Šta su zapravo zeleni poslovi: Radna mesta koja svako tumači različito

Premda se o zelenim poslovima stalno govori kao o poslovima budućnosti i od kompanija se očekuje da forsiraju takva radna mesta, i dalje ne postoji saglasnost u svetu oko toga šta oni zapravo podrazumevaju, niti jedinstvena međunarodna klasifikacija ovakvih zanimanja. Preduzeća u Srbiji kao prioritet u zelenom poslovanju ističu manju potrošnju energije i sirovina. Među traženim zelenim profilima prednjače stručnjaci za automatizaciju logističkih sistema, laboratorijski tehničari, vozači elektrovozila, radnici za reciklažu sirovina, kao i oni za rad na automatizovanoj opremi za proizvodnju baterija koja ne ugrožava životnu sredinu.

Kada bi se o stanju domaće ekonomije zaključivalo po promotivnim tekstovima velikih kompanija, od kojih najviše zavise ukupni privredni rezultati, stekao bi se utisak da mnoge od njih ništa drugo ne rade osim što se digitalizuju i grabe krupnim koracima ka zelenoj budućnosti, u čemu ih ne zaustavlja ni energetska kriza. Stoga, u vreme kada su svima puna usta „zelene tranzicije“, „cirkularne ekonomije“, „zelenog rasta“ i „zelenih poslova“, deluje nesuvislo postaviti pitanje: šta se ustvari podrazumeva pod tim pojmovima?

A podrazumeva se to da niko tačno ne zna šta se podrazumeva, jer u svetu ni za jedan ovih pojmova ne postoji jedinstvena definicija. O tome kakva je veza između zelene ekonomije i održivosti, te kako bi trebalo procenjivati uticaj zelene ekonomije na privredni rast i zapošljavanje postoji mnoštvo raznorodnih koncepata i metodologija, od nauke do međunarodnih tela i finansijskih institucija. Drugim rečima, pod svakim od pomenutih pojmova, različite organizacije i pojedinci podrazumevaju različite stvari, različito ih mere i na kraju različito vrednuju.

Isto važi i za zelene poslove. Premda se o njima stalno govori kao o poslovima budućnosti i od kompanija se očekuje da forsiraju takva radna mesta, i dalje ne postoji saglasnost oko toga šta su zapravo zeleni poslovi, niti jedinstvena međunarodna klasifikacija ovakvih zanimanja.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Međunarodna organizacija rada (MOR), Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) i Međunarodna organizacija poslodavaca (IOE) imaju najširu definiciju zelenih poslova koja sadrži ogroman broj aktivnosti u različitim sektorima. To su, kako navode, poslovi koji značajno doprinose očuvanju i boljem kvalitetu životne sredine u proizvodnji, poljoprivredi, istraživanju i razvoju, uslužnim i administrativnim delatnostima… Oni mogu da uključuju poslove u zaštiti ekosistema i biodiverziteta, poslove u vezi sa efikasnom upotrebom energije i resursa, smanjenjem emisije štetnih gasova, smanjenjem svih oblika otpada i zagađenja.

  Globalna ekonomija bi mogla ući u recesiju do sredine sledeće godine

Pored ovoga, MOR insistira na tome da zeleni poslovi moraju da ispunjavaju kriterijume za dostojanstven rad, jer praksa pokazuje da deo „zelenih“ poslova, posebno u manje razvijenim zemljama, obavljaju najsiromašniji u uslovima koji nisu ni elementarno bezbedni po zdravlje, a kamoli dostojanstveni.

Svet: sprečiti zagađenje

Prema rečima Sanje Filipović sa Instituta društvenih nauka, glavna teškoća u definisanju zelenih radnih mesta proizilazi iz činjenice da se ne mogu „hirurški“ razgraničiti aktivnosti u zaštiti životne sredine od onih u drugim sferama poslovanja, a koje takođe utiču na poboljšanje ekoloških rezultata. Pored toga, shvatanje šta je novo zeleno zanimanje varira od zemlje do zemlje, pa se, recimo, zvanje revizora u energetici u Estoniji klasifikuje kao novi zeleni posao, dok se u Nemačkoj smatra da je to samo specijalizacija u već postojećoj revizorskoj profesiji.

Uz sve to, sadašnja percepcija zelenih radnih mesta se može potpuno promeniti već u neposrednoj budućnosti, a još je izvesnije da će se mnogi postojeći profili, bilo da je reč o metalskoj, građevinskoj, automobilskoj industriji ili poljoprivredi, redefinisati na način koji će obezbeđivati ekološki pristup u praksi.

Iako ovi i drugi razlozi bitno otežavaju da se izmeri učinak zelene ekonomije na tržište rada, poslovna društvena mreža Linkedin je ove godine objavila rezultate svog istraživanja o zelenim poslovima koji najbrže rastu u svetu. Nalazi pokazuju da su poslednjih pet godina najtraženiji menadžeri za održivost, a slede tehničari za vetroturbine, solarni konsultanti, ekolozi i na kraju stručnjaci za zdravlje i bezbednost životne sredine.

  Uticaj dolara na kriptovalute

Ako je među prvom petorkom, sa izuzetkom tehničara za vetroturbine, prilično maglovito šta se na ovakvim radnim mestima tačno radi, još je „fleksibilnija“ situacija u ostatku izveštaja. Zato u Linkedinu zaključuju da su najbrže rastući zeleni poslovi manje specijalizovani i obuhvataju mnoštvo sektora, od menadžera za održavanje industrijskih objekata do prodavaca tehničkih proizvoda.

Imajući u vidu da ne postoji jasna klasifikacija zelenih poslova, ne čudi da nema ni saglasnosti oko toga koja su to znanja i veštine potrebni za ovakva radna mesta. Primera radi, velika Britanija i Australija su pokušale da naprave nacionalnu klasifikaciju specifičnih zelenih znanja, ali na kraju je ona završila kao kategorizacija po različitim privrednim oblastima, a ne u okviru samih zanimanja.

No, Linkedin je u svom istraživanju došao do nalaza da se u 10% svih oglasa za posao eksplicitno zahteva najmanje jedna zelena veština. Koristeći sopstvenu metodologiju, ova poslovna društvena mreža je sačinila listu pet najtraženijih ekoloških ekspetriza u kompanijama. Poslodavci u svetu najviše traže one koji imaju znanja za prevenciju zagađenja, upravljanje ekosistemom, oporavljanje životne sredine nakon incidenata kao što je izlivanje nafte i za ekološku reviziju.

Srbija: smanjiti potrošnju energije i sirovina

A šta su najtraženija zelena zanimanja kod nas? Filipović je za potrebe svog istraživanja o uticaju zelene tranzicije u privredi na obrazovni sistem uradila anketu među preduzećima od severa do juga Srbije, koja su uključena u dualno obrazovanje i pretežno posluju u oblasti mašinstva i elektroindustrije. Ostali se bave prehrambenom, hemijskom i proizvodnjom plastike, klima uređaja, automatizovanim sistemima za proizvodnju baterija, kao i reciklažom i upravljanjem otpadom.

Najveći procenat ispitanika, više od dve trećine, je odgovorio da je njihovim preduzećima najvažnije da smanje potrošnju energije i sirovina, a slede smanjenje otpada i prilagođavanje posledicama klimatskih promena. Svega 28% anketiranih firmi ističe kao važno smanjenje emisija štetnih gasova, dok tek petina vidi kao poslovni prioritet obnovu prirode.

  Ako euribor poraste za jedan odsto, rata kredita koja je bila 250 evra skače na 280 – Valuta.rs

Zanimljivo je da je čak 57% predstavnika kompanija odgovorilo da ne osećaju pritisak tržišta, konkurencije ili regulatora da menjaju svoje poslovanje u skladu sa ekološkim ciljevima. Kada je reč o sistematizaciji radnih mesta, 73% preduzeća ne predviđa bilo kakve kvalifikacije za obavljanje zelenih poslova za radnike sa srednjom stručnom spremom, dok ostala koja imaju takve uslove, nisu zapošljavala nove radnike na takvim radnim mestima u poslednje dve godine. Zbog posledica korone i nove krize usled rata u Ukrajini, skoro polovina anketiranih je izjavila da ne planira nova zapošljavanja na zelenim poslovima ni u naredne četiri godine.

Na pitanje koji zeleni profili su najvažniji za njihovo poslovanje, ispitanici su naveli stručnjake za automatizaciju logističkih sistema, laboratorijske tehničare, vozače elektrovozila, radnike koji su uposleni na reciklaži sirovina, kao i one za rad na automatizovanoj opremi za proizvodnju baterija koja ne ugrožava životnu sredinu.

Predstavnici kompanija ističu da zaposleni na zelenim poslovima, pored poznavanja standarda ISO 50001, moraju da budu upoznati i sa sadržajem Evropskog zelenog dogovora, principima energetske efikasnosti, sortiranja otpada, da razumeju energetske klase i načine za optimizaciju rada kako bi se smanjili troškovi. Specifična znanja koja se traže odnose se na poznavanje međunarodnih regulativa i standarda u oblasti zaštite životne sredine, procenu uticaja životnog ciklusa proizvoda, zelene nabavke, reviziju procesa sertifikacije, upravljanje obnovljivim izvorima energije i unapređenje energetske efikasnosti.

Zorica Žarković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Luke Jones, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...