Jedna od osam japanskih kompanija koje su pokrenule poslovanje na napuštenom području u Fukušimi, prerađuje tamošnji pirinač u plastiku za koju stručnjaci tvrde da sadrži nizak procenat ugljenika i da su proizvodi koji se od nje dobijaju bezbedni za ljudsko zdravlje. Od ovakvih plastičnih kuglica većinom se pravi pribor za jelo, koji koriste preduzeća širom Japana.
Biomass Resin, kompanija sa sedištem u Tokiju, otvorila je fabriku u kojoj pirinač uzgajan u Fukušimi pretvara u specijalnu plastiku. Iako je od katastrofe u nuklearnoj elektrani u Fukušimi prošlo dvanaest godina, pirinač koji se tamo proizvodi niko ne želi da kupi zbog straha od zdravstvenih rizika. Zato je kompanija iz Tokija osmislila način kako da taj pirinač pretvori u plastiku, za koju stručnjaci tvrde da sadrži nizak procenat ugljenika.
Od ove plastike se pravi pribor za jelo i ambalaža u koju se pakuje hrana za dostavu, plastične vrećice za pošte širom zemlje i suveniri koji se prodaju na japanskim aerodromima. Pomenute proizvode koriste kompanije u celom Japanu, kako bi i na taj način pomogle da se Fukušima oporavi od katastrofalnih posledica nesreće.
Pirinač umesto nafte
Nakon nuklearne katastrofe, ovo područje je bilo nenastanjivo do 2017. godine, a napori na dekontaminaciji produkovali su tone radioaktivnog zemljišta u okolini grada. Čak i danas, 80% gradskog zemljišta je zabranjeno za upotrebu, a broj stanovnika je značajno opao, sa 21.000 na manje od 2.000 ljudi.
Od 2017. godine na ovom području je pokrenulo poslovanje osam kompanija koje su otvorile oko 200 radnih mesta. Među njima je i kompanija Biomass Resin, koja je došla na ideju da pirinač, koji prirodno sadrži malo radioaktivnog izotopa cezijuma, pretvori u plastične kuglice sa niskim udelom ugljenika za dalju preradu.
U kompaniji tvrde da su plastične kuglice prošle rigorozne testove za upotrebu u japanskoj industriji i da su proizvodi koji se od njih prave potpuno bezbedni za ljudsko zdravlje. Iako ova plastika nije biorazgradiva, stručnjaci u ovom preduzeću iz Tokija navode da upotreba pirinča umesto nafte smanjuje ukupni ugljenični otisak i da može doprineti manjoj emisiji ugljen dioksida u atmosferu.
Foto: Alexas_Fotos, Pixabay