U 2022. stabilan kurs dinara, devizne rezerve povećane na 18 milijardi evra – Valuta.rs

Narodna banka Srbije (NBS) je u 2022. godini sačuvala relativnu stabilnost kursa dinara i povećala devizne rezerve na više od 18 milijardi evra, najviši nivo u istoriji, navela je guvernerka Jorgovanka Tabaković, sumirajući rezultate rada NBS u ovoj godini.

„Uradili smo mnogo i tokom 2022. godine, koja će ostati zapamćena kao godina velikih izazova i isprepletanih kriza. Dinar je prema evru ojačao za 0,2 odsto, a NBS je kupila 700 miliona evra više nego što je prodala po osnovu intervencija na deviznom tržištu“, rekla je Tabaković, navodi se u saopštenju.

Dodala je da su devizne rezerve u zlatu u 2022. godini povećane za 1,1 tonu, na rekordnih 38,5 tona.

Godina 2022. je, kako je navela, peta od poslednjih šest godina u kojoj je NBS neto kupac deviza, u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.

Istakla je da je inflacija niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike i da je 70 odsto „uvezeno“ zbog rasta cena energenata u svetu.

„NBS nije dozvolila da deprecijacija dinara prema evru pojača efekat uvozne inflacije, kao što je to bio slučaj tokom 2010. i 2012. godine, kada je Srbija imala inflaciju na sličnom nivou kao sada, dok je cenovni šok na svetskom nivou bio višestruko manji“, rekla je Tabaković.

u 2022. stabilan kurs dinara, devizne rezerve povećane na 18 milijardi evra – valuta.rs
Foto: NBS

Rekla je da je inflacija u Srbiji od 15,1 odsto u novembru niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike. Srbija se, prema njenim rečima, nalazi na korak do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji, uprkos velikim globalnim potresima.

NBS je nastavila da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju. Očuvano je, prema njenim rečima, poverenje u bankarski sistem i u izazovnim trenucima za poslovanje Sberbanke Srbija jer je NBS reagovala prva u regionu i u najkraćem mogućem roku i nakon sprovedenih svih zakonom propisanih radnji, omogućeno da AIK banka postane vlasnik te banke, sticanjem 100 odsto akcija.

  Sledi pad profitabilnosti banaka u Adria regionu – Valuta.rs

Ova godina će, kako je rekla, biće rekordna i po prilivima stranih direktnih investicija. „Na nivou cele 2022. procenjujemo da će priliv bruto stranih direktnih investicija iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što će biti za oko 10 odsto više nego 2021. godine“, navela je Tabaković.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na istorijski najniži nivo od tri odsto dok je 2012. godine svaki peti kredit bio problematičan.

„Doneli smo propis kojim je cena platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena na 150 dinara, čime se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga. Procena je da će ukupni efekti po osnovu smanjenja naknada, zahvaljujući paketu mera iz avgusta, iznositi više od sedam milijardi dinara u periodu od 12 meseci“, navela je Tabaković.

Obezbeđeno je, prema njenim rečima, da sve banke koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da ih smanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja i da u narednoj godini dana ne povećavaju naknade u vezi s platnim računom.

Na osnovu ekonomske situacije u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači, poljoprivrednicima je, kako je rekla Tabaković, omogućen reprogram postojećih obaveza kod banaka i davalaca lizinga.

Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućeno da za preko 71.000 kredita (oko 109 milijardi dinara) mogu da zatraže reprogram.

  Dvocifren rast cena u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji ubrzavaju poskupljenja hrane i energenata

Banke su, kako je rekla, podstaknute da građanima u finansijskim teškoćama produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita i tako pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja.

Produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može da smanji pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama, rekla je Tabaković.

Dodala je da je radi očuvanja životnog standarda građana, NBS u avgustu naložila svim društvima za osiguranje koja su od 1. avgusta neosnovano povećala premiju osiguranja od auto-odgovornosti, u proseku za oko 22 odsto, da u najkraćem roku tu premiju vrate na prethodni nivo.

Poboljšani su i, kako je navela, uslovi pod kojima građani obavljaju menjačke poslove jer je ograničena provizija na jedan odsto koju ovlašćeni menjač i javni poštanski operator mogu naplatiti pri prodaji efektive.

NBS je, kako je istakla, radila na daljem razvoju usluga baziranih na instant plaćanjima i projektima podrške procesu digitalizacije u Srbiji.

„U Sistemu za instant plaćanja NBS, u toku 2022. godine do 25. decembra, realizovano je preko 52 miliona transakcija, što je rast od preko 25 odsto u odnosu na 2021. godinu. Omogućeno je podizanje gotovine uz kupovinu Dina karticama i kod jednog od najvećih trgovinskih lanaca u zemlji“, navela je Tabaković

Dodala je da su nastavljene aktivnosti u vezi sa izdavanjem kartica DinaCard-UnionPay, koje se pored domaće prihvatne mreže, koriste i u internacionalnoj prihvatnoj mreži UnionPay. U okviru toga, omogućeno je prihvatanje kartica DinaCard-UnionPay na celokupnoj prihvatnoj mreži, odnosno na svim POS i ATM uređajima i internet prodajnim mestima u zemlji.

  Narodna banka Srbije o razlozima slabljenja dinara

Tabaković je rekla da je prva banka izdavalac koja će početi s masovnim izdavanjem tih kartica Poštanska štedionica. Na 60 odsto POS terminala i na preko 85 odsto bankomata omogućeno je i prihvatanje kartica UnionPay izdatih u inostranstvu u prihvatnoj mreži DinaCard.

„Nastavili smo aktivnosti na projektu uvođenja elektronske menice i u završnoj smo fazi razvoja informatičkog rešenja Centralnog registra elektronskih menica i njegovom povezivanju s bankama“, rekla je Tabaković.

U decembru 2022. godine, kako je navela, NBS je izdala prve dve dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, na osnovu Zakona o digitalnoj imovini koji se primenjuje od juna 2021. godine.

Time je, kako je rekla, u Srbiji omogućeno korišćenje usluga povezanih s virtuelnim valutama koje su obuhvaćene ovim dozvolama preko domaćih licenciranih privrednih društava, koje NBS sveobuhvatno nadzire, u potpunosti u skladu s međunarodnim standardima.

Tabaković je istakla i da je NBS nastavila da odgovorno i aktivno vrši funkciju zaštite korisnika finansijskih usluga i da je do sredine decembra rešeno 1.764 pritužbe korisnika, od kojih je 30 odsto bilo osnovano.

„Srbija se u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi i svi rezultati ostvareni i u najizazovnijim uslovima važan su stub odbrambenih mehanizama i u narednom periodu, ali i garant očuvanja perspektiva rasta“, rekla je Tabaković.

Izvor: Biznis.rs


bankar.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Kako zaraditi novac preko interneta – 18 saveta – Najplaćeniji online poslovi

Kako zaraditi novac preko interneta postaje sve učestalije pitanje iz dana u dan. Nije ni čudo, s obzirom da smo duboko zagazili u 21. vek...

Za ove kredite banke dižu cenu četvrti put za osam meseci – Valuta.rs

Mesečne obaveze dužnika biće uvećane već u martu, a Evropska centralna banka najavljuje još jedno poskupljenje od 0,5 odsto Stambeni krediti u Srbiji juče su...

Zlato se vraća u igru – Valuta.rs

Covid, inflacija, rat u Ukrajini, energetska kriza u Evropi zajednički su gurnuli globalnu ekonomiju u nepoznatu teritoriju i posljedice će biti dugoročne, zajednička je...