Širom sveta niču biblioteke igračaka

Prošle godine, prodaja igračaka širom sveta premašila je cifru od 100 mlrd USD, a u SAD i Kini ostvareno je 50% ukupne prodaje, pokazuju podaci NPD Group.

Najveći deo igračaka napravljen je od plastike, što predstavlja veliki problem za životnu sredinu, jer, kako se procenjuje, čak 80% završi na deponijama.

Nije ni čudo da širom sveta niču biblioteke igračaka koje produžavaju vek upotrebe igračkama. Istovremeno, roditelji mogu da iznajme igračke sa kojima će se dete zaista igrati, jer kako pokazuju istraživanja, 35% igračaka dete zaboravi za mesec dana, a sa 60% se uopšte ne igra. Prva biblioteka ovog tipa nastala je davno, 1935. godine u Los Anđelesu, dok se ideja o pozajmljivanju umesto kupovine igračaka, Evropom proširila 60-ih godina prošlog veka.

U Srbiji biblioteke igračaka još nisu zaživele

Poslednjih godina u ovu oblast ulaze startapi koji povezuju tradicionalne biblioteke sa digitalizacijom. U želji da roditeljima olakšaju proces, nude im mogućnost da sve završe onlajn. Takođe, neke biblioteke se zasnivaju na modelu pretplate i unapred odabranim paketima prilagođenim uzrastu deteta, dok druge nude mogućnost rentiranja pojedinačnih proizvoda.

Pandemija je ubrzala osnivanje biblioteka širom sveta jer je izazvala velike promene u životima ljudi. Kako primećuju vlasnice jedne biblioteke u Hongkongu Happy Baton Natali Čou i Džejd Pun, roditelji danas žele da provode kvalitetno vreme sa decom, a fleksibilno radno vreme im to i omogućava.

  Sofisticirani proizvodi doprineli bi boljem izvoznom rezultatu

Uspeh ovih biblioteka objašnjavaju činjenicom da svi profitiraju – i deca, i roditelji, i životna sredina. Nema nereda u kući, a dete stalno dobija nove igračke. Standardni period pozajmljivanja je četiri nedelje, ali se može produžiti koliko god je potrebno.

– I naše kuće bile su prepune igračaka koje su naša deca nekada volela, ali su kasnije samo skupljale prašinu. A opet, kako dete raste, nastavljamo da kupujemo nove i nove, a nered se samo povećava. Tako smo došle na ideju da napravimo onlajn biblioteku igračaka koju su roditelji pozdravili. Na ovaj način igračke se recikliraju, a u kući čuva prostor – objašnjavaju Čou i Pun.

U Srbiji ova ideja i dalje nije zaživela. Biblioteke su otvorene u nekim vrtićima, dok su humanitarne organizacije i fondacije takođe nudile ovu opciju, posebno kad je reč o igračkama za decu sa posebnim potrebama.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Kompanija EY jedanaesti put bira EY Preduzetnika godine u Srbiji

Revizorsko – konsultantska kompanija EY ponovo je pokrenula konkurs za najboljeg preduzetnika u Srbiji, na koji se mogu prijaviti svi koji uspešno i održivo...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...