Može li Srbija da „izvozi“ svoje muzičare u svet: Koliko daleko se dobar glas čuje?

Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

Posle 20 godina zajedničke saradnje, jedna od tri najveće diskografske kuće na svetu, Warner Music Group (WMG) kupila je udeo u domaćoj kompaniji Mascom. To znači da naša kompanija više neće zastupati samo Warner Music na prostoru Srbije i Crne Gore, odnosno svetske zvezde iza kojih stoji ova kuća kao što su Madona, Metalika, Fil Kolins, Rolingstonsi i mnogi drugi, već će za nju pronalaziti i naše mlade muzičare koji imaju potencijal da postanu inostrane zvezde.

Potragu za perspektivnim izvođačima već vode Mascom-ovi timovi sastavljeni od takozvanih A&R stručnjaka (Artiste and repertoire), čiji je zadatak da u šarenolikoj ponudi muzičara prepoznaju osobe koje mogu napraviti komercijalni uspeh na globalnom nivou.

„Da biste postali muzička zvezda nije dovoljno samo da umete da pevate. Na primer, u našem slučaju bi vam koristilo i da dobro pevate na stranom jeziku mada to nije presudno, kao i da ste vrsni profesionalac i da poštujete zahteve koji su postavljeni pred vas. Takođe, potrebno je da imate još neku veštinu kao što je igranje, specifičan scenski nastup, sposobnost privlačenja pažnje, popularnost na društvenim mrežama i slično”, počinje priču za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

Ali, koliko je u današnje vreme, kada mladi neštedimice dele svoje autorske muzičke snimke po društvenim mrežama, teško pronaći talentovanog muzičara? „Odgovor na to pitanje bi vas mogao iznenaditi. Zahvaljujući napretku tehnologije pravljenje muzike je prilično pojednostavljeno. Sada svako, u sopstvenoj kući, može da napravi pesmu, pa čak i da ‘dotera’ svoj glas ukoliko ne ume da peva”, tvrdi sagovornik B&F-a i dodaje da ni put do slave više nije toliko trnovit kao nekada. Prema njegovim rečima, ni popularnost raznih jutjubera i tiktokera ne može biti orijentir prilikom potrage za talentima, jer je i broj pregleda sadržaja na ovim mrežama moguće veštački povećavati.

  Nikolić: Zašto nije dobro da se izvrši depresijacija dinara

„Svedoci smo intenzivne trke za slavom mladih ljudi koji su odrasli na društvenim mrežama. Svi žele svojih pet minuta slave, ali zbog hiperprodukcije zvezda i njihovih sadržaja pažnja publike usmerena ka njima skraćena je na pet sekundi”, upozorava Nešović.

Kultura se više ne širi iz jednog centra

Ipak, Mascom je i u takvoj situaciji uspeo da pronađe nekoliko mladih muzičara koji imaju potencijal da budu primećeni na međunarodnom tržištu. Jedan od njih je Sergej Pajić, koji je pevajući popularnu muziku sa primesama hip-hopa već stekao status tinejdžerske zvezde u Srbiji i Bosni i Hercegovini. To je muzički pravac koji je u trendu u celom svetu, što znači da će ova kompanija odgovoriti zahtevima mejnstrim publike.

„Zahvaljujući WMG-u mi sada imamo infrastrukturu i stručnu producentsku podršku za kreiranje izuzetno kvalitetne muzike, kao i za njeno promovisanje u različitim zemljama sveta. Takođe, dobili smo i mogućnost da mladim muzičarima iz Srbije ponudimo saradnju sa poznatim svetskim imenima, koja bi ih mogla proslaviti. Upravo bi Sergej Pajić trebalo naredne godine da uradi singl sa nekim etabliranim izvođačem”, kaže Nešović.

Međutim, to ne mora nužno biti neka američka super zvezda. Kada se pomene razvoj muzičke karijere u inostranstvu, većina ljudi prvo pomisli na bogata zapadna tržišta. No, Mascom i Warner Music Group razmatraju ponajviše azijsko, bliskoistočno i severnoafričko tržište, jer smatraju da naši izvođači na njima imaju najveće šanse. Razlog za to je dvojak – tamo ima manje konkurencije i publika je tolerantnija prema izvođačima koji ne dolaze sa anglosaksonskog govornog područja. Uostalom, i kod nas su sve popularniji indijski hip-hop muzičari, kao i oni iz Južne Afrike koji donose autentičan afro zvuk, kaže sagovornik B&F-a.

  Zašto bend Grateful Dead pravi svoje vino?

Globalizacija se dakle više ne zasniva na zapadnoj dominaciji u kulturi i umetnosti, već omogućava svima da pokažu svoju autentičnost.

Ima li moderna muzika „dušu“?

Nekada ste morali imati instrumente da biste svirali, glas da biste pevali i diskografsku kuću da biste snimili pesmu. Sada sve to možete da uradite sami ili u saradnji sa profesionalcima, ali mnogo brže i jednostavnije.

„Na muzičkom tržištu u poslednjih deceniju-dve desile su se neke revolucionarne promene. Na primer, ako se zapitamo zašto i sa kojim ciljem se snima veći deo popularne muzike, možemo doći do zaključka da je motiv muzičara da zabave ljude. Muzika više ne sadrži emotivni naboj kakav je nekada imala. Postala je roba za kratkotrajnu upotrebu. Često slušam kritike da mi u muzičkoj industriji uglavnom ne proizvodimo kulturološki relevantne proizvode, već prolazne hitove. To je istina, ali u pitanju je diktat tržišta, gde je naš posao da publici ponudimo ono što ona želi”, tvrdi Nešović.

No, to ne znači da se starija muzika više ne sluša, već da je „preseljena“ u neke druge prostore. Mladi ljudi slušaju savremeni pop na žurkama, festivalima i sličnim manifestacijama, a kada se vrate kući često strimuju katalošku muziku, za koju starije generacije tvrde da je znatno kvalitetnija i da „ima dušu“.

„To pokazuje i prvih 10 pesama sa preko milijardu strimova na Spotifaju. Sve one su iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, osim numere ‘Smells like teen spirit’ koja je snimljena devedesetih”, kaže naš sagovornik.

Kako funkcioniše srpsko muzičko tržište?

Mascom u Srbiji beleži rast prodaje ploča i stagnaciju prodaje diskova. Striming muzike, kao i u svetu, raste, premda nedovoljno brzo, jer u našoj zemlji još nije ojačala svest o tome da muzika ne može biti besplatna.

Domaći muzičari žive od prodaje nosača zvuka i striminga, nastupa na koncertima i naplate autorskih prava. Tržište koje pokrivaju nije malo, budući da sem u Srbiji redovno nastupaju i u bivšim jugoslovenskim državama u kojima publika razume naš jezik.

  Smanjen promet na Produktnoj berzi, u svetu rast cena žitarica i uljarica

Izvođači koji sviraju turbo folk i druge varijante „turbo muzike“ najveći deo prihoda ostvaruju u inostranstvu, gde je publika platežno sposobnija i više je navikla na plaćanje digitalnih muzičkih servisa. Oni tamo dobro zarađuju i od nastupa, na već poznatim „vikend turama“.

„Kada gledate naše medije možete steći pogrešan utisak da je ta vrsta muzike u Srbiji izuzetno popularna, iako turbo folk i muzičari slične provincijencije oko 80% svojih prihoda ostvaruju u inostranstvu. S druge strane, nekih koji ovde znatno više nastupaju i prodaju muziku, gotovo da i nema u medijima. Primera radi, domaći hip-hoperi u Srbiji zarađuju skoro 80% svojih prihoda a o njima veoma malo znamo”, napominje Nešović, dodajući da se tako stvara iskrivljena slika u javnosti o nekom opštem „narodnom ukusu“.

Da je naša publika željna raznovrsnijih sadržaja pokazuje i primer Konstrakte, tvrdi naš sagovornik, koja se, iako nije bila favorit, kvalifikovala na Evroviziju zahvaljujući glasovima publike: „Ona je probudila svojevrsne ‘spavače’ – ljude kojima mediji u proteklim godinama nisu nudili ono što im je očigledno bilo potrebno. Konstrakta im je bila toliko osveženje da su poslali 40.000 poruka za nju“.

Mnogi muzičari, osim televiziji, nemaju ni pristup radio stanicama, koje su nekada služile za promociju novih pesama. U međuvremenu su radio stanice, u strahu od gubitka oglašivača, prestale da upoznaju publiku sa novom muzikom, plašeći se da za ta tri minuta nepoznate pesme slušalac ne okrene drugu stranicu. One sada prilikom uspostavljanja saradnje sa nekim pevačem ili grupom imaju veoma komplikovanu proceduru, koja uključuje i ispitivanje fokus grupa, pre nego što odluče šta će pustiti u etar. „Ranije su radijski di-džejevi pomerali granice i započinjali nove muzičke pravce puštajući muziku potpuno drugačiju od one na koje su slušaoci naviknuti, a danas retko ko sme da eksperimentiše“, zaključuje Nešović.

Marija Dukić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Koliko ko zarađuje u trci Tour de France? Reklama na dva točka

Mada je biciklistička trka Tour de France jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, zarada koju ostvaruje organizator trke je u dubokoj senci. Ipak,...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...