Upravljanje zalihama u krizi: Od viška (ne) boli glava

Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

Gde ja stadoh, ti produži. Tako bi se mogla opisati „kolaboracija“ korona virusa i rata u Ukrajini, u kojoj problemi zbog pokidanih lanaca snabdevanja i rasta inflacije sada postaju još veći i dodatno dobijaju na ubrzanju sa povećanjem cena energenata i hrane. Zato nije ni čudo da većina preduzeća u industrijama gde je to moguće gomila zalihe u nabavci, u nastojanju da spreče prekide u poslovanju, a neki među njima i zato što smatraju da na taj način čuvaju vrednost u vreme visoke inflacije.

Istraživanje koje je konsultantska kompanija „MekKinzi“ sprovela među 300 multinacionalnih kompanija iz različitih sektora, pokazuje da su zalihe repromaterijala zbog ovakvih okolnosti na tržištu porasle u proseku za 11%. Istovremeno, prema podacima platforme „Macrotrends“, specijalizovane za analize namenjene dugoročnim investitorima, vrednost zaliha sirovina u svetu je tokom ove godine porasla za preko 26% u odnosu na prethodnu.

Proizvođači u Srbiji saglasni su da su poslednje tri godine krize u nastavcima izrazito iskomplikovale upravljanje zalihama, a da li je veću štetu nanela pandemija ili rat u Ukrajini zavisi i od toga u kojoj delatnosti preduzeće posluje.

Barem sunce da nas ogreje

Branko Živković, vlasnik preduzeća „Volta Technology“ koje se bavi postavljanjem kućnih solarnih panela i velikih solarnih elektrana za firme, kaže za B&F da pandemija nije posebno uzdrmala industriju u kojoj posluje, izuzev cenovno, što je slučaj i u svim drugim delatnostima.

  Najuspešniji srpski ministar finansija, otporan na korupciju i finansijski mag

Rast troškova su, prema njegovim rečima, najviše pogurala poskupljenja kontejnerskog transporta, „pa je tako doprema jednog kontejnera robe iz Kine pre pandemije koštala 3.000 evra, a sada je cena od 15.000 do 20.000 evra. Cene prevoza su se u poslednjih nekoliko meseci stabilizovale, ali daleko od toga da smo blizu povratka na prethodni nivo“.

S druge strane, roba je u jeku pandemije stizala uobičajeno, čak i u većim količinama nego ranije. „Međutim, sada je došlo do problema sa robom, zato što je potražnja u ovoj oblasti energetike drastično porasla. Ovde nije situacija kao, na primer, u autoindustriji gde nedostaju čipovi za ugradnju, i gde je problem što se proizvod neophodan za proizvodnju ne isporučuje. U oblasti zelene energije je, naime, potražnja za samim proizvodima – solarnim panelima, elektranama, značajno veća”, pojašnjava Živković.

Naš sagovornik dodaje da to nije slučaj u drugim granama energetike gde je tražnja ostala ista, „ali zbog zelene agende i priče sa solarom koja je uzela maha, i kada su ljudi uvideli kako se odvija situacija na energetskom tržištu zbog rata u Ukrajini, rešili su da nađu alternativne izvore napajanja. Cela Evropa je počela da kupuje solarne panele i tu je došlo do problema sa zalihama. Imali smo, na primer, velikih teškoća sa nabavkom takozvanih pretvarača – to je jedan od delova koji koristi svaka elektrana. Nije bio problem da se naprave pretvarači, nego nije bilo moguće da se postigne tolika proizvodnja, koliko se prodavalo i tražilo“.

Kad previše novca juri premalo robe

Živković kaže da su, zato, svi u ovoj industriji počeli od letos da gomilaju zalihe, „jer je bolje da uzmemo proizvod dok ga ima, nego da dođemo u situaciju da ga već za nekoliko meseci ne bude na tržištu. Ovo se odnosi doslovno na sve što nam je neophodno za rad. Tako da, čim se ti proizvodi pojave – mi sve pokupujemo“.

  Neke zemlje su već u dužničkoj krizi, a neke se zadužuju jeftinije

Posledice rata u Ukrajini dovele su i do poskupljenje svih delova koji se koriste u ovoj industriji, pa sada nema zastoja, sve funkcioniše, ali po višim cenama. „Ovo je klasična priča kad previše novca juri premalo robe, jer svi u industriji trenutno imaju mnogo novca, ali taj novac ti ne znači ništa kad za njega ne možeš da kupiš robu jer je – nema. Ona mora da poskupi, a kad poskupi, onda je manja tražnja i samim tim se niveliše ponuda i potražnja“, objašnjava Živković zašto se snabdevanje u poslednje vreme stabilizovalo i dodaje:

„I cene su se stabilizovale na višem nivou. Inflacija je, da tako kažem ‘odradila’ svoj posao i u poslednja dva, tri meseca, stagniraju i cene. To je slučaj i u drugim industrijama. Primera radi, cene aluminijuma i bakra su čak i pale. Ali kada nam dođe sezona na proleće, videćemo kako će biti sa zalihama. I ove sezone je bilo prilično ‘zategnuto’, jer je potražnja bila prevelika“.

Niko ne može da planira iznenadne potrese

Aleksandar Kojić, direktor nabavke u „Mlekari Šabac“ kaže za B&F da je pandemija inicijalno izazvala veće potrese na svetskom i lokalnim tržištima repromaterijala i energenata, dok su posledice rata u Ukrajini značajno poremetile proizvodnju i nabavku sirovog mleka. Prema njegovim rečima, mlečna industrija je upravo jedna od onih delatnosti koje najviše zavise od dobro isplanirane nabavke, pa je efikasno upravljanje zalihama u vrhu poslovnih prioriteta i procedura koja je detaljno razrađena. „Ali i pored toga, ovako iznenadni i veliki potresi kao što su pandemija i ukrajinska kriza, mogu da osujete i najbolje planove“, komentariše Kojić.

Mlečna industrija je specifična i po tome što njeni proizvodi, takođe imaju različite rokove trajanja. Oni sa kraćim rokom moraju da se prodaju brzo, dok plasiranje robe koja je dugotrajnija zahteva pažljivo planiranje, pogotovo ako je preduzeće izvoznik kao „Mlekara Šabac“, koja prodaje svoje proizvode na 14 inostranih tržišta.

Ipak, u ovom trenutku, jedan do najvećih rizika u upravljanju zalihama je situacija u primarnoj proizvodnji sirovog mleka. Ona je, kako pokazuje zvanična statistika, opadala u Srbiji i pre aktuelnih kriza, koje su dodatno pogoršale situaciju uvećanjem troškova u proizvodnji. „S jedne strane, mlečno govedarstvo postaje sve manje interesantno mladima, dok s druge cene sirovina koje su neophodne primarnim proizvođačima mleka neprekidno rastu. Zato im je potrebna podrška ne samo prerađivača, već i svih učesnika u lancu“, uveren je Kojić.

  Na Zlatiboru sledeće godine 20 sportskih terena vrednih 10 miliona evra

Zalihe gotovih proizvoda

Kada je reč o gotovim proizvodima, izveštaji iz sveta pokazuju da se stanje na zalihama bitno razlikuje u zavisnosti od industrije. Na zapadnim tržištima, zalihe gotovih proizvoda uglavnom su porasle u prerađivačkoj industriji, servisiranju motornih vozila i u trgovini na veliko i malo.

Zvanična statistika u Srbiji pokazuje da se zalihe gotovih proizvoda takođe razlikuju od jedne do druge privredne grane. Najnoviji podaci o indeksima zaliha gotovih proizvoda u industriji, pokazuju da su zalihe u oblasti eksploatacije ruda metala u oktobru ove godine u odnosu na oktobar 2021. bile niže za čak 57,6%. Zalihe u proizvodnji odevnih predmeta pale su za 21,3%, dok značajniji rast od 37,1% beleže prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja, kao i zalihe gotovih proizvoda u proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda koje su veće za 27,4%.

Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine, najviše su bili u pravu oni analitičari tržišta koji su tvrdili da u situaciji koju je praktično nemoguće kontrolisati, nije moguće bilo šta pouzdano predvideti ni za nekoliko meseci unapred, a kamoli na duži rok.

Daniela Ilić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: reproductive health supplies coalition, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...