Poljoprivrednici daju predlog da država otkupi svinje za robne rezerve

Srbija je za devet meseci uvezla 213.000 prasadi i 31.000 tona svinjskog mesa. Situacija u domaćem svinjarstvu je jako loša, a na to se nadoveziju i nepovoljna kretanja u svetu.

Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo padaju.

Domaći uzgajivači svinja su i dalje su u velikoj krizi, a tome je doprinela pandemija, poskupljenje troškova proizvodnje, kao i rat u Ukrajini, preneo je portal Agrosmart.

Na sastanku u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) kojem su prisustvovali uzgajivači svinja, ocenjeno je i da postoji očigledna nezainteresovanost države da pomogne tom sektoru.

Proizvođači podsećaju da ograničenje cena svinjskog buta traje 11 meseci, a da po zakonu može da traje samo šest meseci.

Kako je ocenjeno na tom sastanku, ceo teret krize trpe primarni proizvođači.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa

Proizvođači i klaničari nedavno su delili zaradu od prodaje mesa a sada je to odnos na štetu farmera.

Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, rekli su uzgajivači svinja.

Poljoprivrednici okupljeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak sa novom ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i izneti konkretne predloge za ublažavanje krize u svinjarstvu.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kažu uzgajivači svinja.

  Špediteri prelaze na elektronske deklaracije u redovnom postupku uvoza i izvoza

Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve.

Kako je objašnjeno, kukuruz bi se menjao za svinje, u odnosu 8:1.

Napominje se da Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kao i da zvanične podatke o tome da samodovoljnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto treba uzeti sa rezervom.

Prosečna prodajna cena tovljenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu.

Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Popusti za štednju struje u Srbiji

Da li bi popusti za štednju struje mogli da podstaknu krađu struje? Elektroprivreda Srbije trebalo bi da radi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi...