Euribor oborio desetogodišnji rekord, rate kredita veće do kraja godine – Valuta.rs

Šestomesečni euribor je ovih dana na nivou koji je najviši u poslednjih deset godina, na kom nije bio od aprila 2012. godine. Stručnjaci kažu da bi ovo povećanje, građanima koji otplaćuju stambene kredite, krajem godine moglo podići rate i do 50 evra. Koliki će taj iznos zaista biti, pojedinačno zavisi od toga kolika je pozajmica i kada je uzeta. Najveći trošak bi, međutim, mogli imati klijenti kojima su krediti odobreni ove godine ili koji se tek sada zadužuju, po novim kamatnim stopama.

Euribor je od -0,55 na početku godine, sada dostigao vrednost od 1,077 odsto, a ekonomisti prognoziraju da će nastaviti da raste do kraja ove, a možda i sledeće godine – što znači da bi i rate krediita mogle biti još veće.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da ima više elemenata koji će uticati na povećanje rate kredita, ali da se može reći da će, sa ovim trenutnim povećanjem euribora, ona u proseku od januara biti veća od 5.000 do 6.000 dinara, odnosno oko 50 evra, ako je kredit oko 50.000 evra, a rata je 240 do 250 evra na 20 godina.

“Šestomesečni euribor se određuje krajem juna i u decembru, tako da klijenti mogu očekivati rast rata od januara, ali je pitanje koliki će taj iznos biti s obzirom na trend rasta koji će se sigurno nastaviti do kraja godine, jer ništa od onoga što uzrokuje rast nije rešeno. Verovatno će rasti i sledeće godine, u zavisnosti od monetarne i fiskalne politike u Evropi. Sve to može da nagovesti potencijalnu recesiju, a ona bi bila katastrofa za Evropu i za nas koji smo vezani za evropsko tržište”, kaže Musabegović.

  Na Zlatiboru sledeće godine 20 sportskih terena vrednih 10 miliona evra

On dodaje da je cilj Evropske centralne banke (ECB) da referentna kamatna stopa do kraja godine bude 2 procenta, što će, kako kaže, sigurno uticati na euribor.

“To znači da će i on porasti i preko 2 odsto. Referentna kamatna stopa je indikativna za banke koje posluju sa centralnom bankom, a banke između sebe računaju euribor koji je uvek veći. Siguran je trend rasta, a kojom brzinom i tempom će to biti i u kojoj vrednosti, jako je teško procenjivati”, smatra profesor Musabegović.

Zašto je važan euribor?

Euribor je inače kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac, a predstavlja i sastavni deo kamatne stope po kojoj korisnici kredita koji su se odlučili za promenljivu kamatnu stopu otplaćuju svoj dug. Ta kamata se sastoji iz dva dela – šestomesečnog euribora (6M) čija je vrednost promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu. Postoji opcija usklađivanja sa euriborom na tromesečnom nivou, koji takođe raste, a trenutno je njegova vrednost 0,620 procenata. Za one čija promenljiva kamatna stopa obuhvata 3M značajna su četiri datuma kada se usklađuje – 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Njima bi rate mogle porasti već od početka oktobra, kada se sledeći put usklađuju sa tromesečnim euriborom.

Euribor je bio u minusu proteklih sedam godina, od 9. novembra 2015. godine, kada je iznosio 0,001 odsto, sve do 6. juna kada je ponovo prešao u plus. Istovremeno je i tromesečni euribor sredinom jula prešao u plus.

  Štediše u bankama će biti dobitnici – Valuta.rs

Rate kredita formiraju se periodično, pa je tako za klijenta čija ugovorena promenljiva kamata zavisi od šestomesečnog euribora (6M) rata se usklažuje dva puta godišnje, a važna je vrednost koju on ima 30. juna i 31. decembra. Vrednost euribora se inače utvrđuje svakodnevno, ali ona nema dnevni uticaj na mesečne rate kredita, već praktično kvartalni i polugodišnji.

Sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je jedan od načina da utičete na ekonomske tokove ponude i potražnje novca, zaoštravanje monetarne politike i smanjenje količine novca u opticaju, čime se indirektno smanjuje tražnja, a tako i inflatorna očekivanja.

“Svedoci smo da inflacija zbog svih ovih dešavanja i energetske krize i globalnih poremećaja i dalje postoji, ali je pitanje šta će se dalje dešavati, iako se nadamo da nam predstoji pik u septembru. Jedan od mehanizama koji se primenjuju u takvim situacijama je podizanje kamatnih stopa i to znači da će oni koji uzimaju kredite, da će ih plaćati nešto skuplje. Najbolje će proći oni koji su već otplatili veći deo kredita, jer kamata ne utiče velikim delom na njihovu ratu, a najviše će je osetiti oni koji su se zadužii pre mesec, dva ili tri, jer je je glavnica koja je sastavni deo kredita visoka i nije otplaćena”, objašnjava Vasić.

On smatra da će to biti trend narednih nekoliko meseci, pa i godinu dana dok “ne budemo videli kraj ovoj krizi i dok se ne izbalansira ponuda i tražnja, pre svega energenata, a onda i sotalih roba koje su sastavni deo naših života”.

  Šta se dešava kada ne možete da platite ratu kredita na vreme – Valuta.rs

Euribor je tokom krize 2008. godine dostigao vrednost od čak 5,431 odsto, ali Vasić kaže da se nada da neće ići u tom pravcu i da su očekivanja da se zadrži na nivou oko 2 odsto u narednih godinu dana.

Iz Udruženja bankarskih klijenata ukazuju da je od poečtka godine zabeležen rast euribora od 1,627 odsto, odnosno 1,0 procenat za nepuna tri meseca.

Po njihovoj računici, preračunato na rate stambenih kredita, ako uzmemo u obzir da je marža banke 3,5 odsto i da, uz prvu opciju vrednosti euribora sa početka godine, ukupna kamata iznosi 2,95 odsto, za kredit od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 316, što je povećanje od 40 evra.  Ako se eurobor poveća na 2 odsto, oni prognoziraju da bi rata u januaru bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine.

“Za kredit od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 445, što je povećanje od 68 evra. Ako se poveća na 2, rata bi bila 491, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine”, navode u Efektivi.

Izvor: Euronews


bankar.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Halkbank Beograd

Halkbank Beograd je banka sa dugom tradicijom poslovanja u Srbiji gdje su prisutni od 1956. godine. Sve o ovoj HalBank na Valuta.rs. HALKBANK Beograd je...

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina što priznaćete, nije malo, čak ni ta balkanske zemlje. Donosimo vam detaljnu analizu na ovu temu. Blog bife.ba...

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x