Dvocifren rast cena u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji ubrzavaju poskupljenja hrane i energenata

Inflacija u Srbiji u julu je iznosila 12,8 odsto, a prema projekcijama Narodne banke Srbije svoj vrhunac od 14 odsto dostići će u septembru. Dvocifrenu inflaciju beleže i zemlje regiona, dok je kupovna moć građana širom sveta ozbiljno uzdrmana zbog rasta potrošačkih cena. Dodatnu brigu pred predstojeću zimu unosi i značajno poskupljenje energenata, koji su među glavnim faktorima za dalji rast inflacije.

Prema poslednjim podacima za jul 2022. godine, najveću godišnju inflaciju u regionu Jugoistočne Evrope beleže Bosna i Hercegovina – 17,6 odsto i Severna Makedonija – 16 odsto, dok je ona nešto niža u Crnoj Gori – 14,9 procenata. U Hrvatskoj iznosi 12,3 odsto, a u Sloveniji je 11 procenata.

Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, dostigla je u julu 9,8 odsto, prema podacima Eurostata. To znači da se nastavlja ubrzanje rasta cena, pošto je u junu stopa inflacije bila 9,6 odsto. Pre godinu dana, u julu 2021. godine iznosila je samo 2,1 procenat.

Pored energenata, među najznačajnijim faktorima za rekordne stope inflacije, koje nisu viđene nekoliko decenija unazad, navode se cene hrane. Zbog sukoba Rusije i Ukrajine, a prethodno i zbog globalne pandemije korona virusa, otežan je transport namirnica, a pokidani su i mnogi dosadašnji lanci snabdevanja. Uz sve vidljivije posledice klimatskih promena – velike suše i vremenske nepogode, koje smanjuju prinose širom sveta, postavlja se pitanje kako će tržište hrane izgledati na jesen.

Biznis.rs vam u dva nastavka, koja objavljujemo danas i sutra, donosi detaljnu analizu inflacije u zemljama regiona, uz prikaz kretanja cena u pojedinačnim državama, komentare analitičara i predstavnika državnih institucija, i prognoze za naredni period.

Međugodišnja inflacija u zemljama regiona – jul 2022.
(prema zvaničnim statističkim podacima)
u procentima
Srbija 12,8
Hrvatska 12,3
Slovenija 11,0
Crna Gora 14,9
Bosna i Hercegovina 17,6
Severna Makedonija 16,0

Srbija: Inflaciju podgrevaju najave o rastu plata u javnom sektoru

„Inflacija je postala globalna pojava, dominantno zbog manje proizvodnje hrane uslovljene globalnim zagrevanjem, ali i zbog prekida u lancima snabdevanja uslovljenih pandemijom korona virusa i sankcijama zapada prema Rusiji“, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Ipak, on kaže da je inflacija u Srbiji relativno visoka, uprkos vladinim ograničenjima pojedinih cena u poslednjih nekoliko kvartala bez kojih bi inflacija bila sigurno još viša.

“Nažalost, inflaciju podgrevaju najave o značajnom rastu plata u javnom sektoru iznad postojeće inflacije i rasta produktivnosti i to je u poslednje dve godine dodatno uticalo na rast inflacije u Srbiji. Zemlje u regionu imaju slične nivoe inflacije kao i Srbija, ali su one više oslonjene na uvoz hrane koja znatno poskupljuje i koja bitno utiče na inflaciju. Istovremeno, ako pogledamo nivoe cena (ne nivoe inflacije), Srbija ima više cene naftnih derivata i hrane u odnosu na neke naše susede i pitanje je zašto je to tako s obzirom da bi Srbija trebalo da je u povoljnijem položaju po pitanju proizvodnje i snabdevanja i hranom i gorivom”, ocenjuje Šoškić.

  Banke dužne da primenjuju zvanični srednji kurs pri kupovini deviza s posebnih namenskih računa

Naš sagovornik smatra da se na inflaciju u Srbiji reagovalo kasno, da su mere i monetarne i fiskalne politike u poslednje dve godine bile više inflatorne nego što je trebalo i da se očigledno vidi odsustvo u koordinaciji mera ekonomske politike radi obuzdavanja inflacije.

dvocifren rast cena u srbiji, hrvatskoj i sloveniji ubrzavaju poskupljenja hrane i energenata
Kretanje inflacije u Srbiji / Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije

“Otuda su moje prognoze da će inflacija u Srbiji nastaviti da raste verovatno nešto više i nešto duže od zvaničnih prognoza naših državnih organa”, ističe Šoškić.

Komentarišući uvezenu inflaciju i šta najpre utiče na njen rast, on kaže da su nagle promene u obimu proizvodnje (ponude) i nabavki, tačnije tražnje, kao i problemi sa transportom uslovljeni pandemijom, bili uzroci takozvane strukturne inflacije, to jest nedovoljne ponude u pojedinim segmentima proizvodnje i snabdevanja koje istovremeno smanjuju ponudu i time utiču na inflaciju, ali i povećavaju fiksne troškove proizvodnje čime dodatno utiču na inflaciju.

“Uz to pojedine zemlje u svetu, među kojima je i Srbija, sprovodile su naglašeno ekspanzivnu i fiskalnu i monetarnu politiku, što je uticalo na kreiranje pritisaka na strani inflacije tražnje. Setimo se samo u Srbiji linearnih isplata iz budžeta građanima, posebno pred izbore, kao i kupovine obveznica preduzeća od strane NBS. Tako da su prisutni inflatorni pritisci sa raznih strana, a na to se onda mogu nadovezati i inflaciona očekivanja kao psihološki fenomen koji se posebno razvija u uslovima kada centralne banke gube kredibilitet svojim pogrešnim postupanjima ili nerealnim i netačnim prognozama. Posebno negativan efekat na inflaciju i globalno, i u Srbiji i u regionu poslednjih meseci imale su sankcije zapada prema Rusiji što je dodatno direktno uticalo na rast ključnih komponenti inflacije koju osećaju direktno građani putem cena hrane, goriva i grejanja”, podvlači Šoškić.

Inflacija utiče na kupovnu moć građana, a zbog talasa poskupljenja često se može čuti da je za njih inflacija znatno veća. Šoškić kaže da je subjektivan osećaj stanovništva vrlo relevantan pokazatelj, jer treba imati u vidu da svako od nas strukturom svoje potrošnje „određuje“ svoju inflaciju.

“Ako hrana najviše poskupljuje i ako najsiromašniji građani najveći deo svoje potrošnje usmeravaju na hranu, onda će oni trpeti i inflaciju više od drugih, to jest realna kupovna snaga njihovih dohodaka će se smanjivati više u odnosu na kupovnu snagu bogatijih stanovnika. Otuda su dodatno pogrešne mere bile davanje linearne pomoći svim građanima, već je mere trebalo ciljano usmeravati prema najsiromašnijima”, smatra on.

Na pitanje šta očekuje građane i privrednike u septembru, za kada se uz poskupljenje struje najavljuje i najveći udar inflacije, Šoškić kaže da nas sve očekuje dodatno smanjivanje kupovne snage, ali i smanjivanje realne vrednosti štednje u uslovima niskih kamatnih stopa.

“S obzirom na to da sankcije zapada prema Rusiji već uvode Evropu u recesiju, ne treba da nas iznenadi situacija u narednom periodu u kojoj nam padaju realni prihodi, ali istovremeno zbog pada ekonomske aktivnosti sve više ljudi ostaje bez posla”, ocenjuje Šoškić.

  Od 1. januara cigarete u Srbiji u “novom ruhu”

Hrvatska: Pojeftinjenje sirove nafte i sirovina moglo bi usporiti inflaciju

Potrošačke cene u Hrvatskoj porasle su u julu 12,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najviša stopa inflacije od kada Državni zavod za statistiku (DZS) objavljuje te podatke. Rekordni rast cena došao je najviše kao posledica poskupljenja goriva i hrane. Cene dobara i usluga za ličnu potrošnju, merene indeksom potrošačkih cena, u odnosu na jun su porasle 0,4 odsto.

„Iako je inflacija globalni fenomen, on ne pogađa sve zemlje jednako, kao ni sve građane unutar pojedinih zemalja. Inflatornim pritiscima tako su posebno izložene zemlje srednje i istočne Evrope i Balkana, koje imaju relativno visok stepen trgovinske izloženosti prema Rusiji i Ukrajini, kao i zavisnosti od ruskih energenata. Iako Hrvatska nije zavisna od ruskog gasa, pogođena je snažnim rastom cene gasa koji se dobavlja putem LNG terminala. Takođe, zemlje sa jugoistoka Evrope imaju niske nivoe dohodaka po stanovniku, što je povezano sa srazmerno visokim udelima u potrošačkim korpama rashoda za hranu i energente, odnosno upravo kategorija dobara čije cene trenutno najviše rastu„, ocenjuju trenutno kretanje inflacije u Hrvatskoj i regionu iz Hrvatske narodne banke.

Kako navode u izjavi za Biznis.rs, iako se stopa inflacije u Hrvatskoj i dalje povećava, sredinom godine bile su vidljive naznake njene stabilizacije. Inflacija potrošačkih cena (merena nacionalnim indeksom potrošačkih cena, IPC) se u julu 2022. godine ubrzala na 12,3 odsto, što predstavlja tek blago ubrzavanje u odnosu na prethodni mesec, kada je inflacija iznosila 12,1 odsto.

dvocifren rast cena u srbiji, hrvatskoj i sloveniji ubrzavaju poskupljenja hrane i energenata
Kretanje inflacije u Hrvatskoj / Izvor: Državni zavod za statistiku Hrvatske

„Najveći doprinos rastu inflacije u julu dale su cene prerađenih prehrambenih proizvoda, što odražava dalje prelivanje ranijeg rasta cena energije, prehrambenih sirovina i mineralnih đubriva na svetskim tržištima na domaće cene. Osim toga u julu se povećao i doprinos cena cigareta. Dalje, povećao se i doprinos cena usluga ukupnoj inflaciji, a tome je najviše dorinelo poskupljenje usluga povezanih sa delatnostima u turizmu. Nasuprot tome, rast inflacije ublažilo je smanjenje doprinosa industrijskih proizvoda, najviše cena odeće i obuće, čije je sezonsko pojeftinjenje bilo izraženije nego prethodne godine. Osim toga, smanjio se doprinos cena energije, zahvaljujući smanjenju cena naftnih derivata u julu ove godine i učinku baznog perioda (porastu cena energije u istom razdoblju prošle godine)“, objašnjavaju iz hrvatske centralne banke i dodaju da je prosečna cena barela sirove nafte (u američkim dolarima) u julu bila za devet odsto niža nego u junu, pod uticajem rasta zabrinutosti oko usporavanja privredne aktivnosti na globalnom nivou.

Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HIPC-om), koji je usklađen na nivou EU, pa kao takav omogućuje uporedivost potrošačkih cena među zemljama članicama, u julu je ubrzala na 12,7 odsto, što je za 3,8 procentnih poena više od stope inflacije u evrozoni. Istovremeno se stopa bazne inflacije (merena HIPC-om bez energije, hrane, pića i duvana) u julu u Hrvatskoj ubrzala na 9,1 odsto (sa 8,4 odsto u junu), i bila je za 5,1 procentni poen viša nego u evrozoni (4,0 odsto), navode iz HNB-a.

  Redizajnirana novčanica od 100 dolara puštena u opticaj

Kada je reč o očekivanjima za drugu polovinu 2022. godine, godišnja stopa inflacije bi prema kraju godine mogla usporiti do nivoa od oko 10 odsto, nakon čega bi u idućoj godini usporavanje moglo biti znatno izraženije. Tome u prilog ide primetno pojeftinjenje sirove nafte i velikog broja ostalih sirovina na svetskim tržištima koje je započelo u drugom tromesečju. Ako se takva kretanja nastave do kraja godine, u skladu sa trenutnim cenama na terminskim tržištima, prosečna inflacija bi u 2022. mogla iznositi 9,4 odsto, a u 2023. godini 4,6 odsto. Ipak, i dalje je prisutna izrazita neizvesnost u pogledu kretanja cena hrane i energenata na svetskim tržištima koja je uveliko povezana sa budućim tokom ruske invazije na Ukrajinu i njenim ekonomskim posledicama“, procenjuju naši sagovornici iz Hrvatske narodne banke.

Oni navode da rast cena struje i gasa, vidljiv proteklih nedelja, taj rizik čini sve aktuelnijim. Takođe, smatraju da se na cene ostalih dobara može dodatno preliti raniji rast cena energije i drugih sirovina, a povoljna kretanja na tržištu rada i nedostatak kvalifikovane radne snage u mnogim delatnostima mogli bi podstaći izrazitiji rast plata od očekivanog, te uticati na jačanje domaćih troškovnih pritisaka na inflaciju.

„Osim toga, uprkos nedavnim naznakama smanjenja zastoja u lancima snabdevanja, njihovo ponovno intenziviranje moglo bi podstaći dodatni rast cena pojedinih poluproizvoda i gotovih proizvoda. Inflatorni pritisci iz spoljnog okruženja mogli bi takođe biti izraženiji u slučaju više od očekivane inflacije u zemljama koje su najvažniji hrvatski spoljnotrgovinski partneri. Za razliku od toga, izraženije usporavanje privrednog rasta od trenutnih očekivanja moglo bi doprineti bržem i intenzivnijem slabljenju inflatornih pritisaka“, zaključuju iz Hrvatske narodne banke.

Slovenija: Na inflaciju od 11 odsto najviše uticali energenti i hrana

Cene životnih potrepština u Sloveniji porasle su u julu za jedan odsto u odnosu na mesec dana ranije, dok inflacija na godišnjem nivou iznosi 11 odsto, objavio je statistički ured Slovenije. To je najveći mesečni i godišnji rast cena u Sloveniji još od 1995. godine.

Inflacija u Sloveniji merena harmonizovanim indeksom životnih potrepština koji primenjuje Eurostat još je veća i iznosi 11,7 odsto, dok je u julu prošle godine bila samo dva procenta.

Slično kao i u drugim zemljama regiona, visokoj inflaciji najviše su doprineli energenti, koji su prosečno skuplji za 10 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Tečna goriva poskupela su za 49,7 odsto, cene hrane 13,5 odsto, dok je električna energija skuplja za 30,4 procenta. Cene roba su na godišnjem nivou u proseku porasle za 14,6 odsto, a cene usluga za šest odsto.

dvocifren rast cena u srbiji, hrvatskoj i sloveniji ubrzavaju poskupljenja hrane i energenata
Kretanje inflacije u Sloveniji / Izvor: Statistički ured Slovenije

Inflacija u Sloveniji trenutno je viša od od prosečne u evrozoni koja, po prvoj oceni Eurostata, iznosi rekordnih 8,9 odsto, a čiji rast i dalje podstiču prvenstveno visoke cene energije.

Sutra: Inflacija u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji obara rekorde


biznis.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina što priznaćete, nije malo, čak ni ta balkanske zemlje. Donosimo vam detaljnu analizu na ovu temu. Blog bife.ba...

Halkbank Beograd

Halkbank Beograd je banka sa dugom tradicijom poslovanja u Srbiji gdje su prisutni od 1956. godine. Sve o ovoj HalBank na Valuta.rs. HALKBANK Beograd je...

Bankarska garancija

Bankarska garancija je specifičan pravni institut personalno-pravnog osiguranja potraživanja. Više o ovom poslovnom pojmu saznajte u nastavku teksta. Bankarska garancija, instrument osiguranja plaćanja ili izvršenja...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x