Trgovci i rast cena: Inflacija daje i uzima

Trgovinski promet je uvećan u svim segmentima u poslednjih pet godina, a prošla je naročito bila uspešna za trgovinu na malo jer je rast iznosio 16,1%, na šta je svakako uticala i inflacija. Stručnjaci ipak upozoravaju da bi pad standarda građana mogao značajno da umanji promet u maloprodaji, što je već vidljivo u kretanjima u tekućoj godini.

Trgovina na veliko i malo spada među delatnosti koje najviše doprinose bruto domaćem proizvodu Srbije. Prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ovaj sektor je zajedno sa popravkom motornih vozila imao udeo od 11,8% u bruto domaćem proizvodu (BDP) koji je iznosio 6.270 milijardi dinara. Isti izvor navodi da su trgovinska preduzeća bila brojčano najzastupljenija u spoljnotrgovnskoj razmeni, kao i da su trgovci na veliko i malo ostvarili najveću vrednost izvoza i uvoza.

Izveštaj Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju privrede u 2021. pokazuje da da je sektor trgovine imao izraziti rast profitabilnosti za preko 40% u odnosu na godinu ranije. S druge strane, oslanjao se u velikoj meri na pozajmljena sredstva, zabeležio je i značajan gubitak i sa više od 1.900 preduzeća u stečaju imao je najveći udeo (32%) u ukupnom broju preduzeća u stečaju i likvidaciji.

Trgovinski promet je od 2017. do 2021. uvećan u svim oblastima unutrašnje trgovine, izuzev 2020. godine kada je zbog posledica pandemije zabeležen pad u pojedinim oblastima. Nasuprot tome, prošle godine je ukupan promet u maloprodaji, osim trgovine motornim vozilima, zabeležio najveću međugodišnju stopu rasta od 16,1%, daleko iznad prosečne stope rasta od 9,5% u prethodnih pet godina. Prošlogodišnji promet u trgovini na veliko, osim trgovine motornim vozilima, je takođe bio rekordan sa rastom od 23,5%, što je preko tri puta više od prosečnog rasta tokom poslednjih pet godina.

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je u petogodišnjem periodu (2017–2021. godine) ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u trgovini na malo i veliko i poslovanju nekretninama iznosio nešto iznad dve milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2017. godini, u iznosu od 534 miliona evra.

  Kako kupiti akcije stranih kompanija

Prema istom izvoru, lane je u trgovini na veliko i malo, izuzev trgovine motornim vozilima, poslovalo više od 31.600 preduzeća, najviše u trgovini na veliko, dok je u trgovini na malo i veliko i u poslovanju nekretninama, bilo aktivno preko 57.500 preduzetnika.

Najviše zaposlenih je bilo u trgovini na malo, a zaposlenost se nije značajnije menjala ni u prva dva kvartala ove godine. S druge strane, prosečna bruto zarada u trgovini na veliko od preko 96.000 dinara je bila viša od prosečne bruto zarade u Srbiji za 5,8%, dok je u trgovini na malo bila manja za 31,1% od republičkog proseka, podaci su RZS koje je obradio PKS. Značajnih promena u zaradama u ovoj oblasti nema u prvih pet meseci 2022.

Maloprodaja raste zahvaljujući inflaciji

Ukupno tržište maloprodaje u Srbiji, prema NielsenIQ panelu maloprodaje, ostvarilo je rast vrednosti od 3,7% u 2021. u odnosu na 2020. i iznosilo je blizu pet milijardi evra. Ukoliko se pak posmatra količinski, tržište beleži blagi rast, svega 0,4%, pri čemu je prehrana rasla 1,3%, neprehrana je pala 3,1%, a cigarete su pale još više, za 3,6%. Količinski se najviše robe proda u Vojvodini i to 27,2%, zatim u Jugoistočnoj Srbiji (25,4%), Beograd učestvuje sa 25,3%, dok Zapadna Srbija ima udeo od 21,2%, navodi se u publikaciji „Trgovačka mapa Srbije 2022.“ u izdanju InStore magazina.

Prema istom izvoru, u Srbiji je u prošloj godini poslovalo 19.195 maloprodajnih objekata, ne uključujući specijalizovane prodavnice poput pekara, mesara i diskonta, što je 2% više nego godinu dana ranije. Najveći ukupni rast od 5% beleži segment hipermarketa i supermarketa, ali pojedinačno gledano, broj hipermarketa je zapravo smanjen, dok je broj supermarketa, odnosno prodavnica od 301 do 2.500 kvadrata, zabeležio značajniji rast i time doprineo ukupnom rastu ovog segmenta. Velike i srednje prodavnice beleže rast od 3%. U strukturi ukupnog broja prodavnica, preovlađuju male prodavnice do 40 kvadrata, i što je još zanimljivije i njihov broj je porastao za 2%.

Velike i srednje prodavnice prodaju najviše robe, 36,7%, marketi i supermarketi učestvuju sa 28,1%, a male prodavnica sa 20,4%. Što se tiče prodaje u kioscima, paviljonima i na benzinskim pumpama, vrednost prodate robe raste i lane je prema podacima kompanije RetailZoom iznosila 98 milijardi dinara, što je 8% više nego godinu ranije, ali broj objekata pada. Naravno, u ovim radnjama najviše se prodaju cigarete, čak 77%, slede alkoholna i bezalkoholna pića (13%), pa tek onda prehrambeni proizvodi (9%).

  Ubrzan pad inflacije očekuje se naredne godine

Prema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina je nastavila da raste, pa je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo 9,6 miliona transakcija, za 31,29% više u odnosu na prvi kvartal 2021. Ukupna vrednost transakcija premašuje 250 miliona evra, što je za preko 46% više u odnosu na isti period prošle godine.

Standard stanovništva u padu

Mada brojke idu u prilog razvoju trgovine na malo, prošlu godinu je obeležilo ograničavanje cena u maloprodaji. Država je, naime, posle jedne decenije, ponovo pribegla ozbiljnim intervencijama na tržištu osnovnih životnih namirnica poput ulja, šećera, mleka, brašna i mesa, koje su na snazi skoro punih godinu dana. Za razliku od uredbe iz 2012. godine, kada su bile ograničene samo trgovačke marže, sada su vezane ruke i proizvođačima i trgovcima, jer su jasno precizirane najveće proizvođačke cene, trgovačke marže i maksimalne maloprodajne cene.

Zbog ovakve odluke, niko u prodajnom lancu nije zadovoljan. Proizvođači, jer su podneli najveći teret, pošto ogroman rast cena repromaterijala nisu mogli da ukalkulišu u cenu proizvoda. Trgovci, jer su na nekim artiklima radili po minimalnim maržama, kao na primer u slučaju dugotrajnog mleka gde se marža kretala do 5%. Na kraju, nisu zadovoljni ni potrošači, jer su bili suočeni sa nestašicama šećera i mleka, a povrh svega cene hrane i dalje rastu, uprkos jačoj regulaciji.

Udeo hrane u ukupnim prihodima domaćinstava u Srbiji je blizu 35%, dok je u EU taj procenat oko 15%, zbog čega građani EU mogu da podnesu veće udare inflacije u oblasti hrane. Ako, pak, pogledamo strukturu potrošačke korpe, udeo hrane i bezalkoholnih pića u prosečnoj korpi se kreće blizu 40%, a u minimalnoj korpi oko 47%.

  Na Produktnoj berzi bez značajnije promene cena

Ono o čemu se, međutim, sada najviše raspravlja odnosi se na pitanje zašto je i pored interventnih mera države, u Srbiji hrana za godinu dana poskupela za 20%, dok je u zemljama EU taj rast za godinu dana iznosio 13%. Zato ne treba da čude upozorenja stručnjaka da će i trgovci osetiti negativne posledice u narednom periodu, jer rast zarada ne može da isprati inflaciju. Primera radi, u decembru protekle godine zarade su porasle za 4,6% na godišnjem nivou, a inflacija za 7,9%. U julu ove godine situacija je bila još dramatičnija, jer je realno povećanje zarada u odnosu na isti mesec lane iznosila 0,2%, dok su cene u istom periodu porasle za 12,8%.

Prema podacima iznetim u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), promet robe u trgovini na malo je u avgustu ove godine uvećao vrednost za preko 22% u poređenju sa avgustom prethodne godine, a u stalnim cenama rast iznosi svega 4,6%. U periodu januar-avgust rast vrednosti je gotovo istovetan (22,5%), ali realni rast je bio 7,4% jer je inflacija značajno ubrzala.

Najbrže je rasla vrednost prometa motornih goriva (35,8%), ali je rast cena bio izrazit, pa je realni rast iznosio 12,3%. Na drugom mestu je rast vrednosti prometa hrane od 19,3%, uz takođe brz rast cena, pa je realni rast bio svega 1,2%. Vrednost prometa neprehrambenih proizvoda povećana je za 17,6%, a 3,8% realno. Ako se posmatraju trendovi u dužem periodu, uočljivo je da realno opada i promet, a u kojoj meri će to pogoditi zarade trgovaca teško je reći u ovom trenutku kada je sasvim izvesno da se inflacija neće zaustaviti do kraja ove godine.

Vesna Lapčić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Victoriano Izquierdo, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...