprila vratio se na nivoe koje je beležio pre izbijanja konflikta i za sedam meseci premašio je dve milijarde evra. To je, kako je rekla Tabaković, doprinelo i tome da od maja do kraja jula Narodna banka Srbije na međubankarskom deviznom tržištu interveniše neto kupovinom deviza u iznosu od 915 miliona evra.

“Time je iznos neto prodaje, posmatrano od početka godine zaključno s julom, smanjen na 1,35 milijardi evra. To je doprinelo i povećanju deviznih rezervi zemlje na 15 milijardi evra na kraju jula (sa 14,1 milijarde evra krajem aprila), čime smo stvorili dodatni bafer koji može biti iskorišćen u slučaju novih eventualnih kriza poput ovih s kojima se suočavamo u poslednje dve godine”, naglasila je guvernerka NBS.

  Zamena novca - saveti

I u zemljama regiona dvocifrena inflacija

Komentarišući kretanja u evrozoni, direktor sektora za ekonomska istraživanja NBS Savo Jakovljević istakao je da su u junu i julu zabeležene više stope inflacije u odnosu na ono što je Evropska centralna banka projektovala.

„Tada su imali projekciju prosečne inflacije za ovu godinu na nivou od oko 6,5 odsto, sada je to već znatno više zato što je ostvarenje u junu bilo na nivou od 8,6 odsto, a u julu 8,9 odsto. Samim tim to je uticalo i na sve proizvode koje mi razmenjujemo i na taj segment koji se odnosi na uvezenu inflaciju i veliki broj proizvoda koji uvozimo i koji se na taj način prenosi na naše tržište“, kazao je Jakovljević.

Prema njegovim rečima, i u zemljama regiona sa kojima Srbija ima značajnu razmenu, inflacije su visoke i gotovo svuda dvocifrene. On je kao primer naveo zemlje poput Rumunije, Mađarske, Poljske, Češke gde se inflacija prema julskim podacima kretala između 13,7 i čak 17,5 odsto.

„U Rumuniji je inflacija bila 15 odsto, u Češkoj 17,5 odsto, Mađarskoj 13,7 i Poljskoj 15,6 odsto. Dakle u svim tim zemljama inflacija i dalje raste i ona je viša i od onoga što su projektovale njihove centralne banke”, istakao je Jakovljević i dodao da, kada se svi ovi efekti preliju na obračun inflacije, samo po tom osnovu ona je veća za nekih 0,7 procentnih poena.


biznis.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina što priznaćete, nije malo, čak ni ta balkanske zemlje. Donosimo vam detaljnu analizu na ovu temu. Blog bife.ba...

Halkbank Beograd

Halkbank Beograd je banka sa dugom tradicijom poslovanja u Srbiji gdje su prisutni od 1956. godine. Sve o ovoj HalBank na Valuta.rs. HALKBANK Beograd je...

Bankarska garancija

Bankarska garancija je specifičan pravni institut personalno-pravnog osiguranja potraživanja. Više o ovom poslovnom pojmu saznajte u nastavku teksta. Bankarska garancija, instrument osiguranja plaćanja ili izvršenja...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x