„Srpska banka rakije“: Odličan prinos na tečnu investiciju

Pored politike i fudbala, treća stvar za koju skoro svako u Srbiji smatra da je stručnjak je proizvodnja rakije, koja se kod nas nudi na svakom koraku. Tim pre je teže uspeti u ovom poslu, što je pošlo za rukom Branku Nešiću, koji je osnivač popularnog „Rakia bara“ u Beogradu, „Beogradske destilerije“ na Dorćolu, a od pre tri godine i banke rakije. Ovde se umesto u sefu, tečna dragocenost čuva u hrastovom buretu, a za razliku od novčane štednje, klijenti ove banke mogu da uvećaju svoju investiciju za tri godine i do 60 odsto.

Verovatno ne postoji piće koje u našem narodu ima veću upotrebnu vrednost od rakije. Ona se koristi za dezinfekciju, zatim kao lek i to ne samo za telo već i za dušu, kao aperitiv i dodatak uz jutarnju kafu, ali i kao glavno piće na svim vrstama slavlja. Kada se, pak, povede priča o koncentraciji stručnjaka za rakiju u Srbiji, brojke su još fascinantnije – skoro svako seosko domaćinstvo i poneko gradsko ima bar jednog „profesionalnog degustatora“, a neretko i „majstora za pečenje rakije“.

No, uprkos bogatoj ekspertizi našeg stanovništva iz ove oblasti i mnoštvu kućnih „mini destilerija“, na srpskom tržištu je u prethodnim godinama bilo dovoljno mesta i za razvoj specijalizovanih preduzeća koja su želela da ovo piće pretvore u nacionalni brend. Tako se u ovom poslu obreo i jedan beogradski preduzetnik.

Zbogom lošim rakijama

Branko Nešić je ranih dvehiljaditih otvorio lokal u centru Beograda, s ciljem da u njemu okuplja društvo ali i da nešto zaradi. Jedne večeri se u društvu povela priča i o rakiji, a iz priče se rodila ideja zbog koje je Nešić promenio svoje preduzetničke planove. Otvorio je „Rakia bar“ 2006. godine u Dobračinoj ulici, na mestu gde je njegov deda imao podrum.

  Firma povezana sa porodicom Karić ulazi u veliku investiciju u Srbiji

Do tada se uživanje u rakiji uglavnom vezivalo za bučne kafane sa kariranim stolnjacima i metalnim pepeljarama. Međutim, koncept ovog ugostiteljskog objekta bio je potpuno drugačiji. On je imao moderan enterijer, rakiju proverenog kvaliteta koja se pije iz odgovarajućih čaša i prikladno meze. Nešićev inovativni pristup se pokazao kao veoma uspešan. Interesovanje je bilo toliko da se mesto u „Rakia baru“ moralo rezervisati nedeljama unapred.

Vlasnik „Rakia bara“ je potom otvorio prodavnicu rakije na Terazijama, osmislio franšizu za svoj posao, ali i realizovao više manifestacija, poput „Rakija festa“, koje su doprinele brendiranju ovog pića.

Na pitanje kako je moguće postići poslovni uspeh sa pićem koje se u Srbiji nudi na svakom koraku, naš sagovornik odgovara: „Za nas je bilo presudno to što nikada nismo pravili kompromis kada je u pitanju kvalitet ponude i pristup poslu. Da smo nudili jeftine, namirisane rakije verovatno bismo danas bili bogatiji, ali bilo nam je važno da trajemo i da radimo ono u šta verujemo“.

Što je za kumove, to je i za majstore

„Rakia bar“ zaista traje, budući da postoji već 16 godina, tokom kojih je njen vlasnik otvorio i zanatsku destileriju „Belgrade Urban Distillery“, u kojoj se proizvodi preko 20 vrsta rakija i jakih alkoholnih pića u ograničenim serijama. Nešić nabavlja potrebne sirovine na jugu Srbije, između Vladičinog Hana i Vranja, u mestu Jelašnica gde ima svoje plantaže voća. Tamo obavlja i primarnu proizvodnju pića.

Završni deo proizvodnje, koji podrazumeva odležavanje i starenje destilata do finalnog proizvoda, odvija se u destileriji na Dorćolu. U ovom postupku, svi sudovi sa rakijom imaju jasno istaknute hemijske analize koje garantuju sastav i kvalitet.

„Na taj način rušimo mitove da postoji jedna rakija za kumove, a druga za majstore“, kaže naš sagovornik, aludirajući na odomaćenu praksu naših proizvođača da čuvaju bolje rakije za sebe, dok ostale prodaju.

  Ekvatorijalna Gvineja zainteresovana za srpsku hranu i proizvode hemijske industrije

Osim voćnih rakija, destilerija u ponudi ima i likere, džin, više vrsta medovine začinjene lekovitim travama, ali i svoje, potpuno originalno piće – rakiju Branko. „To je tradicionalna premijum šljivovica sa donekle izmenjenim karakterom, koji je približava viskiju ili burbonu. Ona ima 50% alkohola, snažno telo i intenzivan ukus, pa se preporučuje da se pije sa ledom, a može se stavljati i u koktele“, predlaže tvorac ove rakije.

Dragocenost koja se, umesto u sefu, čuva u hrastovom buretu

Nešić je 2019. godine svoje celokupno „rakijsko poslovanje“ krunisao otvaranjem „Srpske banke rakije“ u dorćolskoj destileriji. „Inspiraciju smo dobili iz tradicije koja je i danas prisutna, a po kojoj se burad sa rakijom zakopava u zemlju i otvara samo za posebne prilike – venčanja, krštenja, rođenja… Pošto se odležavanjem u kvalitetnim hrastovim buradima vrednost rakije, odnosno investicije, uvećava, bilo je logično da ceo projekat nazovemo bankom rakije“, objašnjava Nešić. Prema nekim procenama, vrednost rakije čuvane na ovaj način može da poraste i do 60 odsto, zato što hrastovina, osim boje, rakiji dodaje i niz drugih sastojaka koji obogaćuju njen ukus i miris.

Klijenti ove specifične banke su građani i kompanije. U ponudi su rakije od jabuke, šljive, dunje i kajsije, a kupci sami biraju vrstu koju žele, ili uz pomoć stručnjaka prave sopstveni blend ovog pića koje će potom ostaviti u burad da odleži. U zavisnosti od starosti i vrste rakije, preporučuje se da ona u hrastovim buradima provede između šest i 36 meseci.

„srpska banka rakije“: odličan prinos na tečnu investiciju

„Kada ostave rakiju, naši klijenti dobijaju pečat kojim zatvaraju burad, graviranu pločicu sa njihovim imenom, kvalitetne flaše od 500 mililitara i personalizovane etikete. Radi jednostavnijeg dizajniranja, sve etikete su istog formata i osnovnog sadržaja, ali ih klijenti samostalno popunjavaju svojim imenom i nazivom rakije. Naravno, ukoliko kupac želi možemo da radimo i ’custom made’ rešenja za flaše i za etikete“, napominje Nešić i dodaje da zahteva ima različitih, kao i naručilaca.

  Kad banka može da ukine dozvoljeni minus – Valuta.rs

U pomenutoj banci, naime, svoju rakiju čuvaju poznate firme i institucije poput „Košarkaškog kluba Partizan“ i „Turističke organizacije Beograda“, ali i pojedinci iz zemlje i inostranstva. Među njenim klijentima nalaze se i ugostitelji, koji u saradnji sa stručnjacima banke prave svoj blend rakije, kako bi se autentičnom ponudom istakli na tržištu.

Prestonička rakija

No, „Srpska banka rakije“ ne predstavlja samo mesto na kojem će se kvalitetne rakije pretvarati u još kvalitetnije, već i turističku atrakciju. Destileriju, u kojoj se nalazi ova banka, godišnje posećuje više stotina turista, što organizovano sa brodova, što u manjim grupama preko agencija, pa čak i pojedinačno. „Do sada smo ugostili turiste iz svih delova sveta i nismo imali nijedan negativan komentar na kvalitet proizvoda. Naprotiv, čak i oni koji nisu upoznati sa rakijom kao pićem, prijatno se iznenade kada probaju neki od naših destilata“, ističe naš sagovornik.

Kako bi rakija dobila značajnije mesto u domaćoj turističkoj ponudi, Nešić još od prve „Beogradske rakija ture“ organizovane 2010. godine sarađuje sa „Turističkom organizacijom Beograda“ (TOB). Ta saradnja je u međuvremenu produbljena, pa je TOB postao i korisnik usluga „Srpske banke rakije“, gde čuva dunjevaču koja bi trebalo da postane prestonički brend.

Rakija od dunje je odabrana zato što je ovo piće jedno od najpopularnijih u Beogradu, ali i zato što se u okolini glavnog grada mogu naći dovoljne količine tog voća. „Mi smatramo da dunja simbolizuje naš grad i da ’Beogradska rakija’ treba da bude baš od nje“, uveren je Branko Nešić.

Marija Dukić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Popusti za štednju struje u Srbiji

Da li bi popusti za štednju struje mogli da podstaknu krađu struje? Elektroprivreda Srbije trebalo bi da radi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...