Struja najjeftinija u Beogradu i Kijevu a najskuplja u Londonu

Dok veleprodajne cene struje na evropskim berzama divljaju, domaćinstvima u skoro svim zemljama države na ovaj ili onaj način subvencinišu deo cene. Ipak, u nekim zemljama zabeležena su značajna poskupljenja ove godine i razlika između najskuplje i najjeftinije struje u Evropi iznosi skoro osam puta (ako izuzmemo Ukrajinu).

Prema indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI) na osnovu podataka Energie Austria control – austrijske članice ERRA-e, udruženja regionalnih enetgetskih regulatora, u julu ove godine stanovnici Londona plaćali su čak 63,04 evrocenta za kilovatsat električne energije. S druge strane, najjeftiniji kilovatsat je u Kijevu, mada u situaciji u kakvoj je Ukrajina, te cene teško se mogu uzeti kao pokazatelj pravog stanja.

Ne računajući Ukrajinu, najjeftiniji kilovatsat od svih glavnih gradova u Evropi plaćaju Beograđani – 8,11 evrocenti za kilovatsat.

Posle Beograda, Budimpešta i Podgorica plaćaju najjeftiniju struju

Pri dnu liste, sa najjeftinijom strujom mogu se pohvaliti stanovnici Budimpešte sa 9,75 evrocenti za kilovat sat, dok stanovnici Podgorice plaćaju u proseku 10,25 evrocenti za kilovatsat.

Na drugoj strani, odmah iza Britanaca, najskuplji kilovat plaćaju u Kopenhagenu, 53 evrocenta za kilovatsat, a zatim Rimljani-45,95 evrocenti.

Holanđani plaćaju 41,9 evrocent za kilovatsat, ali pošto se odbiju poreske olakšice, a struja za stanovnike Praga košta u proseku 41 evrocent.

Prosečna cena u 27 članica EU iznosi 17,69 evrocenti za kilovatsat.

  Kako sladoledžije posluju zimi: Leto pokriva i hladne mesece

U račun za struju za domaćinstva ulazi cena same struje, mrežarina, takse i naknade i PDV.

Najveći udeo u konačnoj ceni sama struja ima u Italiji 81 odsto, dok je recimo u Srbiji svega 26 odsto računa ide proizvođaču struje. Kod nas trošak distribucije iznosi 46 odsto prosečne cene i po tome prednjačimo u Evropi ispred Mađarske gde mrežarina učestvuje sa 45 odsto u konačnoj ceni za domaćinstva.

Relativno najveće učešće raznih taksi i naknada u Evropi imaju Englezi pošto učestvuju 23 odsto u konačnom iznosu računa, dok je kod nas to 11 odsto. Zato je kod njih učešće PDV-a svega pet odsto, dok nekoliko zemalja ima maksimalnih 20 odsto. U Srbiji efektivna stopa PDV-a u proseku izađe na 17 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako proveriti penzijski staž i šta preduzeti ako se ne uplaćuje?

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO), koji po službenoj dužnosti vodi evidenciju...

U Srbiji rast uvoza i izvoza, pad industrijske proizvodnje u julu

Zvanična statistika beleži realan rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,9 odsto, kao i veliki skok spoljne trgovine ali i pad u industrijskoj proizvodnjiBruto...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x