Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da očekuje dalje snižavanje inflacije u Srbiji koja bi u na kraju godine trebalo da bude oko osam odsto, što bi bio prepolovljeni iznos u odnosu na nivo inflacije zabeležene u prvom tromesečju.
„Međugodišnja inflacija u Srbiji u aprilu je iznosila 15,1 odsto, što je 1,1 procentni poen manje nego u martu, a što potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete mere monetarne politike daju rezultate”, izjavio je viceguverner Narodne NBS Željko Jović na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, koji je nedavno usvojio Izvršni odbor centralne banke.
Traktorima na protest
On je naveo da mere daju rezultate, na šta ukazuje i stabilizacija inflacionih očekivanja za godinu dana unapred, kao i zadržavanje srednjoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora u granicama cilj.
„Inflacija se kreće silaznom putanjom, da bi se sredinom 2024. našla u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto”, kazao je Jović, prenosi Beta.
Govoreći o projekciji privrednog rasta, on je naveo da, uprkos nešto slabijem rezultatu u prvom tromesečju ove godine, projektovana stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostaje od dva do tri odsto za ovu godinu i nepromenjena je u odnosu na februar.
Srbija prva po rastu plata
Kako je pojasnio, razlog su pre svega spoljnotrgovinska kretanja „koja nadmašuju sva očekivanja” i nastavak i visokog priliva stranih direktnih investicija.
„Struktura projektovanog rasta je drugačija i povoljnija sa stanovišta obezbeđenja održivosti privrednog rasta. Sada se očekuje pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što u našoj februarskoj projekciji nije bilo slučaj”, rekao je on.
Dodao je i da su usled snažnog popravljana salda robne razmene i povećanja suficita u razmeni usluga, ukupna platnobilansna kretanja od početka ove godine znatno povoljnija od očekivanih.
„Deficit tekućeg računa koji se sezonski najveći u prvom tromesečju iznosio je 0,7 odsto BDP-a. Smanjenju deficita tekućeg računa doprineo je niži uvoz energenata, pre svega gasa, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga po visokim stopama, zahvaljujući efektima investicija iz prethodnog perioda i oporavku proizvodnje u sektoru energetike”, kazao je Jović.
S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa, kako je ukazao, u prva tri meseca ove godine od očekivanog, sada NBS projektuje da će njegovo učešće u BDP-u na nivou godine iznositi oko 4,5 odsto, što je povoljnije od očekivanja iz februara, pri čemu iz centralne banke procenjuju da ovo učešće može da bude i niže.
Novi asfalt ka aerodromu stigao do Krnde
„Ojačanu i očuvanu stabilnost bankarskog sektora potvrđuje visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto, dok je učešće problematičnih kredita spušteno na novi najniži nivo do sada od tri odsto na kraju marta, ukazuje da se očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti ne dovodi u pitanje”, istakao je Jović.
Prema njegovim rečima, mere NBS uzimaju u obzir da je inflacija u Srbiji pretežno vođenja šokovima na strani ponude iz međunarodnog okruženja i odmerene su tako da troškovi otplate kredita ne utiču na kvalitet aktive banaka i rast problematičnih kredita, a da ipak ograniče prekomerni rast tražnje za kreditima.
„Pokazali smo visoku otpornost na šokove višedimenzionalne krize sa kojom se suočavamo više od tri godine. To je potvrđeno kretanjem ključnih makroekonomskih pokazatelja, rekordnim prilivom stranih direktnih investicija od blizu sedam odsto BDP-a godišnje, koji se nastavlja u ovoj godine”, naveo je Jović.
Ocenio je i da je najvažniji pokazatelj otpornosti Srbije visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza roba i usluga koji uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra.
„Otpornost je potvrđena i time što je obezbeđena održivost javnih finansija, kao i rekordan nivo deviznih rezervi od 21,6 milijardi evra u aprilu”, rekao je Jović.
