Uticaj akvizicija na poljoprivredu: Kupi zemljište, ne proizvode ga više!

Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike. Veliki broj stranih akvizicija u novim članicama EU je dao različite rezultate, ali generalno nije obezbedio poljoprivredni razvoj kakav se očekivao. Iskustva uporedivih zemalja pokazuju da značajniji priliv stranih ulaganja u našu poljoprivredu ne bi opravdao procene o brzom rastu produktivnosti, ali bi zbog unutrašnjih slabosti mogao da ubrza gašenje malih gazdinstava.

Mark Tven je pre skoro dva veka rekao: „Kupi zemljište, ne proizvode ga više!“ Čuveni američki književnik je, osim po svojim delima, bio poznat i po lucidnim predviđanjima budućnosti. Ipak, verovatno ni on nije mogao da pretpostavi da će u jeku četvrte industrijske revolucije svet doći u situaciju da se vrati na dva osnovna pitanja: kako ćemo se grejati i kako ćemo se prehraniti?

Pitanje prehrambene sigurnosti je postalo alarmantno mnogo pre rata u Ukrajini, odmah po izbijanju prethodne finansijske krize, od kada je zemljište ponovo postalo „novo zlato“ a umnožavanje velikih akvizicija počelo da podseća na „zlatnu groznicu“. Mahnito kupovanje zemljišta se odvija i u Evropi, pre svega u njenom istočnom delu. Prema podacima specijalizovane baze podataka „Land Matrix“, Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike.

Ovakva „glad za zemljom“ baš u ovom regionu ima više razloga. Zemlja je plodna a daleko jeftinija u poređenju sa cenama u Zapadnoj Evropi, odakle dolazi i najveći broj investitora. S druge strane, i same istočnoevropske države se nadmeću u privlačenju stranih ulaganja u poljoprivredu, podstaknute i zajedničkom boljkom koja se ispoljava kroz sve praznija sela.

U Srbiji, poput ostalih zemalja Istočne Evrope, država ohrabruje strana ulaganja u poljoprivredni sektor. Slično našim susedima, glavni mamci za investitore su jeftino poljoprivredno zemljište i još jeftinija radna snaga. Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je oko 7.500 evra po hektaru, dok je prosečna cena u državama Evropske unije od 20.000 do 50.000 evra po hektaru. Institut ekonomskih nauka procenjuje da je poljoprivredno zemljište pet do 11 puta priuštivije stranim ulagačima nego domaćim poljoprivrednicima.

Prema podacima „Land Matrix“ iz 2020. u Srbiji je preuzeto 103.865 hektara poljoprivrednog zemljišta i zaključeno je ukupno 19 ugovora. Analiza ovih podataka ukazuje da su nad većinom zemljišta investitori stekli kontrolu kupovinom, a u manjem broju ugovora zakupom. Ulagači potiču iz stranih zemalja, a u posed zemljišta dolaze preko zavisnog privrednog društva osnovanog u Srbiji, navodi Ana Budak u studiji o posledicama liberalizacije tržišta poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

  Produktivnost poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini: Ko više proizvede, a ko više pojede

Pad zaposlenosti veći od rasta produktivnosti

Imajući u vidu da je prehrambena sigurnost od strateške važnosti za svaku zemlju, kod nas se kao i u celom svetu vode žestoke rasprave o tome kakve mogu biti dugoročne posledice velikih akvizicija u poljoprivredi. Dosadašnja istraživanja osciliraju između zaključaka da su one „ogromna prilika za napredak“ i ocena da je to „puko grabljenje zemlje“, koje preti ruralnim egzodusom i nameće model industrijalizovane poljoprivrede koju društvo ne želi.

Budući da su nove članice EU tokom liberalizacije svog tržišta već iskusile efekte akvizicija poljoprivrednog zemljišta na ruralni razvoj, produktivnost, zapošljavanje i dohodak u poljoprivredi, njihova iskustva su od velikog značaja za nas, ističe Budak, koja je analizirala glavne karakteristike poljoprivrede u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje, Sloveniju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Poljsku.

Nalazi ukazuju da je tokom pristupanja a posebno nakon prijema novih članica u EU, poljoprivredno zemljište poskupelo, sa prosečnim godišnjim rastom cene po hektaru od 10% u Poljskoj, do čak 200% u Rumuniji u pojedinim periodima. U isto vreme, smanjila se priuštivost zemljišta za lokalne poljoprivrednike, te je trenutno ono znatno priuštivije u Srbiji, posebno u odnosu na Poljsku, Rumuniju i Sloveniju. „Stoga, možemo očekivati da će za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji biti zainteresovani investitori iz zemalja EU, poput Slovenije, Nemačke, Holandije, Francuske ili Belgije, što se jasno može uočiti i iz dosadašnjeg trenda“, navodi se u analizi.

Evropska komisija je u svom izveštaju istakla da je pristupanje novih članica EU stimulisalo investitore iz „starih“ članica da ulažu u njihovu poljoprivredu, olakšalo pristup kreditima i podstaklo veliki rast subvencija za poljoprivrednike. Sve navedeno dovelo je, osim do povećanja cena zemljišta, i do rasta dohotka poljoprivrednika i transakcija poljoprivrednog zemljišta.

Istraživanja su pokazala da se značajno povećala i produktivnost, ali samo u državama gde se najveći deo proizvodnje odvija u velikim kompanijama. Uporedo sa rastom vrednosti poljoprivredne proizvodnje u novim državama članicama, smanjivala se zaposlenost koja je u prvih pet godina nakon pristupanja EU opala u proseku za 55%, najviše u Mađarskoj (57%).

  Špediteri prelaze na elektronske deklaracije u redovnom postupku uvoza i izvoza

Budak, međutim, ističe da je uticaj na produktivnost prenaglašen, jer detaljna analiza dostupnih podataka pokazuje da je taj rast slabog intenziteta i na dugi rok, što je slučaj i u Srbiji. Veliki skok produktivnosti je zabeležen jedino u Mađarskoj, ali je ona naglo pala nakon izbijanja svetske finansijske krize, dok je u Bugarskoj, gde su migracije seoskog stanovništva najizraženije, poljoprivredna proizvodnja stagnirala.

Komparativna analiza pokazuje da u većini posmatranih zemalja preovlađuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta po osnovu vlasništva, sa udelom od 60 do 71%. U Srbiji je oko 70% korišćenog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu, ali se obrađuje znatno manje raspoloživih površina nego u Rumuniji i Poljskoj.

Akvizicije ubrzavaju napuštanje sela

Prosečna veličina gazdinstva je najmanja u Rumuniji (3,7 hektara), u Mađarskoj je gotovo trostruko veća (10,9 hektara) u Bugarskoj znatno viša nego u prethodne dve zemlje (22 hektara), dok u Sloveniji iznosi sedam a u Poljskoj 10,2 hektara. Sa prosečnom veličinom gazdinstva od 4,5 hektara, Srbija ima mnogo usitnjenije poljoprivredne posede od svih navedenih zemalja, izuzev Rumunije.

Kod nas, kao i u posmatranim zemljama, najbrojnija su poljoprivredna imanja do pet hektara, koja čine više od 77% svih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Međutim, situacija je značajno bolja nego u Rumuniji gde je skoro 92% gazdinstava manje od pet hektara, nego u Bugarskoj (82%) i Mađarskoj (81%), ali je lošija u poređenju sa Poljskom (54%) i Slovenijom (59%).

U svim posmatranim zemljama je jako izražena polarizacija između malih i velikih poljoprivrednih gazdinstava, koja se u novim državama članicama uvećala posle pristupanja EU. Tokom prvih pet godina nakon prijema, nestao je veliki broj malih poljoprivrednih domaćinstava, najviše u Rumuniji (453.000), potom u Bugarskoj (171.000) i Mađarskoj (151.000), dok je ovakav trend bio manje izražen u Poljskoj i Sloveniji.

Na različite ishode je značajno uticao kvalitet agrarnih politika u posmatranim državama, uključujući mere za smanjene odliva seoskog stanovništva, na šta ukazuje i starosni prosek vlasnika imanja. On je najbolji u Poljskoj, gde je više od 10% vlasnika gazdinstava mlađe od 35 godina, a tek oko 11% je starije od 64 godine. Kod nas je svega 4,8% vlasnika gazdinstava mlađe od 35 godina, dok je skoro trećina starija od 65 godina. Među posmatranim zemljama, Rumunija je jedina koja ima lošiji starosni prosek nego Srbija.

  U Leskovcu dodeljena oprema za otpočinjanje ili unapređenje sopstvenog biznisa

„Istraživanja su pokazala i da rast akvizicija dodatno ubrzava odlazak ljudi iz sela u gradove. Zato je rizik da akvizicije poljoprivrednog zemljišta ispolje negativne efekte u Srbiji još veći, budući da stariji poljoprivrednici nemaju snage da se bore sa mnogo produktivnijim i bogatijim vlasnicima poljoprivrednih imanja, a upitni su i njihovi kapaciteti za usvajanje novih tehnologija i znanja koje veliki investitori, po pravilu, sa sobom nose“, ocenjuje Budak.

Sa ulaskom posmatranih zemalja u Evropsku uniju, počeo je da opada udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti usled bržeg razvoja drugih industrija, naročito u državama gde je to učešće bilo izrazito visoko. Srbija u poređenju sa posmatranim zemljama ima najveći udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti, ali ovaj procenat opada i kod nas.

Uporedni podaci o visini ulaganja u poljoprivredu pokazuju da se u ovu industriju najviše ulaže u Rumuniji, prate je Mađarska i Srbija, dok se manje ulaže u Poljskoj i Bugarskoj, a najmanje u Sloveniji. Primetno je da se vremenom ulaganja u poljoprivredu smanjuju u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji, dok su ulaganja relativno stabilna u Mađarskoj i Poljskoj.

Mada je poljoprivreda trenutno najznačajnija za Srbiju, u ovu delatnost se ne ulaže srazmerno njenoj važnosti. Budak kao primer navodi poređenje između naše zemlje i Rumunije: udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti je za preko 31% veći u Srbiji nego u Rumuniji, ali su ulaganja kod nas za gotovo 13% manja nego u ovoj susednoj državi. Ukupno gledano, razvoj poljoprivrede u Srbiji prati kretanja u Rumuniji i Bugarskoj, dok značajno zaostaje za poljoprivrednim kapacitetima u Sloveniji.

Autorka na kraju zaključuje da je komparativna analiza pokazala da liberalizacija tržišta i pristupanje Srbije Evropskoj uniji neće dovesti do značajnijeg rasta produktivnosti u poljoprivredi. S druge strane, zbog velike usitnjenosti poljoprivrednih gazdinstava, lošeg starosnog proseka njihovih vlasnika i nedovoljnih ulaganja u modernizaciju, našoj zemlji preti realna opasnost od ubrzanog nestanka velikog broja malih poljoprivrednih proizvođača.

Branko Bogavac

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Red Zeppelin, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kompanija EY jedanaesti put bira EY Preduzetnika godine u Srbiji

Revizorsko – konsultantska kompanija EY ponovo je pokrenula konkurs za najboljeg preduzetnika u Srbiji, na koji se mogu prijaviti svi koji uspešno i održivo...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...