Kompanije koje rade van velikih industrijskih centara neretko imaju problem da obezbede stručne kadrove koji radije biraju veće gradove. S druge strane, iskustvo fabrike akumulatora „Black Horse” iz Sombora pokazuje da se u malim sredinama lakše dolazi do državnih podsticaja i sredstava za razvojno finansiranje, kao i da se ostvaruje odlična saradnja sa lokalnim vlastima pri rešavanju problema infrastrukture, ili u procedurama za dobijanje dozvola.
Kada bi danas odlučivali o lokaciji fabrike, opet bi izabrali Sombor, kaže u razgovoru za B&F direktor fabrike akumulatora „Black Horse“ Petar Miljković i ističe da su jako zadovoljni saradnjom sa lokalnom upravom i timom gradonačelnika.
„Iako nema potrebe za nekim vidom aktivne pomoći, kada god smo se obratili dobili smo podršku ili savet. Istina, kada se privatizuje fabrika koja je nekada bila ozbiljno velika, nema mnogo problema sa infrastrukturom, uglavnom je rešeno pitanje gasa, struje i slično. Ovde je nedostajala kanalizaciona mreža, a za to smo upravo prošlog meseca dobili građevinsku dozvolu za priključenje na gradski sistem, kolektor i postrojenje za preradu otpadnih voda, što je investicija koju je za Grad finansirala Evropska unija. Takođe, imamo podršku lokalne administracije kod izdavanja raznih dozvola, na primer za promenu namene određenih objekata iz fabričkog kruga, koji su se do sada koristili za neke druge potrebe“, objašnjava Miljković.
Dodaje da se iz male sredine lakše aplicira za podsticaje kod razvojnih agencija Srbije i Vojvodine, a fabrika „Black Horse“ je već duboko zašla u pregovore sa predstavnicima te dve državne institucije. U izgledu je i osnivanje novog poslovnog entiteta koji će dobiti podršku za razvojno investiranje iz planova za ovu godinu, što je takođe jedna od prednosti poslovanja van velikih industrijskih centara.
Za povratak železnice
„Jako je dobra saradnja i sa Regionalnom privrednom komorom Sombora, koja je nedavno pokrenula inicijativu da se jedan krak brze pruge Beograd – Subotica izdvoji kao industrijski kolosek i vrati na lokaciju industrijske zone u Somboru, koju je nekada opsluživao. To bi i kompaniji ’Black Horse’, koja je jedan od najvećih investitora u toj zoni, omogućilo jednostavniji prevoz do kupaca naše robe koja je izuzetno teška i specifična, što predstavlja izazov za transport“, kaže direktor „Black Horse“-a i ističe da je i na sastancima u ministarstvima potvrđeno da bi realizacija te inicijative podstakla razvoj kraja i otvaranje novih radnih mesta.
Saradnja sa lokalnom administracijom neophodna je i zbog propisane procedure za izdavanje integrisane dozvole jer je reč o starim pogonima, izgrađenim još 1952. godine.
„Naravno, zahtevane su prepravke i moramo da uradimo sijaset nekih izmena, uključujući izdvajanje atmosferske kanalizacije od tehnološke i sanitarne, zatim razdvajanje površina sa kojih se skuplja kišnica sa krovova na saobraćajnice. Ima tu još stvari koje treba uraditi, posebno jer smo pod monitoringom primene mera koje je utvrdila naša država, ali i Evropska unija. Naša merenja, bez obzira na to što je fabrika stara, moraju biti u skladu sa novim propisima i kada se tiče emisije u vazduh, zemljište ili u vodu“, ističe Miljković.
Objašnjava da iako nije bilo finansijskog tereta prilikom kupovine fabrike, suočili su se sa nasleđenim, istorijskim otpadom, škartom za čije zbrinjavanje u Srbiji ne postoji postrojenje. Najbliža su u Nemačkoj i u Austriji, a nedavno se pojavilo i jedno u Makedoniji, koje bi trebalo da bude regionalni centar za tu klasifikaciju materija. Rešavanje tog problema neophodno je zbog izdavanja integrisane dozvole, pa se sa Ministarstvom zaštite životne sredine pregovara o troškovima.
„Sama tehnologija izrade olovnih baterija jako dugo postoji na tržištu, taj vid skladištenja električne energije još uvek je jedini koji je napredovao u izuzetno čist proces u kome 90 odsto komponenti može da se reciklira, tako da je uticaj ove proizvodnje na životnu sredinu prilično mali. Kod litijumskih baterija, na primer, još uvek ne postoji tehnologija reciklaže i taj otpad može samo da se zbrine, ne i da se obnavlja“, pojašnjava Petar Miljković.
Ukazuje da se u Srbiji godišnje sakupi 16 do 20 tona starih akumulatora, a sve te količine pretope se u pogonu bugarske fabrike „Monbat“ u Inđiji. Međutim, od toga „Black Horse“ ima malo vajde, jer dobijaju tek neznatne količine, ostalo se izvozi u Bugarsku.
„Većina evropskih zemalja zabranila je izvoz recikliranog materijala, a za sakupljače su obezbeđeni podsticaji. Njih daje i Srbija, 14 dinara po kilogramu sakupljenog akumulatorskog otpada, pa je nelogično da se on recikliran izveze a potom vraća na naše tržište kao gotov proizvod. Ipak, očekujem da će se situacija malo popraviti nakon što je još jedna topionica dobila upotrebnu dozvolu za reciklažu olovnih baterija, ’Zajača’, koja je bila takođe u sastavu ’Farmakoma’, i verujem da ćemo od njih dobijati ozbiljnije količine sirovina“, predviđa naš sagovornik.
Stipendije kao spas
Miljković potvrđuje da se u poslovanju firmi u malim sredinama podrazumeva problem kadrova, ali da on nije izražen u svim kategorijama zaposlenih. Na primer, nije prisutan u srednjoj stručnoj spremi, jer je stopa nezaposlenosti u Somboru i okolini velika, tako da se na konkurse koje raspisuju uvek javi više kandidata nego što se traži.
„Drugačije je kod visoko obrazovanih, jer u Somboru i okolini ne postoji nijedna visokoškolska ustanova koja obrazuje nama potrebne profile. Deca koja odu na studije u Novi Sad, Suboticu ili Beograd, vrlo se retko vraćaju pa smo se mi opredelili da im ponudimo neke pogodnosti. Tako smo u septembru prošle godine, kao zlatni sponzor, učestvovali na Sajmu zapošljavanja koji je organizovao Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada. Nadali smo se da ćemo stipendijama privući apsolvente zainteresovane za rad u našoj fabrici. Za sada imamo dva kandidata, ali potrebno nam je još. Uspeli smo da vratimo i neke stare kadrove koji su ranije, zbog stečaja, otišli iz firme. To jeste najbrže, ali ne i najbolje rešenje“, ocenjuje Petar Miljković.
Navodi i da sa Srednjom tehničkom školom iz Sombora imaju sklopljen ugovor koji se odnosi na dualno obrazovanje i njihovi đaci stalno dolaze u pogone na praksu. Nadaju se da će većina njih doći da radi u fabrici kada završe školovanje. To je važno i zbog planova o proširenju proizvodnog asortimana, koji će se sprovoditi u naredne dve do tri godine.
„Sada proizvodimo starterske akumulatore, one koji služe za pokretanje motora automobila i kamiona. Industrijski program, odnosno trakcione baterije trenutno nemamo, pokrenućemo ih naredne godine. Ovog proleća na Beogradskom sajmu koji će se održati krajem marta, prezentovaćemo novu liniju naših proizvoda, to su EFB baterije za poslednje generacije automobila, one sa „euro 5“ ili „euro 6“ standardom, koji imaju ugrađene startstop sisteme. U perspektivi planiramo da uložimo u proizvodnju stand-by baterija, onih koje se koriste za UPS-ove i radićemo verziju baterija za solarna postrojenja“, najavljuje Petar Miljković i dodaje da će investicioni plan za naredne dve godine vredan oko pet miliona evra omogućiti zapošljavanje najmanje 40 novih radnika.
Povratak
Urušavanje nekadašnjeg giganta u svom sektoru proizvodnje, za somborsku fabriku akumulatora počelo je ubrzo nakon što je u privatizaciji postala deo poslovnog sistema „Farmakom“, Miroslava Bogićevića. Početkom 2015. otišla je u stečaj koji je dodatno devastirao pogone, pa je bankrot bio neizbežan. Prodata je kao imovina, bez tereta prvo švajcarskoj kompaniji „Batagon“, zatim ju je krajem 2020. preuzeo slovački „Blackhorse Holding“, da bi se sredinom prošle godine u strukturu kapitala sa polovinom udela pridružila i češka kompanija „CE Industries“. Novi vlasnici u obnavljanje proizvodnje uložili su oko šest miliona evra, pa se stari brend, akumulatori „Black Horse“, osim u Srbiji, mogu naći na tržištima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Italiji, Poljskoj, Jermeniji, Rusiji, Nemačkoj i Francuskoj.
Mirjana Stevanović
Biznis & finansije 207, mart 2023.