Energetsko siromaštvo: Kuća bez ognjišta

Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

Građani Srbije plaćaju od prvog septembra skuplju struju, čija cena je uvećana za 6,5% po kilovat satu. Država je istovremeno obećala pomoć najsiromašnijima, uvođenjem novih kriterijuma za sticanje statusa energetski ugroženog kupca. Da bi domaćinstva ostvarila pravo na povlašćene cene, uslov za jednočlana domaćinstva je da primanja ne prelaze 18.000 dinara, a za ona sa šest i više članova da primanja nisu veća od 70.000 dinara.

Novom uredbom, uveden je i zdravstveni kriterijum, koji se odnosi na pacijente kojima je električna energija neophodna za očuvanje vitalnih funkcija. Pomoć je predviđena za nabavku električne energije, električne i toplotne energije ili za gas, pa bi broj onih koji koriste olakšice za električnu i toplotnu energiju porastao sa 72.000 na oko 200.000, dok bi status energetski ugroženih građana među onima koji koriste gas bio uvećan sa 70 na nekoliko stotina ljudi.

Praktično, status energetski ugroženog kupca bi ove zime moglo da koristi skoro tri puta više građana nego do sada. Međutim, prema godišnjoj Anketi o potrošnji domaćinstava, proizilazi da bi energetski siromašnim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji ako se analizira učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava, ocenjuje se u istraživanju RES fondacije o energetskom siromaštvu u Srbiji. Prosečno domaćinstvo na mesečnom nivou troši preko 12% svojih prihoda na energente, od čega 60% čine troškovi za čvrsto gorivo, prirodni gas i daljinsko grejanje, dok je ostalih 40% trošak električne energije.

Preko milion domaćinstava u Srbiji koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva kao glavne za grejanje u svojim domovima. Ogrevno drvo upotrebljava 57% njih, a najrasprostranjeniji uređaji su šporeti i peći koji ne obezbeđuju ravnomerno zagrevanje u domovima, uglavnom su zastreli sa efikasnošću ispod 40%, dok su štetne emisije koje produkuju višestruko veće od savremenih standarda.

  Cilj je smanjenja stope softverske piraterije u Srbiji

Skoro 10% domaćinstava u Srbiji ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu. Energetskom siromaštvu su najpodložniji primaoci socijalne pomoći, jednoroditeljske porodice i osobe sa invaliditetom, a vrlo često i penzioneri.

Kad raste cena struje, raste i cena ogrevnog drveta

Autori istraživanja ističu da svako povećanje cene električne energije povlači za sobom povećanje cene ogrevnog drveta, jer su ova dva energenta zamenska roba kada je u pitanju grejanje većine domaćinstava. Trenutno, za kubik drva treba izdvojiti od osam do čak 12.000 dinara, a najteža je situacija sa peletom za kojim i dalje vlada nestašica i pored toga što je republička vlada ograničila njegovu cenu na 38.000 dinara za tonu i zabranila izvoz.

Ogrevno drvo za potrebe grejanja koristi čak 66% socijalno ugroženih građana, što je znatno više od proseka (57%). Kvalitet ogrevnog drveta koje koriste takođe je ispod proseka, usled toga što češće koriste sirovo drvo. Nasuprot suvom drvetu koje sadrži manje od 20% vlage, sirovo drvo sadrži i preko 50% vlage. Loženje sirovog drveta dovodi do povećanja emisija dima i drugih štetnih materija, uz znatno manje emitovanje toplote. U socijalno ugroženim domaćinstvima, drvo se češće nabavlja neblagovremeno i skladišti na otvorenom prostoru.

Ovo je vrlo čest slučaj među jednočlanim domaćinstvima, posebno onima koje čine žene. U Srbiji je registrovano preko 9.400 jednočlanih ženskih domaćinstava koja su do sada bila korisnici pomoći za energetski ugrožene kupce. Njihova ukupna godišnja potrošnja električne energije iznosi u proseku 2.400 kWh, dok je prema proceni Agencije za energetiku za grejanje prosečnog stana od 60 kvadrata potrebno 9.000 kWh godišnje. Primera radi, električni bojler snage 2.000W, koji radi dva sata dnevno, potroši za godinu dana 1.460 kWh električne energije. Ovi podaci ukazuju na to da ova domaćinstva, gde je prosečna starost 70 godina, ne koriste za grejanje pretežno električnu energiju, ističe se u izveštaju.

  Srđan Pavlović, vlasnik kompanije „Obuća Pavle“: Obućari u Srbiji na prekretnici

Prema rezultatima ankete koju su autori izveštaja sproveli na terenu, među ispitanicima starijim od 70 godina svega 30% je izjavilo da ima mogućnost da promeni uređaj za grejanje. Uprkos činjenici da se dve trećine anketiranih lošijeg imovinskog stanja oslanja na ogrevno drvo, 91% njih nije primilo nikakvu pomoć za njegovu nabavku. Tek malobrojni građani su za ove namene primili pomoć od republičkih organa i institucija (1,5%), opštine ili grada (0,5%), centra za socijalni rad (4,2%) ili humanitarnih organizacija (2,8%).

Zastareli i neuslovni objekti

Grejanje domaćinstava u opisanim okolnostima, pored zagađenja iz termoelektrana na ugalj, najviše doprinosi primarnoj emisiji štetnih materija i lošem kvalitetu vazduha u našoj zemlji, tvrde u RES-u. Dodatni problem je što energetski ugroženi građani stanuju u zastarelim i neuslovnim objektima. U Srbiji gotovo 60% građevinskog fonda ne zadovoljava ni propise koji su doneti još 1980. godine, 64% objekata ne poseduje termoizolacionu zaštitu, dok je broj novoprojektovanih objekata, građenih uz poštovanje najnovijih propisa energetske efikasnosti, zanemarljivo mali.

Prema istraživanju, na 67% objekata nisu vršeni bilo kakvi građevinski radovi od perioda njihove izgradnje. Sama činjenica da 50% objekata i dalje poseduje drvene prozore, čija je prodaja u poslednje dve decenije gotovo zanemarljiva, ukazuje na loše energetske karakteristike. Takođe, u Srbiji postoji praksa da se ne zagreva celokupna stambena površina, što je direktna posledica loših termičkih karakteristika zgrada i srazmerno male finansijske moći korisnika.

Dobijeni nalazi pokazuju da samo polovina anketiranih zagreva sve prostorije u svom domaćinstvu, dok 10% greje svega jednu prostoriju. Među onima koji zagrevaju minimum raspoloživog stambenog prostora najviše je starijih od 65 godina koji žive na selu.

  Produktivnost poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini: Ko više proizvede, a ko više pojede

Stoga pitanje kvaliteta grejanja nije samo energetski, nego društveni i ekonomski problem, što potvrđuju i nalazi o objektima koji nisu završeni, odnosno nisu opremljeni odgovarajućim sanitarnim i instalacionim sistemima. U Srbiji postoji 8,5% nelegalnih objekata i 13,5% objekata u procesu legalizacije. Ovo je značajan broj ako se ima u vidu da su upravo ovi objekti najčešće građeni bez poštovanja propisa, te da 52% njih nema fasadu. Poseban problem predstavljaju neformalna naselja, koja su često građena na nepovoljnim terenima, klizištima, plavnim i zonama dalekovoda i gde se po pravilu gradi vrlo nekvalitetni objekti za stanovanje.

Ulaganje ograničenih novčanih resursa u prekomernu kupovinu energenata koji se neracionalno troše, onemogućava najugroženije građane da nabave druge neophodne robe i usluge i da ulažu u poboljšanje svog položaja. Stalna izloženost niskim temperaturama i štetnim materijama usled lošeg grejanja dovodi do brojnih zdravstvenih posledica i do povećane stope smrtnosti. Prema procenama Evropske agencije za zaštitu živote sredine, usled ovakvih životnih uslova u Srbiji prerano umre više od 14.000 ljudi.

Gubici zbog loše rasvete

Energetsko siromaštvo pored lošeg grejanja karakteriše i neefikasan sistem rasvete. Prema istraživanju koje je RES sproveo među socijalno najugroženijim domaćinstvima u Srbiji, sijalice sa užarenom niti su zastupljene sa preko 60%. Pošto je rasveta uvek uključena kada su opterećenja elektroenergetskog sistema najveća, ona doprinosi gubicima u sistemu mnogo više nego što je njeno ukupno učešće u potrošnji. Distributivna područja u kojima su energetski ugroženi kupci najzastupljeniji ujedno su i područja u kojima su gubici u distributivnom sistemu najveći.

Jasmina Ilić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Katrina_S, Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Popusti za štednju struje u Srbiji

Da li bi popusti za štednju struje mogli da podstaknu krađu struje? Elektroprivreda Srbije trebalo bi da radi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi...

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...