Ulaganja manja nego za uzgoj lešnika ili oraha, a zarada veća

Svoju dedovinu i očevinu, zemlju predaka nisu želeli da zapuste, a niti da je prodaju. Brzo su doneli odluku da na četiri hektara posade šipak i to na dva plodna kraja Srbije – kod Prokuplja i Mionice. Tamo gde su im i koreni. Nemanja i Jovana, mladi bračni par iz Beograda, inženjeri šumarstva predano rade i stvaraju. I prave planove dostojne predaka koji su svaki komad zemlje obrađivali, a ona je rađala, piše portal Plodnazemlja.

„Finansijskom i analizom tržišta, sagledavanjem svih potencijala i problema, kao i analizom samog zemljišta došli smo do toga da je šipak vrsta koja ne zahteva preterano velika ulaganja kao što je to u slučaju oraha ili lešnika, na primer. S obzirom na to da su površine vrlo kvalitetnog hemijskog sastava i prethodnih godina su bile obrađivane nije trebalo dodatno ulaganje za obradu i pripremu zemljišta za sadnju. I cena šipka na tržištu godinama je bila konstantna, pa je i odluka da otpočnemo proizvodnju šipka veoma lako doneta.“

Ovim rečima za „Plodnu zemlju“ Nemanja Glišić (34) počinje priču poljoprivrednog gazdinstva Glišić – Popović, koje ima zasade šipaka na po dva hektara – na teritoriji sela Donja Konjuša kod Prokuplja, i isto toliko ali u selu Rakari u Opštini Mionica.

Ni suša mu ništa ne može

Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegnu mrazeve i one uvek daju lep crven plod. Nikada žbun nije bez roda crvenog šipka, koji rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim godinama.

Nekada je kilogram šipka koštao od 90 do 100 dinara, a sada je kilogram i do 130 dinara. I cena šipka prati inflaciju. Domaći šipak je i jeftiniji od onog koji se sakuplja a čija cena sad iznosi 125 do 130. Najisplativije je prodati poluproizvod smesu za džem a još bolje džem.

  MAT: Zarade u oktobru 2022. realno manje nego istog meseca 2021. godine

Problem sa zakupom

Nemanja zajedno sa suprugom Jovanom proizvodi šipak. Oni su master inžinjeri šumarstva, Počeli su 2020. godine sa zasadom šipka na četiri hektara, plan je da od 2023. bude zasejano 10 hektara. Pitamo dokle su stigli u planovima?

„Nismo se pomerili mnogo u planovima jer imamo velike poteškoće sa zakupom odgovarajućih površina. Nažalost, lokalni stanovnici nisu voljni da daju u zakup svoja zemljišta na duži niz godina, iako naglašavam da uvek insistiramo na potpisivanju desetogodišnjeg ugovora”.

Svaku sadnicu koju su zasadili kupili su od proizvođača Poljoprivrednog gazdinstvo Bor Nandor iz Ade. Imaju samo reči hvale za ove ljude sa kojima su se dogovorili da saradnju iz godine u godinu šire, a kako budu širili proizvodnju ove biljke koja u prirodi raste gde joj se prohte. Inače, šipak, šipurak ili divlja ruža (lat. Rosa canina) potiče iz iz porodice ruža (Rosaceae), i u narodu je poznat i kao pasija ruža, a ime datira još iz stare Grčke kada se verovalo da njen koren leči od ujeda divljih pasa. Poreklo vodi sa tri kontinenta, Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike. I u Srbiji se odomaćio, ne bira gde će rasti.

Dve sorte šmit ideal i inermis

Glišići su zasadili dve sorte – šmit ideal i inermis. Pitomi šipak ima inače značajno manje bodlji od divljeg. Šmit ideal je inače stara sorta šipka koja je stvorena u Nemačkoj da bi sedamdesetih godina prošlog veka bila preneta u Bugarsku. Tih godina su mnoge zemljoradničke zadruge u Srbiji koje su se bavile preradom šipurka zasadile jer je davala odlične prinose.

Poželjno je imati dve različite sorte sadnica šipka zbog unakrsnog oprašivanja, a i to utiče na veći rod. Na jedan hektar se u preoseku posadi oko 3.000 sadnica. Jedna sadnica na veliko košta 14 dinara, naravno može biti i jeftinije, u zavisnosti od rasadnika. Sadi se na jesen ili u zimskom periodu.

  Mikrobilje kao šansa za posao

„Navedene sorte se razlikuju u tome kada je period sazrevanja plodova. Kod šmit ideala je to ranije, oko poslednje nedelje septembra, dok inermisa druge treće nedelje oktobra. Dok jedno berate, drugo sazreva. Očekivani urod u punom prinosu je oko 5 kg po sadnici. Prve godine nismo uopšte registrovali urod. Trenutno smo u drugoj godini, završili branje, i prinos je iznosio oko 130 grama po sadnici, u četvrtoj ili petoj godini, kaže teorija može da se očekuje pun prinos“, naglašava Nemanja.

Nije zahtevan za uzgoj

Šipak nije zahtevan, potrebno je oranje i tanjiranje. Ništa više od toga. Ne treba ni vode, ni prihrane. Dovoljno je ono što mu nebo pruži.

„Šipak je nezahtevna vrsta po pitanju kvaliteta zemljišta. Ono što obavezno preporučujemo a košta ukupno oko 5.000 dinara, da u bilo kojoj laboratoriji uradite fizičko – hemijsku analizu zemljišta gde planirate da sadite, i da stručnjake pitate da li je navedeno zemljište odgovarajuće za sadnju. Bez toga ne krećite u posao. Mi smo uzorke nosili u Institut za zemljište koji se nalazi u Beogradu, i za pet dana smo imali celokupnu analizu“.
Rad na zasadima šipka tokom godine podrazumeva da u toku vegetacionog perioda, a što je jedna od najbitnijih radnji, oslobađaju žbunovi od korova. Tako biljka brže formira žbun i rodne grane će doći do više sunca koje je neophodno za sam rast. Potrebno je i orezivanje. Do treće godine se sam rod ne očekuje na mladim zasadima, tek nakon treće godine se očekuje obilniji urod.

„Za sad imamo ugovoren otkup sa kompanijom za preradu sirovine u džem ali u budućnosti nam je u planu dorada na polu proizvod i gotov proizvod. Kupili smo mašinu za pasiranje ili pripremu sa kojom možemo da preradimo šipak i tako dobijemo sirovinu za džem“

  Ethereum će ubuduće trošiti 99 odsto manje struje nego do sada

Da li jedete džem od pitomog ili divljeng šipka, nećete znati jer je ukus identičan. Razlika je u količini tog mesnatog dela koji je veći kod pitomog šipka, a koji je sam bitan za preradu. Divlji šipak je mnogo sitniji i sa manjom količinom tog mesnatog dela. Računica pokazuje da za 100 kilograma marmelade treba oko 45 kilograma sirovog šipka.

Džem po recepturi bake iz Valjeva

“Za sada ne planiramo otkup divljeg šipka, ali planiramo da se još proširujemo i da ubacimo mašine za pravljenje polu proizvoda. Ukoliko taj plan bude realizovan za pt godina, otkup će doći u obzir. Sada smo sve snage usmerili na džem. Receptura je nasleđena od moje bake iz Valjeva i ovo nam je prva godina pravljenja. Naš džem ima pun ukus, pravi ekstrakt. Postoji još jedan način na koji šipak kao sirovina može da se iskoristi je i sušenje za čaj. To međutim zahteva sušaru, što nije prevelika investicija. Ali kao i za sve, najbitnije je naći put do kupca, a u skladu sa ovim dobom najidealnije je – onlajn”.

Za šipkom je velika tražnja, jer plodovi šipurka su veoma bogati vitaminom C, mineralnim materijama, flavonoidima i pektinima, te je izuzetne vrednosti kao antioksidans. Ima široku primenu – od jačanja organizma do antizapaljenskih i antiotičkih dejstava, kao i regulacije varenja.

Izvor: Plodanazemlja

Piše: Danijela Nišavić

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...