U Srbiji kubik drva duplo skuplji nego u Austriji

Cena ogrevnog drveta u Srbiji već se kreće oko 100 evra za kubik, duplo više nego u Austriji, uz bojazan da će kako se približava jesen i još veća tražnja nastaviti da raste. Od najmanje resursa u Evropi za proizvodnju ogrevnog drveta do nekontrolisane seče u privatnim šumama, kako navode stručnjaci, to su uzroci za visoku cenu i deficit ovog energenta

Kako objašnjava Dragić Tomić, šumarski inženjer i predsednik šumarske organizacije „Ekošum“, naša zemlja ima nemale probleme kada su u pitanju sami resursi za ogrevno drvo – šume. Srbija, naime, ima skoro najmanju šumovitost u Evropi, po stanovniku svega 0,3 hektara, najveće i skoro polovično učešće privatnih šuma u ukupnom fondu od 2,2 miliona hektara od svih zemalja u okruženju, a u šumskom fondu sa oko 65 odsto dominiraju lošije šume izdanačkog porekla.

– Austrija, na primer, ima tri puta više šume i tri puta veću ponudu, pa je duplo niža cena drveta sasvim logična. Naši građani imaju i tenziju kako ćemo se grejati ove zime, tako da oni koji se već greju na drva kupuju dodatne kubike, a oni koji imaju drugi izvoz grejanja drva kupuju kao rezervu „za nedaj bože“. Potražnja je drastično skočila, a sa njom i cena. Treba znati da je cena koštanja jednog kubika drva 25-30 evra samo za seču i iznošenje iz šume do puta, bez utroška goriva i prevoza. Konačno, ove godine imamo i elemenat da su poljoprivrednici, koji su vlasnici šuma i koriste ih kao izvor prihoda, dobro prihodovali od maline i nemaju potrebe za sečom, što je takođe dovelo do deficita ogrevnog drveta i njegove više cene – objašnjava Tomić za „Blic“.

  Hipoteka - Evidencija, karakteristike i korisne informacije !

Šume u Srbiji se sve više seku

S druge strane, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se šume u Srbiji sve više seku, pa je tako obim seče u 2021. godini u odnosu na prethodnu uvećan za 12 odsto. Isečeno je lane, pokazuju ti podaci RZS, 3,4 miliona kubika drveta, od čega u državnim šumama 2,6 miliona, a od ukupne količine za ogrevno drvo je iskorišćeno 1,7 miliona kubika.

– Ovde dolazimo do zanimljive matematike. Jer, po poslednjim statističkim procenama u Srbiji se više od 800.000 domaćinstava greje na drva i pelet. Ako znamo da je prosečna potrošnja ogrevnog drveta po domaćinstvu sedam kubnih metara, kada je pomnožimo sa brojem domaćinstava, dolazimo do 5,6 miliona kubika godišnje potrebnih za grejanje, što je više od 3,4 miliona kubika ukupno posečenog drveta, kamoli od 1,7 miliona koji su upotrebljeni za ogrev! Jasno je da za nekoliko miliona kubika drveta iz naših šuma uopšte nemamo nikakav podatak da li su završili u pećima građana ili u izvozu, a to je posledica nekontrolisane seče pre svega u privatnim šumama gde, za razliku od državnih, nema nikakve kontrole – tvrdi predsednik organizacije “Ekošum”.

Po njegovim rečima, ako se o šumskom fondu Srbije ne povede računa, potrošače i u budućnosti očekuju visoke cene ove vrste čvrstog ogreva. Država, napominje, sada jeste zabranila izvoz oblovine, ali ne i cepanica, što ponovo ostavlja prostor za nekontrolisanu seču.

  Najskuplji stan plaćen 1,4 miliona evra, a garažno mesto prodato za 42.000 evra

– Neophodno je zabraniti izvoz ogrevnog drveta u svakom obliku, od oblovine do sečke. Staviti pod kontrolu bespravne seče. Takođe, urediti područje nemale površine društvenih šuma, koje posle odlaska u stečaj zemljoradničkih zadruga koje su bile njihovi vlasnici, sada su faktički ničije i takođe jedan od „izvora“ nekontrolisane seče – predlaže Tomić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Kako kupiti akcije stranih kompanija

Kako kupiti akcije stranih kompanija u Srbiji i da li se uopće isplati ulagati u akcije saznajte u ovom počnom tekstu gde pišemo a...

Građani sve manje koriste dozvoljeni minus

Čini se da je većina građana shvatila da je najneisplativija vrsta kredita – dozvoljeni minus, pa ovaj bankarski proizvod sve racionalnije koriste.Prema poslednjem podatku...

Šta je „product market fit“?

Najkrače rečeno, product-market fit pravi razliku između uspešnog i neuspešnog proizvoda ili startapa.Kako piše Startit, postizanje product-market fita (PMF) moglo bi se najjednostavnije opisati...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x