Rakuten grupa, vlasnik Vibera: Japanski Amazon

Japanska Rakuten grupa, koja se bavi onlajn trgovinom, internet bankarstvom i uslugama u oblasti mobilne telefonije, u svetu je poznatija kao vlasnik Vibera i sponzor fudbalera Barselone i šampiona NBA lige. Možda će najava da će Viber uskoro služiti i kao digitalni novčanik, pobuditi veće interesovanje svetske javnosti za Hirošija Mikitanija, osnivača i čelnika ove kompanije koju opisuju kao „japanski Amazon“. Jer Mikitani je sve, samo ne uobičajena pojava u Japanu.

Najava japanske Rakuten grupe da će aplikacija Viber ubrzo moći da služi za plaćanja i kao digitalni novčanik, izazvala je veliku pažnju više od milijarde njenih korisnika. Ovo bi mogao da bude zlatni rudnik za kompaniju koja je već nekoliko godina u gubicima, kojih pokušava da se reši gaseći onlajn trgovine u SAD, Nemačkoj i drugde, kao i prodajom udela u raznim finteh projektima.

Da li će očekivanja biti ispunjena tek treba da se vidi, ali će se verovatno prorediti oni kojima sada ime „Rakuten“ zvuči poznato, ali ne znaju odakle kompanija potiče, a kamoli čim se bavi. Takvu sliku nije uspevala da promeni planetarna popularnost Vibera, ni basnoslovna sponzorstva zahvaljujući kojima se Rakutenovo ime godinama vijori na dresovima fudbalera Barselone i košarkaša Golden State Warriors-a. Još su bili ređi oni van Japana kojima je nešto značilo ime Hirošija Mikitanija, osnivača i čelnika ove kompanije.

Mikitani + optimizam = Miki

A Mikitani je sve, samo ne uobičajena pojava u Zemlji izlazećeg sunca, koja se diči da u njoj posluje 40% svetskih firmi starijih od jednog veka. Hirošijev Rakuten se pojavio pre dvadesetak godina, pa u tom okruženju više liči na adolescenta, iako je svog osnivača brzometno uvrstio među nekolicinu najbogatijih Japanaca. Nadimak Miki su mu nadenuli sunarodnici, koji u skladu sa japanskom suptilnošću dvosmisleno asocira na mladu i zabavnu osobu, ali i na onoga ko se preko noći i preterano amerikanizovao.

  Rast spoljnotrgovinske robna razmene porastao za 34,2 odsto

Hiroši je rođen 1965. godine i zaista je proveo deo života u Sjedinjenim Državama. Prvi put je tamo boravio kao dete, tokom očeve specijalizacije u oblasti monetarne ekonomije. Stariji Mikitani je potom izgradio zapaženu akademsku karijeru, a Hiroši je drugi put živeo u SAD tokom 90-tih, kada je pohađao Harvard Business School. Po njegovim rečima, to mu je otvorilo oči koliko njegova domovina zaostaje za Amerikom u podsticanju preduzetništva i u pogledu statusa koji uživaju istaknuti preduzetnici.

Hiroši se osmelio da se i sam okuša na tom polju 1997. godine, kada je osnovao Rakuten kao jednu od prvih azijskih platformi za onlajn trgovinu. Na japanskom, „Rakuten“ znači optimizam i firma je zaista vrlo brzo postigla uspeh, nastavivši da diversifikuje poslovanje u težnji da se nametne kao globalni igrač. Mikitanijevu poslovnu filozofiju i samouverenost ilustruje izjava još sa početka njegovog poslovanja, da je Amazon jedina kompanija sa kojom želi da se upoređuje i takmiči.

Pazi šta želiš, možda ti se ostvari

Možda je i zato Rakuten često opisivan kao „japanski Amazon“, ali je američki gigant ostao nedostižan kako za japansku firmu, tako i za kineskog Alibabu i druge globalne izazivače. Takav odnos snaga se, svakako, ne može pripisati samo njihovim propustima i slabostima. Ali to ne menja činjenicu da je Rakutenu, umesto planetarnog, usledilo nadmetanje sa Amazonom u sopstvenom dvorištu, gde je 2016. prepustio američkoj kompaniji titulu najvećeg onlajn trgovca u Japanu.

Uprkos tome, Hirošijevo čedo i dalje spada u ozbiljne svetske igrače. Držeći se onlajn trgovine kao okosnice, Rakuten je ispleo šarenoliku i složenu ponudu dodatnih servisa. To uključuje oglašavanje, gejming, strimovanje video sadržaja, rezervacije smeštaja, osiguranje, pa i takve stvari poput dostave hrane i razvijanja sopstvenih napitaka. Rakuten se uz digitalne, sve više bavi i finansijskim i uslugama mobilne telefonije. Osim što je drugi najveći onlajn prodavac na japanskom tržištu koje čini preko 125 miliona platežnih stanovnika, Rakuten je i treći među davaocima kredita i četvrti među mobilnim operatorima.

  Da li će sankcije na rusku naftu uticati na snabdevanje i cenu?

Kompanija posluje u još tridesetak zemalja i kotira se na japanskoj i pojedinim inostranim berzama. Hiroši poseduje 34% akcija, a u veće akcionare, pored japanske pošte, spadaju i nezaobilazni američki fondovi BlackRock i Vanguard, ali i kineski tehnološki div Tencent. U kompaniji radi više od 28.000 zaposlenih koji su za preko 15% uvećali prošlogodišnje prihode na 1,7 milijardi dolara, ali ni to nije sprečilo rast tekućih gubitaka na 134 miliona dolara. Gubici su, uz još neke faktore, doveli do pada tržišne kapitalizacije kompanije na oko 7,5 milijardi dolara.

Anglizacija Rakutena

Rakutenova međunarodna ekspanzija počiva na brojnim akvizicijama i zajedničkim ulaganjima. U važnije spadaju kupovina kanadskog digitalnog izdavača Kobo 2010. godine za 315 miliona dolara i Vibera 2014. godine za 905 miliona. Japanska firma je ulagala i u brojne startap projekte, a Hiroši je priznao da je bilo prilično promašaja, poput neuspešnog pokušaja da osvoji kinesko tržište, uz objašnjenje da su rizici i šanse lice i naličje preduzetništva.

Ipak, najviše kontraverzi je izazvala njegova odluka da 2012. godine pokrene „anglizaciju“ u Rakutenu. U brojnim japanskim kompanijama se zbog globalizacije poslovanja osim na japanskom, komunicira i na engleskom jeziku, ali je Miki otišao korak dalje kada je naložio da se u roku od nekoliko godina izbaci upotreba japanskog jezika u njegovoj kompaniji. Ideja da i internu komunikaciju treba voditi samo na engleskom skandalizovala je japansku javnost, a direktora Honde isprovocirala da takvu odluku proglasi glupošću.

Verovatno bi do slične reakcije došlo i u drugim zemljama, ali treba imati u vidu koliku važnost Japan pridaje činjenici da je vekovima očuvao svoju posebnost, odolevajući kineskim, mongolskim, a kasnije i osvajačima sa Zapada. Zapadne sile su topovima primoravale srednjovekovni Japan da se otvori za trgovinu, a onda se moderni Japan razvio zahvaljujući međunarodnoj razmeni. Iako je danas neuporedivo otvorenije društvo, o tome koliko ova azijska zemlja i dalje insistira na svom identitetu govori i neuobičajeno stroga imigraciona politika, uprkos štetama koje trpi privreda zbog starenja i smanjivanja stanovništva.

  Fortenova grupa zabeležila dvocifreni rast prihoda i operativnog profita

Japan po „Mikijevoj“ meri

Mikitani je vrlo kritičan i prema zvaničnoj privrednoj politici u Japanu, koju krivi za pristrasnost prema tradicionalnim industrijama i nedovoljnu podršku kompanijama iz oblasti novih tehnologija. U želji da uspešnije nametne svoj stav, osnovao je udruženje JANE (Japan Association of New Economy), godinu dana nakon što je havarija nuklearke u Fukušimi 2011. godine ogolela brojne organizacione i infrastrukturne slabosti u zemlji. Njegovo udruženje nije uspelo da se izdvoji među velikim brojem formalnih i neformalnih privrednih asocijacija u Japanu, među kojima ima i onih sa sličnim shvatanjima. Članstvo u udruženju JANE, koje je mahom ograničeno na manje i srednje onlajn firme, stagnira i zato što privrednici zaziru od Hirošijevog harizmatičnog, ali i autoritarnog liderstva.

Mnogi su skeptični i prema Rakutenovim marketinškim aktivnostima. Iako je japanska privreda treća u svetskim razmerama, tamošnja preduzeća se retko odlučuju da, kao Hiroši, daju ogroman novac za sponzorstva i zakup najekskluzivnijih reklamnih termina samo radi veće vidljivosti kompanije u javnosti, a ne radi promocije konkretnog proizvoda ili usluge. Mikitani nema takvih dilema, naprotiv, vrlo je posvećen i ličnoj promociji, pa je autor nekoliko knjiga o modernom poslovanju, predsedavajući Tokijske filharmonije, vlasnik lokalnih fudbalskih timova…

Osnivač Rakuten grupe ne vidi sebe kao tajkuna. On veruje da je vesnik modernijih pogleda, bližih novim generacijama Japanaca, kojima su sve egzotičnije tradicije dugovečnih japanskih kompanija i njihovo uverenje da kvalitet proizvoda govori sam za sebe, pa mu i ne treba naročita promocija. Mikitanijevo stremljenje je bliže Gejtsu, Masku i drugim samostvorenim američkim milijarderima, koji smatraju da im uspeh na jednom polju daje pravo da predlažu regulisanje bilo čega što im padne na pamet, od javnog zdravlja do kolonizacije Marsa.

Vladan Žarković

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Manos Gkikas, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...