Javne nabavke u uslovima inflacije: Oglas po starim, ugovor po novim cenama

Stručnjaci tvrde da regulativa u Srbiji obezbeđuje dovoljno mehanizama da se u dugotrajnom postupku javnih nabavki i ponuđač i naručilac zaštite od gubitaka u vreme svakodnevnih promena cena. I pored toga, privrednici koji učestvuju na javnim tenderima traže dodatne mere, poput predloga građevinaca da se uvedu klizne skale u ugovore sa fiksnim cenama.

Prema Portalu javnih nabavki, u Srbiji je tokom 2022. godine, do momenta nastanka ovog teksta, oglašeno 29.359 postupaka javnih nabavki. Isti izvor navodi da je godinu pre registrovano ukupno 182.998 ugovora, dok je registrovana vrednost javnih nabavki iznosila 559,7 milijardi dinara. Učešće javnih nabavki u BDP-u je iznosilo 8,93 odsto. Otvoreni postupak je u 2021. godini u proseku trajao 48 dana, dok je prosečan broj ponuda po postupku iznosio svega – 2,5.

Svaka firma koja je učestvovala u postupku javnih nabavki zna da njegova priprema i sprovođenje traju dugo, neretko i mesecima za veće projekte. Zato se postavlja pitanje kako inflacija i svakodnevne promene cena u Srbiji i svetu utiču na ponuđače, ali i na naručioce posla, te da li i jedni i drugi mogu da zaštite svoje poslovanje od obezvređivanja?

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da se Zakon o javnim nabavkama ne bavi eksplicitno inflacijom kao takvom, ali da pruža dovoljno mehanizama da se i ponuđač i naručilac posla zaštite ne samo od očekivanih, već i od iznenadnih promena.

Prema njegovim rečima, procena vrednosti posla zavisi od ispitivanja tržišta koje sprovodi naručilac kada pravi plan ili dopunu plana. „Ponuđači svakako uračunavaju rizik rasta cene inputa i repromaterijala i potom daju svoje ponude. Pošto za sve ponuđače važi da uračunavaju rizik rasta cena, naručilac će odabrati najpovoljniju ponudu i potpisati ugovor sa odabranim ponuđačem”, objašnjava Nenadić.

Pravne mogućnosti za raskid ili promenu ugovora

Zakon o obligacionim odnosima, kako ukazuje, dozvoljava raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, dok Zakon o javnim nabavkama pruža dve mogućnosti za izmene ugovora. „Jedna je izmena ugovora po članu 156, koja predviđa izmene po osnovu ugovornih odredaba, a druga po članu 158, koja predviđa izmene usled nepredviđenih okolnosti”, ističe naš sagovornik.

  Ugovor u poslovnom svijetu

Prva mogućnost podrazumeva da naručilac posla u sam ugovor koji sklapa sa odabranim ponuđačem unese odredbu da će se promeniti cena posla ako dođe do promene cene konkretnog proizvoda na tržištu. „To znači da, na primer, ako poskupi čelik koji nabavljate, možete da promenite ukupnu vrednost javne nabavke ako ste u ugovoru to predvideli u slučaju da, recimo, dođe do poskupljenja čelika na Njujorškoj berzi”, objašnjava Nenadić.

Ugovor o javnoj nabavci može da se menja i ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti (po članu 158). To se odnosi na okolnosti koje „savestan naručilac“ nije mogao da predvidi i podrazumeva se da se izmenom ne menja priroda ugovora. U tom slučaju, kaže zakon, povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50 odsto vrednosti prvobitnog ugovora.

Šta to praktično znači? „Vi sprovodite, na primer, javnu nabavku nafte i – počne rat u Ukrajini. To je okolnost koju naručilac nije mogao da predvidi. Nafta potom poskupljuje. Vi kao naručilac, onda, možete da izmenite ugovor o javnoj nabavci, ali tako da nova vrednost nabavke bude maksimum 50 odsto veća od ugovorene vrednosti”, objašnjava Nenadić.

U ovom slučaju je bitno da se priroda ugovora ne menja. „To znači da ako nabavljate naftu, i ona poskupi, možete da povećate do 50 odsto vrednost javne nabavke u ugovoru, ali ne smete da umesto nafte nabavite, ne primer, ugalj“, precizira naš sagovornik.

Zakon, takođe, ne brani ni da se, zbog porasta cene, nabavi manja količina proizvoda, te da se ugovor koriguje tako da ukupna cena javne nabavke ostane ista, ali da se istovremeno smanji količina nabavljene robe. Ukoliko nova cena ne odgovara naručiocu, ili ponuđaču, ugovor može da se raskine po Zakonu o obligacionim odnosima, koji predviđa raskid usled nepredviđenih okolnosti (član 133).

Imajući u vidu navedene pravne mogućnosti, po mišljenju Nemanje Nenadića nije nužno da se propisi usaglašavaju sa novonastalom situacijom koja traje već neko vreme. „Da li naručioci u ugovorima o javnim nabavkama u praksi i koriste mogućnost da unesu odredbu o promeni cene – kada ponuđači zapravo nemaju potrebu da uračunavaju rizik inflacije u svoje ponude, jer ih od toga štiti ugovor, nije mi poznato“, kaže Nenadić.

  Kako kupiti akcije stranih kompanija

Predlog klizne skale

Da eventualna poskupljenja ponuđači ugrađuju u cenu, potvrđuje i predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov. To se, kaže, radi tamo gde može. Međutim, gde su fiksne cene, to nije moguće. A 90 odsto ugovora o javnim nabavkama, kada je reč o izvođačima radova je, prema njegovim rečima, upravo – sa fiksnim cenama.

„Kada kažem fiksnim, mislim na to da nema ’klizanja’, nema prepoznavanja razlika u ceni”, pojašnjava Čolakov. On ističe da Zakon o obligacionim odnosima, u članu 637, prepoznaje pravo na nadoknadu svega onoga što prelazi 10 odsto porasta cena, odnosno: „Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se posle zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona određena, izvođač može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veća za više od deset procenata”. Postoji, kaže, i već pomenuti član 133. istog zakona kada ugovor može da se raskine zbog promenjenih okolnosti.

Građevinska komora Srbije već je, upravo zbog velikog poremećaja cena, slala dopise resornom ministarstvu zahtevajući da se koriguju određeni elementi iz ugovora sa fiksnim cenama. Predložena je klizna skala, a konačan dogovor još nije postignut.

Ta skala imala bi zadatak da održi vrednost ugovora kroz vreme, što znači da, između ostalog, prati i kretanje inflacije. „Normalno je da dođe do promene kada gorivo poskupi za 50 odsto, na primer. Jer, kako ćete nadoknaditi transport bilo čega. I zvanična komora i esnafske komore podnele su i pojedinačne i zajedničke zahteve, kao i predlog zaključka za vladu. To je sve u procesu. Ova poskupljenja ne može niko da izdrži, kada skoči cena goriva, skoči i cena bitumena. Kada poskupi bitumen – a to su sve nus proizvodi u preradi nafte – onda skoči cena emulzija. Isto tako kada poskupi čelik, skoči cena armatura”, navodi Čolakov.

  Novim radovima uz Pančevački put nije predviđena kanalizaciona mreža

Naš sagovornik smatra da uticaj poskupljenja na sklopljene ugovore sa fiksnim cenama može da se reguliše zaključkom vlade. „Dali smo predlog klizne skale. Različita je za objekte visokogradnje, za putarske, nešto drugačija za železničke, ali uglavnom, svi ti zahtevi su predati i pregovori su u toku”, kaže Čolakov.

Podsetimo, Grad Beograd je još u maju doneo Zaključak na osnovu kojeg građevinskim firmama koje imaju sklopljene ugovore može da bude odobrena izmena ugovora i korekcija cena, kako radovi ne bi stali, upravo zbog poskupljenja repromaterijala. Ovim zaključkom se, praktično, daje mogućnost gradskim sekretarijatima i preduzećima čiji je osnivač Grad Beograd da u cilju obračuna razlike ugovorene cene radova primene formule koje sadrže parametre usklađene sa trenutnom situacijom na tržištu. Korekciju cena na državnim infrastrukturnim projektima izvođači radova još čekaju.

Prema godišnjem izveštaju objavljenom na Portalu javnih nabavki, među deset najvećih naručilaca, prema ukupno ugovorenoj vrednosti u 2021. godini, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je na osmom mestu sa ugovorima vrednim 11.506.684.981 dinara.

Zvanična statistika za drugi kvartal 2022. godine navodi da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije porasla za 8,4 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama opala za 8,8 odsto u odnosu na isti period 2021. Ovo pokazuje da je materijal poskupeo, što je prema objašnjenju statističara očigledno kroz pad u stalnim cenama, jer je za više novca izvedeno manje građevinskih radova.

Daniela Ilić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Emily Morter, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako proveriti penzijski staž i šta preduzeti ako se ne uplaćuje?

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO), koji po službenoj dužnosti vodi evidenciju...

U Srbiji rast uvoza i izvoza, pad industrijske proizvodnje u julu

Zvanična statistika beleži realan rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,9 odsto, kao i veliki skok spoljne trgovine ali i pad u industrijskoj proizvodnjiBruto...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x