Kraće radno vreme prodavnica i veće cene za neracionalne potrošače kao dodatne mere za štednju struje

Vlada Srbije donela je u subotu zaključak kojim se preporučuje isključivanje dekorativne rasvete na objektima na kojima nije neophodna i uputila apel drugim institucijama i organizacijama da primene ovu preporuku kao primer odgovornog i racionalnog ponašanja, „kako bismo zajednički dali doprinos u rešavanju izazova energetske krize sa kojima se suočava veliki broj zemalja“. Takođe, najavljeni su i podsticaji za građane koji budu imali manje račune za struju u odnosu na prethodni period.

Komentarišući ove mere, viši rukovodilac u Sektoru za konsalting i ekspert u oblasti energetike kompanije Deloitte Srbija Željko Marković kaže za Biznis.rs da nam je u ovom trenutku potreban sveobuhvatniji i ozbiljniji plan i program.

„Cilj bi trebalo da bude da bar za 10 odsto smanjimo potrošnju. Gašenje dekorativne i eventualno noćne rasvete na neki nivo koji može da garantuje bezbednost samo je jedna od mera koje nisu spektakularne i ne mogu da donesu ozbiljniju uštedu energije. Domaćinstva i ovako imaju nisku cenu struje i davanje dodatnih popusta neće postići željeni efekat. Kao dodatne mere štednje predlažem skraćenje radnog vremena prodavnica, lokala, tržnih centara. Recimo, da nedeljom ne rade, a radnim danima do 20 časova. Uštedama ćemo doći do pouzdanije isporuke električne energije, jer više nije pitanje samo novca već i da li će na tržištu biti električne energije da se kupi„, ističe Marković.

  U narednom periodu banke će imati oprezniji pristup prilikom davanja kredita

Navodeći primere iz Evropske unije i pojedinih zemalja regiona, kao što su Hrvatska i Severna Makedonija, gde je propisana ušteda energije do 15 odsto kroz različite preporuke, Marković ocenjuje da bi nama takva ušteda donela stabilnost.

„Ako bismo ostvarili uštedu električne energije od 15 odsto, ne bismo imali potrebe za uvozom i mogli bismo sami da proizvedemo potrebne količine“, objašnjava naš sagovornik.

Željko Marković procenjuje da će najavljivane veće cene za privredu biti između 90 i 100 evra po megavat satu.

„Moja procena je da će preporuka Vlade Srbije prema EPS-u biti da privrednici plaćaju struju 95 evra. I tih 95 evra po megavat-satu biće ogroman udar za privrednike, neki će teško opstati, a svi ćemo osetiti posledice. U proseku cena struje učestvuje sa šest odsto u ceni finalnog proizvoda. Ovaj porast će svakako pogurati inflaciju“, upozorava Marković.

Naš sagovornik dodaje da postoji prostor da se cena struje za pojedine kategorije stanovništva dodatno poveća.

„Što se tiče domaćinstava, tu postoji prostor za neko usklađivanje, ali nikako linearno. Jedna od mera koja bi mogla da bude predstavljena kao mera štednje jeste da se radi modifikacija tarifnog sistema. Svi koji troše struju preko određenog broja kilovat sati treba tu potrošnju da plate po tržišnim cenama. Korišćenje struje za zadovoljenje osnovnih životnih potreba ne predstavlja problem, ali zagrevanje bazena ne treba subvencionisati. Parcijalno treba uvećati cenu za one grupe koje više troše i to mogu da plate“, zaključuje stučnjak kompanije Deloitte.

  Inflacija u Srbiji traje već 15 godina


biznis.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako proveriti penzijski staž i šta preduzeti ako se ne uplaćuje?

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO), koji po službenoj dužnosti vodi evidenciju...

U Srbiji rast uvoza i izvoza, pad industrijske proizvodnje u julu

Zvanična statistika beleži realan rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,9 odsto, kao i veliki skok spoljne trgovine ali i pad u industrijskoj proizvodnjiBruto...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x