Poslovanje ugostitelja i hotelijera raste sporije od broja turista: Težak put do likvidnosti

Mada je broj turista, naročito stranaca, počeo značajno da se povećava prošle godine, a u tekućoj godini je taj rast još intenzivniji, mnogi privrednici u ovoj delatnosti i dalje su u gubicima.

Turizam u Srbiji je tokom šest godina pre izbijanja pandemije rastao godišnje u proseku za preko 14%, a 2019. je zabeležio devizni priliv od 1,4 milijarde evra. Za samo godinu dana, krajem 2020. ovaj sektor je zbog posledica izazvanih korona virusom imao gubitke od približno milijardu evra, broj turista se prepolovio, broj noćenja sa smanjio za skoro dve petine, a 80% noćenja su ostvarili domaći gosti za razliku od 2019. kada su najveći broj turista činili stranci.

Sektor je počeo da se oporavlja prošle godine, kada je u Srbiji zabeleženo približno 2,6 miliona turista, preko trećine više u poređenju sa godinom ranije, ali za 1,3 miliona turista manje u poređenju sa 2019. godinom. Od ukupnog broja turista u 2021. godini, 1,72 miliona su bili domaći gosti, što je godišnji rast od 22%, dok se broj stranih turista povećao za 86%, na nešto više od 871.000 posetilaca.

Lane je zabeleženo 8,1 miliona noćenja, od kojih su 5,7 miliona ostvarili domaći gosti. Najposećenija su bila banjska mesta sa 2,6 miliona noćenja, što je činilo skoro trećinu svih turističkih noćenja u Srbiji. Strani turisti su ostvarili oko 2,4 miliona noćenja, 92% više nego 2020. godine, najviše u Beogradu, gde su strana noćenja činila preko 76% ukupnih turističkih noćenja.

Srbiju su prošle godine posetili gosti iz preko 50 zemalja, a najviše noćenja su ostvarili turisti iz Bosne i Hercegovine, potom iz Turske, Rusije, Crne Gore, Indije, Kine, Nemačke i Severne Makedonije. Posetioci iz ovih zemalja ostarili su preko polovine ukupnih turističkih noćenja u 2021. godini.

Stranci najviše troše na smeštaj i hranu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), strani turisti koji su u 2021. godini posećivali našu zemlju u proseku su bili stari 41. godinu i u najvećoj meri su dolazili zbog posla. Od ukupnog broja stranih turista, 36% je boravilo ovde poslovno, 28% je došlo na odmor, a preostali iz drugih razloga. Od onih koji su došli u „razgledanje“, najveći broj je izjavio da su želeli da upoznaju prirodu i lokalnu kuhinju, dok su ostali bili takozvani „vikend turisti“, posetioci festivala i drugih manifestacija, ili su u Srbiju „skoknuli“ radi kupovine.

  Sve za toplinu doma u Bingo trgovinama

Strani turisti su najčešće boravili u našoj zemlji četiri do sedam noći i u proseku su trošili po 90 evra dnevno. Više od polovine tog iznosa (48 evra) odlazilo je na smeštaj, 15 evra su u proseku plaćali usluge u restoranima, kafićima ili barovima, 13,5 evra su trošili na kupovinu, osam na prevoz, a ostatak, oko pet evra, na sve ostale usluge poput kulture, zabave, sporta i rekreacije, organizovanih izleta…

Najplatežniji gosti boravili su u hotelima i prosečno su trošili 100 evra dnevno. Znatno manje trošili su turisti koji odsedaju u pansionima (63 evra po osobi), zatim oni koji borave u iznajmljene sobama ili stanovima (54 evra po osobi), kao i gosti u hostelima (51 evra po osobi). Većina gostiju (61%) je birala „noćenje sa doručkom“, 24% nije imalo obrok u okviru svog smeštaja, dok su preostali imali više obroka.

Podaci o godišnjem prometu u ugostiteljstvu tokom poslednje tri godine pokazuju da je promet u 2019. godini iznosio 97,5 milijardi dinara, tokom 2020. je pao na 73,4 milijarde, da bi u 2021. nadmašio i predpandemijske rezultate sa 114,3 milijardi dinara.

Ugostitelji i dalje u gubicima

Mada ovoliki rast prometa ukazuje na oporavak ugostiteljskog sektora, privrednici u ovoj delatnosti su i prethodne godine zabeležili gubitke, doduše znatno manje u poređenju sa 2020. godinom Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), za razliku od 2019. kada su preduzeća koja se bave uslugama smeštaj i ishrane ostvarila poslovni dobitak od 3,26 milijardi dinara, u 2020. su poslovala sa ukupnim gubitkom od preko 9,18 milijardi dinara. Gubitak je lane smanjen na 889 miliona dinara, ali su ukupne obaveze povećane za 9,6%, na 181,65 milijardi dinara.

  Mlečni put bi mogao da nestane?

Ugostitelji i hotelijeri su smanjili sopstveni kapital za 8,6%, na 69 milijardi dinara i završili su godinu sa najvećom stopom izgubljenog kapitala (53,2%) u domaćoj privredi. Preduzetnici u ovoj privrednoj grani su imali izrazitih problema sa likvidnošću, zabeleživši najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala od 2,96 milijardi dinara. Prošle godine, u turizmu i ugostiteljstvu je izgubljeno više od 100.000 radnih mesta, a najveće smanjenje zaposlenih je registrovano u turističkim agencijama, gde je broj radnika bio manji za preko 23%.

Prema podacima Narodne banke Srbije, lane je od izvoza turističkih usluga ostvareno blizu 1,6 milijardi evra, uz međugodišnji rast izvoza od preko 47%, pri čemu su 99,4% činile usluge u privatnom, a preostalo usluge u poslovnom turizmu. Istovremeno vrednost uvoza je dostigla 1,4 milijardi evra, sa međugodišnjim rastom od 40,8%, a najveću vrednost u uvozu od 1,2 milijardi evra ostvarile su usluge u privatnom turizmu. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni turističkih usluga u 2021. godini iznosio je 223,6 miliona evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 116,3%.

Prošle godine, priliv stranih direktnih investicija u turizam i ugostiteljstvo iznosio je 4,1 miliona evra, što čini tek 0,1% ukupnih stranih investicija u Srbiji. Strani investitori su uložili svega 28.000 evra u usluge koje su vezane za putovanja, dok je sav preostali iznos investiran u usluge smeštaja i ishrane. Tokom poslednjih pet godina, ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u turizam i ugostiteljstvo iznosio je 52 miliona evra, a posebno je zanimljiv podatak da je najveći priliv zabeležen upravo u „koronarnoj“ 2020. godine, u visini od 15,1 miliona evra.

Opet ima posla, ali nema radnika

Zvanična statistika za ovu godinu beleži još bolje rezultate u broju turističkih poseta. Već tokom prvih šest meseci, u spoljnotrgovinskoj razmeni je ostvaren suficit od 103,5 miliona evra, pri čemu je u privatnom turizmu zabeležen suficit u vrednosti od 172,1 milion evra, dok je kod poslovnog turizma evidentiran deficit u visini 68,6 miliona evra.
Prema najnovijim podacima RZS za prvih devet meseci ove godine, u našoj zemlji je ukupan broj turista povećan za 51% u poređenju sa istim periodom lane, premašivši 2,8 miliona, a stranih turista je bilo čak 90% više. Domaći i strani turisti su ostvarili preko 9,3 miliona noćenja, za skoro trećinu više nego lane. Stranci su u posmatranom periodu ostvarili za 50% više noćenja, a najveći broj je dolazilo iz Rusije, Turske, Bosne i Hercegovine, Nemačke i Crne Gore.

  Zašto Srbija ne treba da se odrekne svog uglja u proizvodnji struje

Ako su se vratili gosti, to se ne bi moglo reći za radnu snagu. Zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu trenutno čine oko 4,5% ukupne zaposlenosti u Srbiji i rade za platu koja je znatno ispod republičkog proseka. Najveću zaradu na nivou sektora ostvaruju zaposleni u uslugama smeštaja, nešto veću od 77.000 dinara, što je za preko petine manje od prosečne zarade u Srbiji.

Iako su njihove zarade povećane za 8,2% u prvoj polovini ove godine, iz Udruženja hotelsko-restoraterske privrede Srbije (Hores) saopštavaju da praktično svi hoteli i restorani traže radnike. Trenutno, u ugostiteljstvu je angažovano oko 40.000 ljudi, dok je hotele u zemlji napustilo oko 6.300 radnika, a zajedno sa restoranima nedostaje im oko 15.000 radnika.

Zato su domaći ugostitelji počeli da angažuju radnike iz drugih zemalja, poput Bangladeša, Nepala, Indije, Egipta i Kube, ali se žale da je procedura zapošljavanja stranaca preobimna, a kada se ona i završi često se dešava da „uvezeni“ radnici napuste Srbiju i potraže bolji posao u razvijenijim zemljama.

Marija Dukić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Shen Liu, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...