Savić: Nije kraj inflacije, već predah pred buru

Svetski ekonomski forum u Davosu ponovo je u starom zimskom okruženju, a u fokusu su ekonomske posledice rata u Ukrajini i moguća recesija.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za RTS da ovo nije kraj inflacije, već predah pred buru. „Ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature“, poručuje on.

Poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine i ovu sada, on kaže da je ova neponovljiva, drugačija i nepredvidljivija.
Podsetio je na to da se u aprilu 2009. godine sastala grupacija G20, a prva rečenica njihovog zajedničkog saopštenja je bila „nad svetom se nadvila globalna opasnost i svet podrazumeva globalna rešenja“.

Jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad

„Sada imamo potpuno drugačiju situaciju, imamo svet koji je apsolutno podeljen u kome znamo ko su osnovni akteri i ko na koju stranu više navija. Situacija je trenutno takva da apsolutno niko ne može da kaže do kada će ovo trajati, kada će se završiti i kakve će posledice imati, da li će rata biti još negde na nekom području. Ali, čak i da se to ne desi, u ekonomskom smislu jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad“, navodi Savić.

Ističe da najveću štetu naravno trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtavama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.

  Šta se više isplati, izgradnja kuće ili kupovina stana?

„Ona je ove godine imala sreću što nije bila tako hladna zima, nije bilo svih onih problema koji su se predviđali, što ne znači da ih neće do kraja zime biti, ali za sada je Evropa nekako preživela, a posledice koje su oni dobili sa ovom krizom su takve da će Evropi trebati verovatno više godina da se od toga oporavi“, poručuje profesor.

Savić kaže da, osim recesije, sada imamo kombinovanu inflaciju i kombinovanu recesiju što se u ekonomiji zove stagflacija.

„To je najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne. Problem u ovom trenutku jeste što jednom merom pokušavate da rešite dva problema, a to nije moguće“, dodaje Savić.

Ukazuje na to da smo decenijama imali politiku jeftinog novca što je dovelo do, kako kaže, visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine…

Mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi

„Sve je to donelo dobre rezultate i to je bila posledica pre svega činjenice da je novac bio jeftiniji nego ikada pre. Sada imamo infaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju i to se po pravilu dešava, sa nekim odloženim dejstvom, ali sa druge strane, šta je problem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju“, objašnjava Savić.

  Da li je za privredu rast kamata manji problem od dugotrajno visoke inflacije? – Valuta.rs

Zbog toga, napominje, s jedne strane imamo borbu protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata.

Govoreći o tome da li je inflacija dostigla vrhunac i ima li mesta opuštanju, profesor Savić kaže da nema.

„Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih više rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista kada bih rekao da znamo šta se dešava, da znamo da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena, prema tome nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole“, dodaje profesor.

Ukazuje na to da možemo očekivati predah, koji je posledica čitavog niza mera koje zemlje preduzimaju.

„Ali ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature“, poručuje Savić.

Rat u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji doveli su do nezabeležene nestašice energenata, a Evropa je najugroženija. Prognoze ukazuju da će 2023. energetski gledano biti još teža.

Ove godine puna skladišta nafte i gasa u Evropi su se manje koristila nego što se predviđalo i zato se nisu ostvarila, na sreću, očekivanja da će se u Evropi ljudi smrzavati, ali to nas čeka sledeće godine. Teško je zamisliti da će se desiti dve uzastopne godine koje neće biti hladne, ističe profesor Savić.

  „Jedan paketić za jedan osmijeh” – 12 godina humanitarne akcije zaposlenika Addiko banke

Mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi u borbi protiv krize. Profesor Savić kaže da to nije održivo.

„To ćemo verovatno vrlo brzo i videti u Srbiji. Mi smo imali pandemiju, kao i ostali deo sveta, dosta novca smo potrošili, sada ćemo morati taj novac negde da tražimo u svetu i da se zadužujemo, a već govorimo da je osnovna ideja da novac u svetu bude skuplji“, dodaje on.

„Možete pomoći u nekom kratkom vremenskom periodu, preduzeti neko više – neko manje, ali zamislite svet da živi još jednu godinu, dve ili tri sa nekim subvencijama i nekim pomoćima stanovništvu i privredi. To nije moguće“, naglašava Savić.

Izvor: RTS/021.rs

Foto; Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...