Ugovor o delu, ko plaća porez u Srbiji?

Šta je ugovor o delu?

Ugovor o delu je jedan od ugovora o radu predviđenih zakonodavstvom Republike Srbije.

Radi se o specifičnom tipu ugovora koji se koristi kada poslodavac angažuje fizičku osobu za izvršenje određenog posla ili projekta koji je vremenski ograničen i koji ne podrazumeva kontinuirani radni odnos.

Ugovor o delu u Srbiji uključuje:

1. Definicija i Svrha: Ugovor o delu definisan je Zakonom o obavezama i temelji se na obavljanju konkretnog posla ili projekta. Posao obuhvaćen ugovorom može biti iz različitih oblasti, uključujući građevinarstvo, konsalting, IT usluge, umetnička dela, itd.
2. Odnos sa Poslodavcem: Ugovor o delu ne uspostavlja standardni radni odnos, već se fokusira na izvršenje određenog dela ili projekta. Izvođač dela nije u radnom odnosu sa naručiocem posla, što znači da nema prava na radno pravo kao što su godišnji odmori, plaćeni dopusti i slično.
3. Obaveze Strana: Naručilac je obavezan platiti dogovorenu naknadu po završetku dela, dok izvođač dela mora delo izvršiti u skladu sa ugovorom. Ugovor treba jasno definisati opis posla, rokove za izvršenje, visinu naknade i način plaćanja.
4. Porezi i Doprinosi: Naknade isplaćene po osnovu ugovora o delu podležu oporezivanju porezom na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa važećim zakonima. Poslodavac je obavezan da obračuna i uplati poreze i doprinose.
5. Registracija i Prijavljivanje: Iako ugovor o delu ne podrazumeva radni odnos, poslodavac je dužan da prijavi izvođača dela nadležnim poreznim i socijalnim institucijama pre početka rada.
6. Zaštita Prava: Iako ugovor o delu ne nudi isti nivo zaštite kao radni odnos, izvođač dela ima određena prava u pogledu naknade, zaštite autorskih prava (ukoliko je to primenjivo) i drugih uslova definisanih ugovorom.

Ugovor o delu je fleksibilan način angažovanja za specifične projekte ili poslove, ali je važno da oba ugovorna subjekta pažljivo definišu uslove ugovora kako bi se izbegli eventualni sporovi i osiguralo pravedno i transparentno izvršenje dogovorenog dela.

Karakteristike ugovora o delu

U skladu sa zakonskim propisima, može se istaći da zakonodavac definiše sljedeće ključne karakteristike ugovora o delu.

Prvo i osnovno, ugovor o delu je kategorizovan u zasebnom dijelu Zakona koji uređuje obavljanje poslova izvan redovnog radnog odnosa, što znači da se rad po ovom ugovoru smatra angažmanom van tradicionalnog zaposlenja.

Jedno od pravila koje poslodavac mora pratiti prilikom zaključivanja ugovora o delu jeste da se ugovor može sklopiti isključivo za obavljanje poslova koji nisu deo osnovne ili dominantne aktivnosti poslodavca.

Treća važna karakteristika ugovora o delu odnosi se na to da su poslovi, na osnovu kojih se ugovor zaključuje, usmereni na samostalnu izradu ili popravku predmeta, odnosno na samostalno izvođenje specifičnog fizičkog ili intelektualnog rada.

Forma ugovora o delu zahteva obavezno zaključivanje u pisanoj formi, čime se obezbeđuje pravna sigurnost i transparentnost uslova rada.

Naposletku, kada je reč o zaključivanju ugovora o delu u oblasti umetnosti ili drugih kulturnih aktivnosti, neophodno je da takav ugovor bude usklađen sa posebnim kolektivnim ugovorom koji se primenjuje na osobe koje samostalno vrše aktivnosti u oblasti umetnosti i kulture.

Ove karakteristike ukazuju na specifičan pravni okvir koji reguliše ugovore o delu, postavljajući temelje za radno angažovanje koje se odvija izvan standardnog radnog odnosa, uz poseban naglasak na uslove i formu takvih ugovora.

Uplata poreza i doprinosa

Plaćanje poreza i doprinosa na naknadu ostvarenu putem ugovora o delu uređeno je zakonskim propisima. Zakon o porezu na dohodak građana reguliše porez na naknadu, dok Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje određuje pravila plaćanja doprinosa.

Svaka isplata prema ugovoru o delu tretira se kao ugovorena naknada, na koju se, pored osnovne naknade za rad, obračunavaju porezi i doprinosi. U obzir se uzimaju i dodatne naknade kao što su troškovi prevoza, ishrane i druge ugovorene naknade.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihodi ostvareni na osnovu ugovora o delu tretiraju se kao ostali prihodi, a ne kao zarada.

Porezni obveznik je fizičko lice koje prima prihod, a oporezivi prihod se izračunava tako što se bruto prihod umanji za 20%, a zatim se na tako dobijenu osnovicu primenjuje porezna stopa od 20%.

Za doprinose za socijalno osiguranje, osoba koja prima naknadu po ugovoru o delu obavezna je uplatiti doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% od porezne osnovice.

Doprinosi se ne plaćaju ako je osoba već dostigla maksimalnu osnovicu za tekuću godinu, potvrđeno od strane Republičkog fonda.

Pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje postoji samo ako osoba nije već osigurana na neki drugi način. Poslodavac koji potpisuje ugovor sa nezaposlenom osobom dužan je uplatiti doprinose za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3% od osnovice.

Ako je ugovor potpisan sa osobom koja već ima zdravstveno osiguranje, potrebno je uplatiti samo porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kada poslodavac, bilo preduzetnik ili pravno lice sa zaposlenima, isplaćuje naknadu na osnovu ugovora o delu, dužan je obračunati i uplatiti porez i doprinose po odbitku. Poreska prijava se podnosi elektronski na obrascu PPP PD pre isplate.

Ukoliko je naručilac posla fizičko lice bez zaposlenih, obavezu uplate svih dažbina snosi izvršilac, dok mu naručilac treba isplatiti odgovarajući iznos preko dogovorenog neto iznosa naknade.

Ko plaća porez?

Porez plaćaju fizička i pravna lica u skladu sa zakonodavstvom zemlje u kojoj ostvaruju prihod ili imaju svoje poslovanje.

Obaveza plaćanja poreza proizlazi iz različitih izvora prihoda, vlasništva nad imovinom, potrošnje proizvoda i usluga te iz drugih ekonomskih aktivnosti. Evo nekoliko osnovnih principa o tome ko plaća porez:

1. Fizička lica: Građani i strani državljani koji ostvaruju prihod u nekoj zemlji plaćaju porez na dohodak građana. To uključuje plate i zarade od zaposlenja, honorare, prihode od samostalnih delatnosti, rente, dividende, kamate i druge vrste prihoda.
2. Pravna lica: Kompanije, preduzeća i druge organizacije plaćaju porez na dobit na prihode ostvarene od svojih poslovnih aktivnosti. Porez na dobit obračunava se na razliku između prihoda i rashoda poslovanja.
3. Vlasnici imovine: Vlasnici nekretnina, vozila, plovila i druge vredne imovine mogu biti obavezni plaćati porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon te druge vrste poreza vezane za vlasništvo.
4. Potrošači: Kupovinom proizvoda i usluga, potrošači indirektno plaćaju porez na dodanu vrednost (PDV) ili prodajni porez, koji je uključen u cenu proizvoda ili usluge.
5. Uvoznici i izvoznici: Trgovci koji uvoze ili izvoze robu mogu biti obavezni plaćati carine i poreze na uvoz i izvoz, koji se obračunavaju na vrednost robe.

Porezni sistem i stope poreza variraju od zemlje do zemlje, kao i obaveze vezane za prijavljivanje i plaćanje poreza.

Porezne obaveze detaljno su regulisane zakonodavstvom, a porezne uprave su odgovorne za njihovu primenu i naplatu.

Važno je da svi porezni obveznici budu upoznati sa svojim obavezama i rokovima za plaćanje poreza kako bi izbegli zakonske sankcije i kazne.

Preporučujemo da pročitate:

• Štednja u Banci Saveti
• Računovodstvo kao temelj poslovanja
• Kako se obogatiti
• Zadržana dobit