Svet traži srpski bakar i auto-delove

Srbija je za prvih šest meseci ove godine izvezla u svet robu u vrednosti od 13,1 mlrd EUR, što je za 30,5% više nego u istom periodu lane.

Istovremeno, od januara do kraja juna plasman na rusko tržište je ostvario vrednost od 464,3 mil EUR i veći ja za 5,6% nego za isto vreme 2021. godine. Broj izvoznika u Rusiju povećao se na 680 kompanija, a to je 70 firmi više nego u tom periodu lane. Ovi dobri rezultati u trgovini sa Ruskom Federacijom realizovani su uprkos otežanim okolnostima koje su posledica ratnih dejstava u Ukrajini, problema sa transportom robe i zapadnih sankcija.

Naša najznačajnija izvozna tržišta su Nemačka, Kina, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Rusija. Tradicionalno skoro dve trećine proizvoda plasiramo u EU, prenosi sajt Novosti.

Na regionalno i rusko tržište Srbija uglavnom izvozi prehrambene proizvode, a u Zapadnu Evropu kablove i auto-delove. Bakar i čelik odlaze prvenstveno u Kinu.

Otvaraju se nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi

Za naše privrednike se otvaraju i nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi. Stručnjaci ističu da kompanije u Srbiji treba da traže alternativne pravce, jer će u Evropi opadati tražnja za našim proizvodima zbog dolazeće recesije. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da je ukupan srpski izvoz dobar.

  Preuranjeno je reći da je izdatak za planirano povećanje plata i penzija neodrživ

– To znači da ljudi rade, primaju plate, da je tražnja za našim proizvodima očuvana, a i snabdevenost našeg tržišta sirovinama za proizvodnju je stabilna – objašnjava Stanić.

– S druge strane, deficit je 5,7 milijardi na polovini ove godine, a do kraja godine se procenjuje da će biti 10 milijardi. To znači da se povećava zaduženost privrede ka inostranstvu – dodaje.

On objašnjava da su razlozi za tako veliki deficit rast cene svih proizvoda zbog poskupljenja energenata, kao i uvoz većih količina samih energenata – gasa, struje, uglja, nafte.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u periodu od januara do kraja juna bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,8% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su članice CEFTA, odnosno zemlje u regionu, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,3 mlrd EUR. To je rezultat uglavnom izvoza nafte i derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića.

Povodom povećanja vrednosti izvoza na rusko tržište, Stanić ističe da Rusija ostaje jedan od najznačajnijih partnera Srbije. Plasman na to tržište je, kako navodi, kontinuirano rastao poslednjih godina. Lane u julu je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, ali takav sporazum je naša zemlja imala sa Rusijom i godinama pre toga.

  Bitcoin 3 - Jednostavno kupite Bitcoine !

Izvoz u Rusiju i dalje rizičan

– Naši privrednici nisu odustali od ruskog tržišta bez obzira na sankcije Zapada i probleme sa transportom – objašnjava Stanić.

– Oni su se plašili zatvaranja granica. Pre rata, išli su kroz Ukrajinu, to je bio najkraći put. Sada voze kroz baltičke zemlje, zaobilaznom trasom. To je dalji put, koji povećava troškove. Ali, oni su našli svoju računicu, podigli su cenu proizvoda i uspevaju da zadrže tržište – dodaje.

Treba imati u vidu da je izvoz u Rusiju i dalje rizičan, jer niko ne može da predvidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će nekog trenutka doći do prekida u transportu.

– S druge strane, u narednom periodu će usporavati privredna aktivnost u Evropi i Kini, posebno u EU, gde je već izgledno da će doći do recesije, što znači da će oni smanjiti potrošnju zbog toga – navodi Stanić.

Zato, kako objašnjava, naši privrednici treba da traže alternativna tržišta, a otvaraju se nova u mnogoljudnim zemljama na Bliskom istoku i u Africi.

– Očekuje se da do kraja godine bude zaključen Sporazum o slobnoj trgovini sa Egiptom – navodi Stanić.

– Stupio je na snagu sporazum sa Saudijskom Arabijom o izvozu mesa i mlečnih proizvoda, produbuljuje se saradnja sa Iranom.

Prema njegovim rečima, naši privrednici imaju potencijal i zainteresovani su za nova tržišta. Međutim, treba imati u vidu da za hranu koja se traži u arapskim zemljama treba zadovoljiti stroge standarde. Postoji problem i sa količinama koje možemo da plasiramo, jer nam opada stočni fond.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako proveriti penzijski staž i šta preduzeti ako se ne uplaćuje?

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO), koji po službenoj dužnosti vodi evidenciju...

Biljni rudnici: Žetva retkih metala

Retki metali bi, umesto da se kopaju pod zemljom, mogli da se žanju nad zemljom. Naučnici su, naime, otkrili da pojedine biljke doslovno „usisavaju“...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x