Deloitte: Prihodi na evropskom fudbalskom tržištu su porasli za 10%

Prema 31. godišnjem izveštaju o finansijama u fudbalu Deloitte-ovog Sektora za analizu sportskog poslovanja, na evropskom fudbalskom tržištu u celini prihodi su porasli za 10% na 27,6 milijardi evra u sezoni 2020/21. (25,2 milijarde evra u 2019/20.) uprkos skoro potpunom odsustvu navijača sa stadiona tokom sezone.

Snažan oporavak u pogledu prihoda na evropskom tržištu, koji su u sezoni 2019/20. bili manjili po prvi put posle više od jedne decenije zbog uticaja pandemije COVID-19, podstaknut je odloženim prihodima od prenosa i uspehom odloženog evropskog turnira u fudbalu UEFA EURO 2020.

Najznačajnije lige Evrope

“Velikih pet“ evropskih liga – sa udelom od 57% na evropskom fudbalskom tržištu – porasle su za 3% na 15,6 milijardi evra. Međutim, polarizacija prihoda između i unutar evropskih fudbalskih liga se nastavila dosta intenzivno.

U velikoj meri zahvaljujući odloženim prihodima od prenosa, prihodi klubova Premijer lige porasli su za 8% na 5,5 milijardi evra u 2020/21. Nasuprot tome, Bundesliga – koja je doživela najniži porast ukupnog prihoda od prenosa od „velike petorke“ u 2020/21. – prijavila je pad prihoda od 6% na 3,0 milijarde evra.

Prihodi u španskoj La ligi takođe su smanjeni za 6% na 2,9 milijardi evra. Klubovi La lige zajedno su zabeležili gubitak operativnog profita po prvi put od kada je Sektor za analizu sportskog poslovanja počeo da prati ove podatke na nivou pojedinačnih klubova, u sezoni 2013/14.

Klubovi u Seriji A ostvarili su najveći procentualni rast ukupnih prihoda od svih liga „velike petorke“ u sezoni 2020/21., koji je iznosio 23%, tj. 2,5 milijarde evra. Na osnovu povećanja prihoda od prenosa od 48% zbog značajnih odlaganja, to je jedina liga koja je prijavila veće kombinovane prihode nego pre početka pandemije COVID-19.

  Banke dužne da primenjuju zvanični srednji kurs pri kupovini deviza s posebnih namenskih računa

Liga 1 je dodatno zaostala za Serijom A u smislu prihoda, sa razlikom između ukupnih prihoda ove dve lige koja se udvostručila na preko 900 miliona evra. Prihodi klubova Lige 1 porasli su za samo 1% tokom sezone 2020/21. na 1,6 milijardi evra, pošto je smanjenje, a ne odlaganje takmičenja, dovelo do priznavanja veoma ograničenih odloženih prihoda.

Premijer liga je bila jedina od „velikih pet“ koja je prijavila poboljšan ukupni operativni profit u godini, koji je kumulativno porastao sa 55 miliona evra na 541 milion evra. Kada se izuzme Premijer liga, „velika petorka“ je prijavila povećanje ukupnih operativnih gubitaka tokom godine, sa 461 miliona evra na 901 milion evra.

Tim Bridž, vodeći partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, objašnjava: „Klubovi širom Evrope igrali su značajan deo utakmica iza zatvorenih vrata ili sa smanjenim kapacitetom tokom sezone 2020/21., što je dovelo do skoro potpunog gubitka prihoda od utakmica. To je dokaz otpornosti industrije, vrednosti bazirane na ugovorima o prenosu i uspehu turnira EURO 2020 da je evropsko fudbalsko tržište ostvarilo stabilan rast u smislu prihoda, tokom prošle godine.

„Međutim, važno je ne zanemariti gubitašku poziciju mnogih klubova. Uticaj pandemije COVID-19 iz temelja je promenio finansijsko upravljanje evropskog fudbala, pri čemu su lige i klubovi morali da traže spoljna ulaganja i da odgovore na promenu trendova transfernih rashoda i klupskog poslovanja.“

„Pomaci napravljeni da se poveća finansijska održivost kroz nove UEFA propise i da se profesionalizuje ženski fudbal će navesti klubove da se odvoje od tradicije, uz potencijalno povećanje profitabilnosti u industriji poznatoj po gubicima i stvaranje inkluzivnijeg okruženje za sve. Ovo je uzbudljiv period, ali za koji treba biti dobro pripremljen.”

  Najskuplji stan plaćen 1,4 miliona evra, a garažno mesto prodato za 42.000 evra

Trideset godina Premijer lige

Uprkos tome što su prihodi od utakmica pali na samo 35 miliona evra, prihodi klubova Premijer lige porasli su za 8% na 5,5 milijardi evra u sezoni 2020/21, nakon prvog pada prihoda lige u prethodnoj sezoni.

Ovo povećanje se u velikoj meri može pripisati prijavljenom popustu za emitovanje od 330 miliona funti koji je umanjio prihod od sezone 2019/20. i pomeranju nekih prihoda od prenosa iz sezone 2019/20. u finansijski period 2020/21.
Troškovi plata klubova Premijer lige porasli su za 5% na 3,9 milijardi evra u sezoni 2020/21, pri čemu je samo sedam od 17 stalnih klubova Premijer lige prijavilo smanjenje plata. Kao rezultat rasta prihoda koji nadmašuje povećanje plata, odnos plata/prihod je blago smanjen sa 73% na 71% u 2020/21.

Dok se operativni profit u klubovima Premijer lige povećao sa 55 miliona evra na 541 milion evra tokom sezone 2020/21, gubici pre oporezivanja ostali su značajni uprkos smanjenju sa 1,1 milijarde evra na 756 miliona evra. Ovo je treća uzastopna godina da klubovi Premijer lige prijavljuju gubitke pre oporezivanja, a samo četiri kluba su prijavila dobit pre oporezivanja u 2020/21.

Sve u svemu, neto dug klubova Premijer lige na kraju sezone 2020/21 porastao je za 4% na 4,6 milijardi evra (2020: 4,4 milijardi evra).
Deloitte predviđa da će povratak navijača na stadione, novi ugovori o prenosu i poboljšani komercijalni ugovori povećati prihode Premijer lige na više od 7 milijardi evra u sezoni 2022/23.

Bridž dodaje: „Kako Premijer liga ulazi u četvrtu deceniju, ispred je konkurencije više nego ikada, pošto je izašla iz pandemije bez povećanja neto duga u meri u kojoj su mnogi očekivali. Oštra realnost je, međutim, da je ova liga poslednji put bila na pozitivnoj nuli pre oporezivanja u sezoni 2017/18, što naglašava ključnu potrebu za snažnim upravljanjem i finansijskim planiranjem u godinama koje su pred nama.

  I Rusija i Ukrajina su izgubile rat!

Priliv investicija

Deloitte-ov izveštaj ističe procvat investicija u evropskim ligama „velike petorke“, pošto su klubovi tražili i privukli investicije na vrhunskom nivou. Petnaest investicija u fudbalske klubove širom liga „velike petorke“ je realizovano 2021. godine, više nego u 2019. i 2020. zajedno (12). Većinu (87%) investicija izvršili su pojedinci sa visokom neto vrednošću i privatne kompanije, pri čemu je više od dve trećine investicija iz SAD.

Model vlasništva više klubova (multi-club ownership) postaje popularan sve više, sa preko 70 takvih vlasništva za koje se trenutno smatra da postoje, što je više nego duplo od broja klubova pre samo pet godina (28). Devet od 20 klubova Premijer lige funkcioniše u okviru ovakvog modela.

Sem Bur, glavni M&A savetnik u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja dodaje: „Fudbal se dokazuje kao atraktivna prilika za sve veći broj stranih investitora, čije je poverenje ojačano oporavkom klubova nakon pandemije COVID-19. Kako bi se osiguralo da nova investicija donosi vrednost svima – onima na terenu, na tribinama i u salama za sastanke – važnost odgovornog ulaganja, koje štiti finansijsku i operativnu održivost klubova, ne može se prenaglasiti.

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Kako kupiti akcije stranih kompanija

Kako kupiti akcije stranih kompanija u Srbiji i da li se uopće isplati ulagati u akcije saznajte u ovom počnom tekstu gde pišemo a...

Građani sve manje koriste dozvoljeni minus

Čini se da je većina građana shvatila da je najneisplativija vrsta kredita – dozvoljeni minus, pa ovaj bankarski proizvod sve racionalnije koriste.Prema poslednjem podatku...
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x