Turbulencije na svetskom valutnom tržištu: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza

U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Kada je na januarskom zasedanju američka centralna banka, Fed, nagovestila da će od marta uslediti povećanje kamata posle decenijskog perioda ekspanzivne monetarne politike i nultih kamatnih stopa, malo ko je mogao pretpostaviti viđeni rasplet u narednih pola godine. Premda je bilo očekivano da zaokret u monetarnoj politici sa višim kamatama neumitno vodi jačanju dolara, rast od 17 procenata prema korpi drugih valuta svakako je ishod koji upućuje da su se u međuvremenu zbile i mnoge druge okolnosti.

Znakovi pored puta

Ključna reč u globalnim privrednim tokovima ove godine gotovo da je bila nestala iz upotrebe u zapadnim ekonomijama u poslednjih 40 godina. Inflacija je tema o kojoj se debatovalo u akademskim krugovima i bila je rezervisana za slabije razvijene zemlje, koje su nedisciplinovano sprovodile (zloupotrebljavale) monetarnu politiku. Poremećeni lanci snabdevanja iz vremena pandemije, te masivni monetarni i fiskalni stimulansi najvećih svetskih ekonomija iz istog perioda, vratili su je u svakodnevni život na velika vrata.

  Prošle godine 68 akcionarskih društava nestalo sa Beogradske berze

Ubrzani rast inflacije, daleko iznad očekivanja čelnika Fed-a koji su skoro do kraja 2021. godine ovu pojavu smatrali prolaznom, bila je glavna odrednica zaoštravanja monetarne politike, te se u relativno kratkom periodu ključna kamata ove centralne banke popela na nivo od 3,25 odsto. I dok je povećanom brzinom Fed dizao lestvicu kamate, za njim su kaskale ostale ključne centralne banke, svaka iz svojih razloga. Ovo je neminovno značilo povećanu atraktivnost dolara, koga su podupirali investitori širom sveta nakon dugog perioda nikakvih ili čak negativnih prinosa u dugoročnim dužničkim hartijama vodećih svetskih privreda.

Premda je krajem prošle i početkom ove godine američka inflacija već bila prilično visoka (7-7,5 odsto) i nagoveštavala rast kamata tokom čitave 2022. godine, tek su događaji sa geopolitičkog terena zacementirali Fed-ovu agresivnu trajektoriju i jačanje dolara. Izbijanje rata u Ukrajini delovalo je kao dolivanje ulja na vatru u već zahuktaloj inflacionoj spirali. Cene energenata, posebno gasa, dostigle su nezabeležene nivoe, dok su pandemijom poremećeni lanci u globalnom snabdevanju dodatno uzdrmani. Već posle nekoliko nedelja rata, kada je postalo jasno da od primirja neće biti ništa i da će neizvesnost rasti, inflacija se u potpunosti otrgla kontroli.

Međutim, nije samo izbijanje rata pogodovalo bržem rastu Fed-ovih kamata i posledično jačem dolaru. Povećana globalna neizvesnost donela je snažne recesione pritiske, koji tradicionalno investitore okreću ka sigurnijim plasmanima u koje spada američka valuta. U uslovima neizvesnosti i velikih kriza američka privreda je uvek pružala najsigurnije utočište, premda ni ona nije ostala izolovana od negativnih uticaja. Ali privreda evrozone, sa gomilom nerešenih problema iz prošlosti i balastom energetske krize, Kina sa strogom pandemijskom politikom ili japanska ekonomija sa anemičnim rastom, teško su mogle biti privlačnije alternative globalnim investitorima.

  Zbog Miholjskog leta maline ponovo rodile u oktobru

Ima li ko jači?

Dakle, jačanje dolara u velikoj meri je i posledica slabosti drugih valuta, koje su gubile na vrednosti pomeranjem investitora ka dolaru. Evro je već u junu pao na nivo pariteta prema dolaru, dok će na kratke staze verovatno rasplet energetske krize odrediti koliko će biti sklizak teren ispod ove psihološke granice. U odnosu na japanski jen, dolar je ojačao u tekućoj godini za 25 procenata, dok je nešto blaži trend registrovan u odnosu na britansku funtu. Centralne banke ovih dveju nacionalnih ekonomija pokušale su veštačkim intervencijama da podupru sopstvenu valutu i finansijska tržišta, ali teško da će ove mere biti svrsishodne i dužeg daha.

Suprotno svim očekivanjima s početka rata, jedina valuta koja je zasenila rast dolara jeste ruska rublja koja je za petinu vrednija u odnosu na period od pre početka rata. Ova neuobičajena situacija je plod vanrednih okolnosti i jasno je da ne može biti održiva na duže staze. Ruska privreda u velikoj meri zavisna od cena energenata ove godine beleži „medeni mesec“ u pogledu ostvarenih prihoda, koji su dodatno povećani izbijanjem rata. S druge strane, usled zapadnih sankcija odliv kapitala je smanjen na najmanju moguću meru, pa je istorijski jaka rublja puka posledica ovih, gotovo laboratorijskih valutnih uslova.

  Kriza sa mlekom okončana „evropskim“ cenama

Izvor: Piše,Nenad Gujaničić, Biznis i finansije, broj 202 oktobarski broj

Foto: Pixabay

 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Koliko ko zarađuje u trci Tour de France? Reklama na dva točka

Mada je biciklistička trka Tour de France jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, zarada koju ostvaruje organizator trke je u dubokoj senci. Ipak,...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...